71
Fosili / Odg: Đe i čime tražiti fosile?
« Poslednja poruka Max poslato 31.08.2019. 13:29 »Pozdrav, pogledaj ovaj zanimljiv video:
Skorašnje poruke
72
Fosili / Đe i čime tražiti fosile?
« Poslednja poruka Klimenta poslato 27.08.2019. 23:45 »Pozdrav i poštovanje! Novi sam na forumu i imam veliko interesovanje u vezi fosila. Volio bi kad bi neko mene uputio ka' laika za ove stvari đe da tražim fosile i koji alat da koristim pri tome.
73
Zanimljivosti / Grčki šem pronađen u Rusiji
« Poslednja poruka Max poslato 31.07.2019. 11:07 »Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Arheolozi su na Tamanskom poluostrvu, istočnom delu prirodne barijere koja odvaja Azovsko od Crnog mora (leži nasupram Krima), pronašli drevni grčki šlem. Iako fragmentiran i rđav, odmah je prepoznatljiv kao korintski šlem, poznati dizajn iz 5. veka pre nove ere. Reč je o šlemu kog su nosili grčki junaci poput Leonide i Perikla. Pokriva gotovo celo lice izuzev uskih otvora za oči i usta. To svedoči o tadašnjem načinu borbe starih Grka temeljenom na slabo pokretnim redovima teških kopljanika (hoplita) – pruža maksimalnu zaštitu od uboda kopalja, ali ograničava vidno polje i sluh.
Kako se ovaj šlem našao tako daleko od Grčke? Grci su se već u 7. veku pre nove ere počeli naseljavati na području Crnog mora kao trgovci, a oko dva veka kasnije tamo se razvilo bogato Bosporsko Kraljevstvo. Arheolozi su kod sela Volna, na lokalitetu gde je pronađen spomenut šlem, pronašli čak 600 kurgana (grobnih humki) s ostatcima brojnih ratnika. Ovo je tek drugi korintski šlem pronađen na tom području. Grčki ratnici su tek retko sahranjivani sa šlemovima, obično kad se ostatci nisu mogli preneti u njihov rodni grad.
Arheolozi su na Tamanskom poluostrvu, istočnom delu prirodne barijere koja odvaja Azovsko od Crnog mora (leži nasupram Krima), pronašli drevni grčki šlem. Iako fragmentiran i rđav, odmah je prepoznatljiv kao korintski šlem, poznati dizajn iz 5. veka pre nove ere. Reč je o šlemu kog su nosili grčki junaci poput Leonide i Perikla. Pokriva gotovo celo lice izuzev uskih otvora za oči i usta. To svedoči o tadašnjem načinu borbe starih Grka temeljenom na slabo pokretnim redovima teških kopljanika (hoplita) – pruža maksimalnu zaštitu od uboda kopalja, ali ograničava vidno polje i sluh.
Kako se ovaj šlem našao tako daleko od Grčke? Grci su se već u 7. veku pre nove ere počeli naseljavati na području Crnog mora kao trgovci, a oko dva veka kasnije tamo se razvilo bogato Bosporsko Kraljevstvo. Arheolozi su kod sela Volna, na lokalitetu gde je pronađen spomenut šlem, pronašli čak 600 kurgana (grobnih humki) s ostatcima brojnih ratnika. Ovo je tek drugi korintski šlem pronađen na tom području. Grčki ratnici su tek retko sahranjivani sa šlemovima, obično kad se ostatci nisu mogli preneti u njihov rodni grad.
74
Kelti / Naučnici rekonstruisali detalje sahrane kod Kelta
« Poslednja poruka Max poslato 31.07.2019. 10:45 »Pošto su u Švajcarskoj pronađeni posmrtni ostaci jedne žene koja je pripadala višoj društvenoj klasi Kelta, stručnjaci su rekonstruisali detalje sahranjivanja plemića u tom društvu.
Rekonstrukcija pokazuje kako su se u zajednici Kelta nekada ručno pravili kovčezi, izdubljivanjem drveta, i kako su se preminuli oblačili. Bogatiji pojedinci nosili su kvalitetnu i skupu garderobu i vredan nakit od dragog kamenja.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Pronađeni ostaci tela žene, pokazuju da je bila obučena u vunenu haljinu, imala je maramu, ogrtač od ovčje kože i ogrlicu od staklenih perli, prenosi portal dailymail.co.uk.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Posmrtni ostaci inače su pronađeni pre dve godine u okolini Ciriha, ali su detalji tek sada objavljeni, pošto je tim naučnika analizirao način života žene, njenu starost, zdravlje...
