Poslednja istraživanja na arheološkom nalazištu Medijana kod Niša otkrivaju da ovo antičko naselje, nastalo u vreme rimskog cara Konstantina Velikog i njegovih sinova, ima i luksuzne terme koje se prostiru na oko 1.200 kvadratnih metara. Ovaj kompleks će, prema najavama nadležnih, za javnost biti otvoren narednog proleća.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Na lokalitetu, proglašenom za kulturno dobro od izuzetnog značaja 1981. godine, do sada je otkriveno dvadesetak objekata, a većim delom istraženi su vinski podrum, Vila s oktogonalnom kulom i velikim salama, dve ranohrišćanske crkve i nekropola.

Nedavno su stručnjaci Arheološkog instituta Beograd, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i Narodnog muzeja Niš, posle pauze od 50 godina, nastavili istraživanje kupatila Vile sa peristilom, poznatije pod imenom Konstantinova vila.

"Kupatilo je bilo namenjeno gostima koji su boravili u samoj vili. Vezano je za održavanje prijema i vrlo je važan objekat za funkcionisanje samog čina gozbi, odnosno večeri koje su priređivane u čast gostiju", priča arheolog Vesna Crnoglavac, pomoćnik direktora Narodnog muzeja Niš.

Ideja je bila da se istraživanje termi za nešto više od dva meseca završi u potpunosti, ali se, na iznenađenje arheologa, pokazalo da je reč o "objektu većeg obima" i da to zahteva nastavak iskopavanja. Otkriveni su bazeni s toplom i hladnom vodom, saune, sale za masažu, svlačionice, vežbaonice - sve to uz podno grejanje i bogate ukrase poput mozaika, freski i skulptura.

"Kada je reč o ovakvoj vrsti carskih termi, imamo ih i u Gamzigradu, ali su one znatno manje. S obzirom da slede dalja istraživanja, verujemo da će preći, odnosno već prelaze 1.000 kvadratnih metara, sa sistemom instalacija, kanala za dovod i odvod vode. To će zaista biti jedan impozantan objekat", govori Vesna Crnoglavac.

Terme, inače jako važne za društevni život bogatijih Rimljana, nalaze se u blizini termalnih izvora Niške banje na carskom imanju površine oko 50 hektara, koje je, kako se pretpostavlja, u rodnom gradu Naisu podigao jedan od najznačajnijih rimskih imperatora Konstantin Veliki.

"Na toj površini nalazi se veliki broj objekata. U centralnom delu je rezidencijalni, administrativni deo. Sama rezidencija ima veliki broj građevine različite namene, objekte za boravak vojnika, posluge i svih koji su živeli i radili na imanju. Imamo svakakve rezidencijalne prostorije. Pretpostavljamo da se u severnom delu nalaze i vrlo luksuzne privatne prostorije koje su služile za boravak vladara", objašnjava Vesna Crnoglavac.

Carski objekat je upravo tako i dekorisan, pa se kao specifičnost ovog nalazišta navode i podni mozaici koji se prostiru na hiljadu kvadratnih metara.

Lokalitet je od 2012. godine, kada je počelo natkrivanje Vile sa peristilom, zbog građevinskih radova nedostupan posetiocima. Nadležni najavljuju da će do naredne godine biti završeno konzerviranje, postavljena turistička staza i kompletna infrastruktura za posetioce, kako bi mogli da u proleće naredne godine zakoračaju u 17 vekova daleku prošlost.

U međuvremenu, artefakte s ovog nalazišta - mozaik sa Hristovim monogramom, skulpturu Venere, nakit i ostala otkrića zainteresovani mogu da razgledaju u delu stalne postavke u arheološkoj sali Narodnog muzeja Niš.

(Anadolija)

Iznenađujuće očuvan, misteriozni brod pronađen na dnu Baltika! Niko ne zna kome je pripadao!?


Iznenađujuće očuvan brod pronađen je na dnu Baltičkog mora. Arheolozi pretpostavljaju da je iz perioda renesanse.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


* Misteriozni brod je skoro potpuno očuvan u odnosu na slične primere

* Za metar je kraći od Kolumbove "Santa Marie"

* Datira iz doba Renesanse

- Kao da je potonuo juče, jarboli su na mestu, trupovi nedirnuti - navodi pomorski arheolog Rodrigo Paećo Ruiz iz pomorske kompanije MMT.

