Kada je Vezuv eruptirao 79. godine ostavio je pustoš i potpunu destrukciju. Hiljade ljudi je poginulo, zgrade sravnjene, a neprocenjiva bogatstva zauvek izgubljena. Među njima i izuzetna biblioteka svitaka u Herkulanumu, koje naučnici sada pomoću nove tehnologije misle da mogu da pročitaju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Naučnici sa britanskog nacionalnog sinhrotronskog postrojenja iskoristili su moćne zrake svetlosti za virtuelno dešifrovanje krhkih svitaka starijih od 2000 godina u procesu za koji se nadaju da će pružiti nove uvide u drevni svet.

Dva potpuna svitka i četiri fragmenta - tzv. svici iz Herkulaneja - bili su zatrpani i karbonizovani u smrtonosnoj erupciji Vezuva 79. godine i previši su krhki da bi bili otvarani.

Svici su otkriveni u ruševinama 1752. godine. Iako su naučnici uspeli da odmotaju deo svitaka, najveći deo njih i dalje skriva svoje tajne jer bi ih i najmanji dodir pretvorio u hrpu beskorisne prašine.

Oni su proučavani u postrojenju "Diamond Light Source" u Okfordširu, domu britanskog sinhrotrona - akcelaratora čestica u kojem se stvara svetlo puno sjajnije od sunčeve.

"Ideja je u suštini nešto poput snimanja skenerom...", rekao je Loren Čapon, direktor u "Diamond Light Source"-u.

"Mi obasjavamo (svitke) vrlo intenzivnim svetlom i onda otkrivamo na drugoj strani niz dvodimenzionalnih slika. Iz toga rekonstruišemo trodimenzionalni izgled predmeta... kako bi pročitali tekst, a da ga ne oštetimo", kazao je Čapon.

Mastilo na svicima je teško videti, čak i kroz sinhrotron, jer je na bazi ugljenika, kao i papirus na kojem je napisan. Međutim, naučnici se nadaju da će gustina papira biti drukčija na delovima na kojima nešto piše.

Skenirajući fragmente na kojima je vidljiv tekst nadaju se da će uspeti da dešifruju šta piše na njima.

(nationalgeographic.rs)

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Stari vrh dugačak je oko 18 centimetara, a pored njega pronađeni su i ostaci strele, kao i jedno pero za koje se veruje da je bilo deo ovog oružja.

Tim naučnika koji radi na istraživanju i iskopavanju Jotunheim glečera pripada Arheološkom programu za glečere, koji je do sada otkrio preko 2.000 predmeta iz leda. Najstariji od njih star je 6.000 godina. Među predmetima se nalaze i razni alati, koža i odeća, ali i kosti životinjskog porekla.

Arheolozi su primetili da su klimatske promene izuzetno uticale na glečere koji su počeli da se otapaju, oslobođajući ove predmete koji su bili zarobljene u ledu.

Mnogo glečera Norveške oseća posledice klimatskih promena. Iako to znači da će arheolozi otkriti nove artifakte na taj način, postoji i mogućnost da se otapanjem leda ti predmeti unište.

(nezavisne.com)

very short and simple every one can understand thanks for sharing

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Većina ljudi zna da Švajcarci već vekovima izrađuju najkvalitetnije satove na svetu, ali je malo kome poznato da su Srbi počeli da se bave časovničarstvom – najmanje 200 godina pre Švajcaraca. Tako je srpski monah Lazar Svetogorac još 1404. godine napravio prvi javni mehanički časovnik u Rusiji, dok su švajcarski časovničari osnovali svoj esnaf tek 1601.

Štaviše, hronološki gledano, od oko 1.200 znamenitih časovničara Evrope, ovaj sluga Božiji se nalazi između drugog i četvrtog mesta.

Lazarov mehanički časovnik na tornju Kneževog dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zamenjen novim, koji je ubrzo nestao u velikom požaru. Izrađen je po narudžbini velikog kneza

Vasilija Dmitrijeviča i tada je koštao koliko i velika bogataška kuća.

– U to doba, kako piše u ruskim izvorima, Lazarev časovnik je bio pravo tehničko čudo. Kao što se može videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretanje kazaljki, drugi za otkucavanje časova i treći za otkucavanje njihovih četvrtina, što je bilo dodatno čudo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali značaja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, možda i više sličnih časovnika širom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati manje od 55, 60 godina. Moguće je i da ga je velikom knezu moskovskom preporučio lično despot Stefan Visoki – govori mašinski inženjer Želimir Stefanović, istraživač srpskog časomerja.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Iako Lazarev časovnik iz Moskve nije sačuvan, jedan sat koji najverovatnije potiče iz tog doba i danas se može videti na Hilandaru. To je, bez sumnje, najstariji časovnik na Svetoj gori i, uopšte, našim duhovnim prostorima. Prema rečima našeg sagovornika koji ga je pre nekoliko godina opravio, ovaj mehanizam još funkcioniše. Po konstrukciji (zapinjača – ustavljač) i kovačkoj tehnologiji blizak je dobu onog moskovskog iz 1404, s tom razlikom što mu je umesto „Lazarevog“ foliota (mehanički oscilator – takter u vidu dvokrake poluge sa pomičnim utezima s obe strane, za podešavanje tačnosti) ugrađeno klatno koje, po svemu sudeći, potiče iz 17. veka.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


– Pretpostavljam da je neko od monaha – časovničara kojima Hilandar, čini se, nikada nije oskudevao, svojevremeno osavremenio taj sat, ugrađujući mu umesto foliota kao oscilatora – klatno, a ostavljajući sve ostalo sa zapinjačom, koja je dominirala u ranija dva-tri veka. Upravo to je učinio i Kristijan Hajgens 1657, kada je zamenio foliot Galilejevim klatnom, što je bila prava revolucija u tačnosti merenja vremena. Stoga nije nemoguće da je i taj sat napravio Lazar Svetogorac – kaže Stefanović, i podseća da je Džems Džerald Vitrou smatrao da je industrijsku revoluciju podstakao mehanički časovnik, a ne parna mašina.

A o pažnje vrednoj tradiciji srpskog časomerja svedoči i brojčanik časovnika na zvoniku srpskog manastira Sveti Đorđe, udaljenog 40 kilometara južno od Temišvara, na kojem su časovi označeni ne rimskim ili arapskim, već staroslovenskim brojkama (Az, Vjedi, Glagol, Dobro, Jest…). Isto kao i na Lazarevom satu iz 1404! Manastir su sagradili Brankovići još 1485. godine i, koliko je poznato, ovo je jedini sačuvani brojčanik te vrste iz pre – Hajgensovog doba.
 
Časovnik se, inače, pominje i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava završio ovaj spis 1199. godine, može se zaključiti da se njegovo otkucavanje čulo i koju deceniju ranije. Čak i pod pretpostavkom da nije reč o mehaničkom, već o časovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (ručne izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmanje pola veka kasnije, ne računajući onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi.

Zanimljivo je i da je srpski istoričar i enciklopedista Stanoje Stanojević u svojim istraživanjima došao do podataka, iz turskih izvora, da su Osmanlije, ulazeći prvi put sa vojskom u Skoplje zaticali časovnike na visokim gradskim kulama iz, kako su govorili, „neverničkih vremena“. A da su naši preci i te kako dobro znali koliko je sati, vidi se i po drvorezu Volfanga Resa iz 1521. koji prikazuje časovnik (najverovatnije domaće izrade) na jednoj od despotovih kula Beogradske tvrđave, kao i sličnom bakrorezu iz Pećke patrijaršije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Izvor (Blic)