Analiza kostiju pokazala je da je u pitanju osoba koja je verovatno odrasla u kraju gde je i pronađena i da je imala oko 40 godina kada je umrla, što je za period u kome je živela (oko 200. godina pre nove ere), dosta dug životni vek.
Njeni ekstremiteti su u relativno dobrom stanju, što, kako navode arheolozi, sugeriše da se nije bavila fizičkim radom.
Međutim, analiza zuba je pokazala da je konzumirala dosta namirnica bogatih šećerom i skrobom.
Ostaci odeće takođe su se pokazali interesantnim za arheologe, posebno niz metalnih kopči, koje su korišćene na odeći ali i nakitu.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Grob žene pronađen je na manje od 300 metara od groba muškarca – pripadnika zajednice Kelta, čiji je grob otkriven još 1903. godine.
Uz njegovo telo bili su mač, štit i koplje, što ga je identifikovalo takođe kao pripadnika više klase.
(RTS, DAILYMAIL.CO.UK)
Rekonstrukcija pokazuje kako su se u zajednici Kelta nekada ručno pravili kovčezi, izdubljivanjem drveta, i kako su se preminuli oblačili. Bogatiji pojedinci nosili su kvalitetnu i skupu garderobu i vredan nakit od dragog kamenja.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Pronađeni ostaci tela žene, pokazuju da je bila obučena u vunenu haljinu, imala je maramu, ogrtač od ovčje kože i ogrlicu od staklenih perli, prenosi portal dailymail.co.uk.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Posmrtni ostaci inače su pronađeni pre dve godine u okolini Ciriha, ali su detalji tek sada objavljeni, pošto je tim naučnika analizirao način života žene, njenu starost, zdravlje...
Analiza kostiju pokazala je da je u pitanju osoba koja je verovatno odrasla u kraju gde je i pronađena i da je imala oko 40 godina kada je umrla, što je za period u kome je živela (oko 200. godina pre nove ere), dosta dug životni vek.
Njeni ekstremiteti su u relativno dobrom stanju, što, kako navode arheolozi, sugeriše da se nije bavila fizičkim radom.
Međutim, analiza zuba je pokazala da je konzumirala dosta namirnica bogatih šećerom i skrobom.
Ostaci odeće takođe su se pokazali interesantnim za arheologe, posebno niz metalnih kopči, koje su korišćene na odeći ali i nakitu.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Grob žene pronađen je na manje od 300 metara od groba muškarca – pripadnika zajednice Kelta, čiji je grob otkriven još 1903. godine.
Uz njegovo telo bili su mač, štit i koplje, što ga je identifikovalo takođe kao pripadnika više klase.
(RTS, DAILYMAIL.CO.UK)
75
Antički Rim / Odg: Drevni Rimljani su imali tehnologiju elektromagnetne zaštite
« Poslednja poruka Max poslato 30.07.2019. 00:06 »Postoje jaki dokazi da su neke prošle civilizacije imale znanje o tome kako izgraditi zgrade koje mogu izdržati potrese:
76
Antički Rim / Drevni Rimljani su imali tehnologiju elektromagnetne zaštite
« Poslednja poruka Max poslato 29.07.2019. 23:56 »Drevni Rimljani su imali tehnologiju elektromagnetne zaštite koja je otkrivena tek 2000.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Tim građevinskih inženjera u Francuskoj otkrio je da su Rimljani imali drevnu tehnologiju za izgradnju struktura koje su korišćene kao moderne elektromagnetne naprave za zaštitu.
Obrazac temelja u nekim velikim rimskim spomenicima, kao što je Koloseum, pružao je zaštitu od zemljotresa savijanjem seizmičkih talasa oko njih.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Drevni arheološki materijali
Rimljani su u svojim konstrukcijama koristili arhitektonske karakteristike koje su se ponašale kao "metamaterijali", veštačke strukture koje mogu da manipulišu elektromagnetnim ili zvučnim talasiima.
Na primer, okruživanje zgrade šupljim rešetkama ili čvrstim objektima ugrađenih u zemljištu, može imati efekat preusmeravanja seizmičkih talasa oko spomenika, efektivno stvarajući seizmički "nevidljivi plašt".