To što su delovi broda i delovi opreme ostali netaknuti, istraživači pripisuju hladnim, malo slanim i “negostoprimljivim” vodama Baltika.

Precizno poreklo broda još nije poznato. U vremenu iz kojeg, najverovatnije, potiče brod nije bilo popularno davanje imena brodovima te je označen kao “Nepoznati brod”, na švedskom “Okänt Skepp”.

Brod je dugačak oko 18 metara, metar manje od Kolumbove vodeće “Santa Marie”. “Okänt Skepp” je od velikog istorijskog značaja, jer je stariji i očuvaniji od drugih potonulih brodova u Baltičkom moru.



Naučnici MMT-a, zajedno sa arheolozima sa Univerziteta Južni Hempton iz Velike Britanije, produkcijom “Dip si” i Institutom za arheološka istraživanja Sodertonr Univerziteta, napravili su 3D model pronađenog broda.

Kako piše Sputnjik, olupinu je prvi put je otkrila Švedska pomorska uprava 2009. godine, prilikom sonarnog skeniranja mora. Međutim, poptuni značaj ove olupine je, slučajno, otkriven tek deceniju kasnije.

Naučnici su rasporedili vozila na daljinsko upravljanje na palubu broda “Stril Eksplorer” kako bi što detaljnije istražili olupinu. Arheolog Ruiz je brod opisao kao “najstariji brod u Baltiku” i kao “menjač igara” . Naglasio je da nikad ranije nije nađen brod sa jarbolima i sidrom u tom području.

Najveće pitanje je kako je brod uopšte završio na dnu jer nema štete koja bi mogla da izazove potonuće. Svakako, istraga koja sledi doneće nove detalje.

(Alo/Sputnjik/V.M.)

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheolozi su u Real Altou, na Ekvadoru, pronašli ostatke predmeta koji upućuju na to da ju je koristila dosad nepoznata civilizacija, pre oko 6500 godina.

Tim međunarodnih arheologa otkrilo je oko 40 ostataka različitih plovila, koji datiraju od pre između 4640 i 4460 godina pre nove ere. Tim kaže da ovi ostaci pripadaju najranijim ljudima Valvidia kulture, praistorijske zajednice koja je ovde živela.

Međutim, boja i stil pravljenja grnčarije razlikuje se od od grnčarije koju je ova civilizacija pravila. Arheolozi pretpostavljaju da je u pitanju sasvim druga civilizacija, dosad nepoznata istoriji i da su ti ljudi, u kontaktu s drugim civilizacijama, pravilid rugačiju grnčariju.

Dalja istraživanja su neophodna da bi se tačno utvrdilo ko je na ovom prostoru u tom vreme živeo.

(edukacija.rs)

Trazim partnera sa detektorom za zlato, sve info na +387/65453098 hitno

ITALIJANSKI PROFESOR ŠOKIRAO SVET: Evropa je srpsko carstvo, oni su na ovim prostorima još od paleolita (8.000 god.p.n.e.)

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Mario Alinei, profesor emeritus Univerziteta u Utrehtu (1926, Turin), u svojoj dugogodišnjoj karijeri objavio je preko 50 značajnih radova na temu evolutivne lingvistike.

Kao dugogodišnji saradnik Srpske akademije nauka bio je i lični prijatelj akademika Pavla Ivića. Njegova teorija odavno je prihvaćena na univerzitetima u Holandiji, Italiji i Španiji.

Kako sam Alinei kaže, „krajem devedesetih godina tri arheologa i tri lingviste, potpuno nezavisno jedan od drugog, postavili su nove teorije porekla indoevropskih naroda i jezika koje utvrđuju autohtonost i neprekinut kontinuitet od paleolita“.

Na osnovu komparativnih analiza arheologije, genetike i jezika, Alinei je došao do zaključka da su neolitske tehnološke inovacije u Podunavlju omogućile nagli demografski rast stanovništva, a tako i razvoj jezika i kulture.

Te inovacije Alinei smatra za najvažniji motivacioni pogon šireg razvoja jezika i postavlja svoju čuvenu tezu da se analogno razvoju paleolita, mezolita i neolita može postaviti model hronološkog datovanja jezika.