Prema Physics world, "Kada seizmički talasi, unutar određenog opsega talasnih dužina, prođe kroz rešetku, višestruke refleksije u rešetki interferiraju jedna sa drugom destruktivno kako bi se stvorila pojasna rupa koja rezultira značajnim smanjenjem potresanja zgrade."
Moderni metamaterijali
Metamaterijali su prvi put sintetisani u laboratoriji 2000. korišćenjem visoko provodnih metala poput zlata ili bakra u određenim aranžmanima, kao što su slojevite rešetkaste strukture.
Razvijene su za razne svrhe, uključujući izradu "super objektiva", koji su u stanju da vide predmete na mnogo manjim skalama, smanjuju uticaj zemljotresa na zgrade.
ArsTechnica je izvestila da su istraživači uporedili moderne metamaterijale sa strukturama određenih rimskih spomenika. Otkrili su da su obrasci u rimskim zgradama veoma bliski metamaterijalima i da su stoga te objekte mogli zaštititi od zemljotresa.
Stiven Brul, građevinski inženjer i jedan od autora studije, radio je sa timom inženjera iz kompanije Menard u Lionu i istraživačima sa Fresnel Instituta u Marseju, kako bi napravili veliki seizmički plašt bušenjem niz bušotina u zemljištu.
Kasnije je primetio da Galo-rimsko pozorište koje je posetio na odmoru u Otenu u Francuskoj ima istu osnovnu strukturu.
Da li su Rimljani već znali za seizmička svojstva tog poretka? Čini se verovatnim, jer je isti uzorak korišćen u izgradnji brojnih rimskih spomenika, uključujući mnoga pozorišta i amfiteatre.
(webtribune)
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Tim građevinskih inženjera u Francuskoj otkrio je da su Rimljani imali drevnu tehnologiju za izgradnju struktura koje su korišćene kao moderne elektromagnetne naprave za zaštitu.
Obrazac temelja u nekim velikim rimskim spomenicima, kao što je Koloseum, pružao je zaštitu od zemljotresa savijanjem seizmičkih talasa oko njih.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Drevni arheološki materijali
Rimljani su u svojim konstrukcijama koristili arhitektonske karakteristike koje su se ponašale kao "metamaterijali", veštačke strukture koje mogu da manipulišu elektromagnetnim ili zvučnim talasiima.
Na primer, okruživanje zgrade šupljim rešetkama ili čvrstim objektima ugrađenih u zemljištu, može imati efekat preusmeravanja seizmičkih talasa oko spomenika, efektivno stvarajući seizmički "nevidljivi plašt".
Prema Physics world, "Kada seizmički talasi, unutar određenog opsega talasnih dužina, prođe kroz rešetku, višestruke refleksije u rešetki interferiraju jedna sa drugom destruktivno kako bi se stvorila pojasna rupa koja rezultira značajnim smanjenjem potresanja zgrade."
Moderni metamaterijali
Metamaterijali su prvi put sintetisani u laboratoriji 2000. korišćenjem visoko provodnih metala poput zlata ili bakra u određenim aranžmanima, kao što su slojevite rešetkaste strukture.
Razvijene su za razne svrhe, uključujući izradu "super objektiva", koji su u stanju da vide predmete na mnogo manjim skalama, smanjuju uticaj zemljotresa na zgrade.
ArsTechnica je izvestila da su istraživači uporedili moderne metamaterijale sa strukturama određenih rimskih spomenika. Otkrili su da su obrasci u rimskim zgradama veoma bliski metamaterijalima i da su stoga te objekte mogli zaštititi od zemljotresa.
Stiven Brul, građevinski inženjer i jedan od autora studije, radio je sa timom inženjera iz kompanije Menard u Lionu i istraživačima sa Fresnel Instituta u Marseju, kako bi napravili veliki seizmički plašt bušenjem niz bušotina u zemljištu.
Kasnije je primetio da Galo-rimsko pozorište koje je posetio na odmoru u Otenu u Francuskoj ima istu osnovnu strukturu.
Da li su Rimljani već znali za seizmička svojstva tog poretka? Čini se verovatnim, jer je isti uzorak korišćen u izgradnji brojnih rimskih spomenika, uključujući mnoga pozorišta i amfiteatre.
(webtribune)
77
Fosili / Ogromna kost dinosaurusa stara 140 miliona godina pronađena na jugu Francuske
« Poslednja poruka Max poslato 29.07.2019. 23:40 »Naučnici su na jugozapadu Francuske pronašli ogromnu bedrenu kost dinosaurusa, na lokaciji na kojoj već skoro 10 godina pronalaze fosilni ostatke tih drevnih životinja.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Bedrena kost duga dva metra pronađena je na lokaciji Anjek i veruje se da je pripadala sauropodu, dinosaurusu biljojedu dugačkog vrata i repa.
Sauropodi, koji su nastanjivali Zemlju u kasnom periodu jure, spadaju u najveće životinje na planeti.
Paleontolozi su rekli da su oduševljeni očuvanošću kosti.
"Možemo da vidimo tragove mišića i tkiva, kao i ožiljke. Ovo je posebno retko otkriće kada se radi o ovako velikim životinjima. Obično se kosti ovakvih životnja raspadnu ili jednostavno puknu", rekao je Ronan Alan iz Nacionalnog istorijskog muzeja Pariza za list Le Parizijen.
Ovaj dinosaurus, koji je živeo pre više od 140 miliona godina, bio je težak između 40 i 50 tona, piše Bi-Bi-Si.
SRNA
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Bedrena kost duga dva metra pronađena je na lokaciji Anjek i veruje se da je pripadala sauropodu, dinosaurusu biljojedu dugačkog vrata i repa.
Sauropodi, koji su nastanjivali Zemlju u kasnom periodu jure, spadaju u najveće životinje na planeti.
Paleontolozi su rekli da su oduševljeni očuvanošću kosti.
"Možemo da vidimo tragove mišića i tkiva, kao i ožiljke. Ovo je posebno retko otkriće kada se radi o ovako velikim životinjima. Obično se kosti ovakvih životnja raspadnu ili jednostavno puknu", rekao je Ronan Alan iz Nacionalnog istorijskog muzeja Pariza za list Le Parizijen.
Ovaj dinosaurus, koji je živeo pre više od 140 miliona godina, bio je težak između 40 i 50 tona, piše Bi-Bi-Si.
SRNA
78
Zanimljivosti / Zbog čega većini drevnih skulptura nedostaje nos?
« Poslednja poruka Max poslato 29.07.2019. 23:35 »Jedna od najčudnijih karakteristika starogrčkih skulptura je ta što većini nedostaje nos - da li je to namerno ili su nosevi vremenom nestali?
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Drevne skulpture dragocenosti su u muzejima širom sveta, a ljudi koji dolaze da im se dive neretko se zapitaju šta je uzrok toga da većini njih fali nos?
Na primer, veličanstvenoj grčkoj skulpturi, pesnikinje Safo, koja se trenutno nalazi u muzeju Gliptoteka u Minhenu, takođe nedostaje nos.
Polomljen ili potpuni izostanak nosa je česta pojava na drevnim skulpturama iz različitih kultura i različitih perioda istorije.
Čuvena Velika Sfinga koja leži na visoravni Gize, pored piramida, u Egiptu, slavni je primer drevne skulpture kojoj nedostaje nos.
Kod nekih skulptura poznato je da je uzrok nedostatka nosa to što ga je neko svojom voljom otkinuo, i za to postoje različiti razlozi – na primer, skulptura grčke boginje Afrodite, iz prvog veka nove ere, otkrivena u atinskoj Agori.
S druge strane razlog zbog čega su mnoga lica na skulpturama bez nosa je vreme koje je učinilo da skulptura jednostavno propada na takav način. Drevne skulpture stare su stotinama godina i zato ne čudi da su na njima vidljivi prirodni znaci propadanja. Pod uticajem promenljivih vremenskih prilika, logično je da će prvo delovi koji “štrče” (kao što su nosevi, ruke, glave) biti podložne lomljenju ili otpadanju. Delovi poput nogu i torzoa su čvršće povezani pa zbog toga duže opstaju, piše Nacionalna geografija.
Mnogima je poznata skulptura boginje Afrodite otkrivena na grčkom ostrvu Milos, koja je delo vajara, Aleksandrosa iz Antiohije i datira iz drugog veka p.n.e. Skulptura je poznata pod nazivom Afrodita iz Milosa ili, češće, kao Venera di Milo. Istaknuta karakteristika ovog umetničkog dela je to što joj nedostaju obe ruke. Poznato je da je skulptura u originalu imala ruke, ali da su one vremenom otpale.