On naglašava da se, za razliku od zapadne Evrope, gde neolit počinje u drugom milenijumu p. n. e., jedino na Balkanu može pratiti kontinuitet stare evropske civilizacije preko telova već od 8. milenijuma p. n. e. Takođe navodi da su arheologija i savremena genetika potvrdile da je Balkan jedini evropski region gde su najstarija arheologija i genetika nesporno dokazane.

Na osnovu ovih saznanja Alinei postavlja tezu o autohtonosti evropske civilizacije u Podunavlju, kao i o njenom neprekinutom kontinuitetu do danas. On oštro negira ideju o dolasku Južnih Slovena u 7. veku n. e. i tvrdi da za to apsolutno ne postoje ni arheološki ni istorijski dokazi. Tezom da se Južni Sloveni nalaze u Podunavlju još od paleolita, Alinei je praktično srušio zvaničnu indoevropsku teoriju.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Opisujući slovenski areal danas, on tvrdi da Sloveni još uvek geografski i etničko-jezički zauzimaju polovinu zapadne Evrope. Smatra da su Sloveni oduvek bili na tim prostorima, od dubokog paleolita.

Po njegovom i mišljenjima drugih lingvista, gde navodi i Jerneja Kopitara, Sloveni su zauzimali ogroman prostor – od Baltika, preko severne Italije sve do Male Azije, a narode kao što su Veneti, Tribali, Tračani, Pelasti, Frigi, Liki i Lidi smatra praslovenskim korpusom.

To je jedan od razloga zašto Alinei misli da je „potrebno raščistiti jednu od najapsurdnijih posledica tradicionalne istorijske hronologije, onu koja tvrdi da su Sloveni kasno stigli na istorijsku scenu Evrope i u isto vreme uspeli, sasvim neobjašnjivo, da zauzmu ogromne prostore na kojima i danas žive”.

Jedini logičan zaključak može da bude da su upravo Južni Sloveni bili originalni pokretači nove zemljoradničke revolucije, zanata, umetnosti, religije, jezika i prvih urbanih kultura Evrope u Podunavlju.

Alinei smatra da je južnoslovenska grupa najstarija, tj. da „ne postoji nikakav severni slovenski jezik već su se zapadni i istočni slovenski jezici nezavisno razvili iz južnoslovenskih. Primogenost južnoslovenskih jezika nalazi u dokazima da oni lingvistički obuhvataju i istočne i zapadne, te tako predstavljaju zajednički imenitelj svih slovenskih jezika“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nasuprot ranijim teorijama o primogenosti germanskih naroda, Alinei decidirano kaže da su oni u stvari prihvatili tekovine neolitske kulture Balkana, pa tako i deo jezičke kulture Južnih Slovena, što je tvrdio i američki lingvista Moris Svadeš, rekavši da se grana germanskih jezika izdvojila iz slovenskih jezika.

Da bi ilustrovao svoju tezu o ranom paleolitskom nastanku jezika, kao i dokazao mogućnost datovanja jezika sinhrono sa arheologijom, Alinei je sačinio tri liste slovenskih reči iz perioda paleolita, mezolita i neolita koje praktično predstavljaju najstariji supstrat evropskih jezika.

Interesantno je da Alinei stavlja starolatinski, starogrčki i staroslovenski u istu hronološku ravan, naglašavajući da su svi oni pozajmljivali jedni od drugih.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U svom radu on žustro polemiše o prethodnim teorijama i kaže da su judeohrišćanska i pangermanska teorija neoprostivo zaustavile razvoj lingvistike, skrativši starost jezika na 5.000 godina, nasuprot antropološkim dokazima da je jezik verovatno stariji od 50.000 godina.

Za nas najvažniji i najinteresantniji deo njegovog rada jeste činjenica da je neolitske kulture Podunavlja opisao kao „prvobitnu jezičku orbitu Evrope“.

Za srpsku lingvistiku, arheologiju i istoriografiju ova teorija, kao i njeni naučni zastupnici, od ključnog je značaja jer su Podunavlje i Srbiju vratili u centar interesovanja i proučavanja naučnih krugova zapadne Evrope.

Konačno, teorija Marija Alineija, povezujući civilizacijski kontinuitet od paleolita do danas, otvorila je put za nova istraživanja na polju srbistike – kako se srpski jezik više ne bi posmatrao kao izgubljen i utopljen u nekom imaginarnom prostoru i vremenu.

(Jelena Radojković, Filolog germanista, Oksford centar Beograd, Politika)