Grčke skulpture, kakve ih danas možemo videti, samo su istrošene verzije slavnih dela. Većina tih skulptura imala je boju, koja je, takođe, vremenom se ljuštila ili bledela, tako da je našem oku dostupan samo ogoljeni, beli mermer. I dokaz za to su skulpture na kojima su ostali vidljivi tragovi boje, ali i one na kojima boja ne može da se vidi, ali su arheolozi detaljnim analizama, posmatranjem ispod UV svetala, uspeli da detektuju pigmente nekadašnje boje.
IN4S
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Drevne skulpture dragocenosti su u muzejima širom sveta, a ljudi koji dolaze da im se dive neretko se zapitaju šta je uzrok toga da većini njih fali nos?
Na primer, veličanstvenoj grčkoj skulpturi, pesnikinje Safo, koja se trenutno nalazi u muzeju Gliptoteka u Minhenu, takođe nedostaje nos.
Polomljen ili potpuni izostanak nosa je česta pojava na drevnim skulpturama iz različitih kultura i različitih perioda istorije.
Čuvena Velika Sfinga koja leži na visoravni Gize, pored piramida, u Egiptu, slavni je primer drevne skulpture kojoj nedostaje nos.
Kod nekih skulptura poznato je da je uzrok nedostatka nosa to što ga je neko svojom voljom otkinuo, i za to postoje različiti razlozi – na primer, skulptura grčke boginje Afrodite, iz prvog veka nove ere, otkrivena u atinskoj Agori.
S druge strane razlog zbog čega su mnoga lica na skulpturama bez nosa je vreme koje je učinilo da skulptura jednostavno propada na takav način. Drevne skulpture stare su stotinama godina i zato ne čudi da su na njima vidljivi prirodni znaci propadanja. Pod uticajem promenljivih vremenskih prilika, logično je da će prvo delovi koji “štrče” (kao što su nosevi, ruke, glave) biti podložne lomljenju ili otpadanju. Delovi poput nogu i torzoa su čvršće povezani pa zbog toga duže opstaju, piše Nacionalna geografija.
Mnogima je poznata skulptura boginje Afrodite otkrivena na grčkom ostrvu Milos, koja je delo vajara, Aleksandrosa iz Antiohije i datira iz drugog veka p.n.e. Skulptura je poznata pod nazivom Afrodita iz Milosa ili, češće, kao Venera di Milo. Istaknuta karakteristika ovog umetničkog dela je to što joj nedostaju obe ruke. Poznato je da je skulptura u originalu imala ruke, ali da su one vremenom otpale.
Grčke skulpture, kakve ih danas možemo videti, samo su istrošene verzije slavnih dela. Većina tih skulptura imala je boju, koja je, takođe, vremenom se ljuštila ili bledela, tako da je našem oku dostupan samo ogoljeni, beli mermer. I dokaz za to su skulpture na kojima su ostali vidljivi tragovi boje, ali i one na kojima boja ne može da se vidi, ali su arheolozi detaljnim analizama, posmatranjem ispod UV svetala, uspeli da detektuju pigmente nekadašnje boje.
IN4S
79
Zanimljivosti / TAJANSTVENA PODZEMNA GRAĐEVINA U RUSIJI ZBUNJUJE NAUČNIKE
« Poslednja poruka Max poslato 29.07.2019. 23:21 »TAJANSTVENA PODZEMNA GRAĐEVINA U RUSIJI ZBUNJUJE NAUČNIKE: Izgrađena 300 godina posle Hrista, NIKO NE ZNA ČEMU JE SLUŽILA!
Podzemna građevina deo je drevne tvrđave Narin-Kala, koja je na spisku Uneskove kulturne baštine, a nalazi se u gradu Derbentu u južnoj ruskoj Republici Dagestanu.
Nova studija pokazala je da bi misteriozna struktura pod zemljom, koja se nalazi u južnoj Rusiji, mogla biti jedna od najstarijih hrišćanskih crkava na svetu i najstariji hrišćanski hram u toj zemlji.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Istraživanje su sproveli ruski istraživači sa Nacionalnog univerziteta za nauku i tehnologiju (MISiS) u saradnji sa Državnim univerzitetom iz Dagestana, sa Institutom za fiziku Lebedev, sa Ruskom akademijom nauka i sa Univerzitetom za nuklearnu fiziku iz Moskve.
Naučnici su koristili metod mion radiografije za skeniranje strukture duboke 12 metara, koja je smeštena u severozapadnom delu tvrđave Narin-Kala, sagrađene oko 300. godine posle Hrista. Tvrđava se nalazi u južnoj ruskoj republici Dagestanu.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
U saopštenju na zvaničnoj internet stranici MISiS-a piše da je cilj skeniranja bio da pomogne naučnicima da odrede 3D konfiguraciju ove strukture, s obzirom na to da "do danas nije shvaćeno koja je bila funkcija ove zgrade: da li je to bio rezervoar, hrišćanski hram ili zaratustriski hram vatre".
Istraživačima je trebalo najmanje dva meseca da završe skeniranje, nakon što su postavili detektore na dubini od oko deset metara u unutrašnjost konstrukcije i izvršili precizno merenje onoga što je sada Uneskova kulturna baština. Ni nakon završetka skeniranja, vodeći ekspert MISiS-a Natalija Poluhina nije sigurna šta da zaključi u vezi sa funkcijama ovog objekta.
"Čudno bi bilo da ovu zgradu protumačim kao rezervoar za vodu. U istoj tvrđavi, Narin-Kala, postoji slična podzemna građevina, duboka deset metara, i to jeste, zapravo, rezervoar. To je pravougaona građevina. Ali, ova neobična struktura u koju smo postavili naše detektore je u obliku krsta, njena orijentacija je strogo u skladu sa četiri kardinalna pravca, a jedna strana je dva metra duža od ostalih. Prema navodima arheologa koji su započeli iskopavanja - ’tokom izgradnje, zgrada je bila potpuno iznad površine, i leži na najvišoj tački Narin-Kala‘. Kakav je smisao staviti rezervoar na površinu, i to na najvišoj planini?", primetila je Poluhina, dodajući da ovde ima više pitanja nego odgovora.
Naučnici su se složili da u budućnosti treba napraviti detaljniju analizu, kako bi se dobila kompletna 3D slika tajanstvene zgrade, što bi konačno trebalo da rasvetli sve detalje u vezi sa misterijom - na koji su način ljudi koristili ovu zgradu.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija
Podzemna građevina deo je drevne tvrđave Narin-Kala, koja je na spisku Uneskove kulturne baštine, a nalazi se u gradu Derbentu u južnoj ruskoj Republici Dagestanu.
Nova studija pokazala je da bi misteriozna struktura pod zemljom, koja se nalazi u južnoj Rusiji, mogla biti jedna od najstarijih hrišćanskih crkava na svetu i najstariji hrišćanski hram u toj zemlji.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Istraživanje su sproveli ruski istraživači sa Nacionalnog univerziteta za nauku i tehnologiju (MISiS) u saradnji sa Državnim univerzitetom iz Dagestana, sa Institutom za fiziku Lebedev, sa Ruskom akademijom nauka i sa Univerzitetom za nuklearnu fiziku iz Moskve.
Naučnici su koristili metod mion radiografije za skeniranje strukture duboke 12 metara, koja je smeštena u severozapadnom delu tvrđave Narin-Kala, sagrađene oko 300. godine posle Hrista. Tvrđava se nalazi u južnoj ruskoj republici Dagestanu.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
U saopštenju na zvaničnoj internet stranici MISiS-a piše da je cilj skeniranja bio da pomogne naučnicima da odrede 3D konfiguraciju ove strukture, s obzirom na to da "do danas nije shvaćeno koja je bila funkcija ove zgrade: da li je to bio rezervoar, hrišćanski hram ili zaratustriski hram vatre".
Istraživačima je trebalo najmanje dva meseca da završe skeniranje, nakon što su postavili detektore na dubini od oko deset metara u unutrašnjost konstrukcije i izvršili precizno merenje onoga što je sada Uneskova kulturna baština. Ni nakon završetka skeniranja, vodeći ekspert MISiS-a Natalija Poluhina nije sigurna šta da zaključi u vezi sa funkcijama ovog objekta.
"Čudno bi bilo da ovu zgradu protumačim kao rezervoar za vodu. U istoj tvrđavi, Narin-Kala, postoji slična podzemna građevina, duboka deset metara, i to jeste, zapravo, rezervoar. To je pravougaona građevina. Ali, ova neobična struktura u koju smo postavili naše detektore je u obliku krsta, njena orijentacija je strogo u skladu sa četiri kardinalna pravca, a jedna strana je dva metra duža od ostalih. Prema navodima arheologa koji su započeli iskopavanja - ’tokom izgradnje, zgrada je bila potpuno iznad površine, i leži na najvišoj tački Narin-Kala‘. Kakav je smisao staviti rezervoar na površinu, i to na najvišoj planini?", primetila je Poluhina, dodajući da ovde ima više pitanja nego odgovora.
Naučnici su se složili da u budućnosti treba napraviti detaljniju analizu, kako bi se dobila kompletna 3D slika tajanstvene zgrade, što bi konačno trebalo da rasvetli sve detalje u vezi sa misterijom - na koji su način ljudi koristili ovu zgradu.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija
80
Zanimljivosti / NASTAVLJENA RESTAURACIJA LAZAREVOG GRADA!
« Poslednja poruka Max poslato 29.07.2019. 23:14 »NASTAVLJENA RESTAURACIJA LAZAREVOG GRADA! Pored ovih radova vršiće se i arheološka istraživanja!
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Prošle jeseni, posle više decenija, počela je obnova Lazarevog grada. Radovi na konzervaciji i restauraciji bedema i kula nastavljeni su ovog leta. Pored ovih radova vršiće se i arheološka istraživanja
Tokom ovog leta konzerviraće se i restaurirati Zapadni bedem Lazarevog grada. Radove izvodi beogradsko preduzeće "Koto".
Projekat je uradio republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, a sredstva u visini od četiri i po miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja.
U Narodnom muzeju Kruševac kažu da se radi na konzervaciji i restauraciji dve kule koje se nalaze levo i desno od ulaza u Arheološki park iz Strahinjićeve ulice.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Tako, četiri decenije nakon poslednjeg istraživanja u drevnom kompleksu ,ponovo su se okupili arheolozi i konzervatori restauratori sa željom da staroj srpskoj prestonici, čiju je izgradnju knez Lazar započeo 1374. godine, povrate sjaj dostojan njenog istorijskog značaja.
Knez Lazar Hrebeljanović je koristeći priroidnu zaravan svoj grad utvrdio zidinama unutar kojih je sagradio palate i još tridesetak gradjevina. Pored tvrdjave je podignuta pridvorna crkva Lazarica.
Kule ni sada, ipak, neće biti u potpunosti restaurisane. Ali, uporedo sa radovima na konzervaciji i restauraciji kula na Zapadnom bedemu počela su i arheološka istraživanja kruševačkog Narodnog muzeja sa ciljem da se pronađe nedostajući Severni bedem Lazarevog grada.
Ovog leta počela je i obnova severnih gradskih bedema, u trećoj fazi rekonstrukcija glavne Donžon kule, u završnici uslediće uređenje Kneževe palate i pratećih objekata uz postavljanje dekorativne rasvete.
(informer)
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Prošle jeseni, posle više decenija, počela je obnova Lazarevog grada. Radovi na konzervaciji i restauraciji bedema i kula nastavljeni su ovog leta. Pored ovih radova vršiće se i arheološka istraživanja
Tokom ovog leta konzerviraće se i restaurirati Zapadni bedem Lazarevog grada. Radove izvodi beogradsko preduzeće "Koto".
Projekat je uradio republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, a sredstva u visini od četiri i po miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja.
U Narodnom muzeju Kruševac kažu da se radi na konzervaciji i restauraciji dve kule koje se nalaze levo i desno od ulaza u Arheološki park iz Strahinjićeve ulice.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Tako, četiri decenije nakon poslednjeg istraživanja u drevnom kompleksu ,ponovo su se okupili arheolozi i konzervatori restauratori sa željom da staroj srpskoj prestonici, čiju je izgradnju knez Lazar započeo 1374. godine, povrate sjaj dostojan njenog istorijskog značaja.
Knez Lazar Hrebeljanović je koristeći priroidnu zaravan svoj grad utvrdio zidinama unutar kojih je sagradio palate i još tridesetak gradjevina. Pored tvrdjave je podignuta pridvorna crkva Lazarica.
Kule ni sada, ipak, neće biti u potpunosti restaurisane. Ali, uporedo sa radovima na konzervaciji i restauraciji kula na Zapadnom bedemu počela su i arheološka istraživanja kruševačkog Narodnog muzeja sa ciljem da se pronađe nedostajući Severni bedem Lazarevog grada.
Ovog leta počela je i obnova severnih gradskih bedema, u trećoj fazi rekonstrukcija glavne Donžon kule, u završnici uslediće uređenje Kneževe palate i pratećih objekata uz postavljanje dekorativne rasvete.
(informer)