Za opštinu Majdanpek, kada je arheologija u pitanju, vezuju se dva značajna arheološka lokaliteta: rano eneolitski rudnik u Rudnoj Glavi središte jednog od najranijih rudarstva bakra u jugoistočnoj Evropi i izuzetno značajno i u mnogo čemu jedinstveno praistorijsko nalazište Lepenski Vir.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nalazi ovogodišnjih upravo završenih terenskih istraživanja Male i Kozje pećine u blizini sela Blizna, navode na zaključak da će se i ovi lokaliteti po značaju pridružiti Rudnoj Glavi i Lepenskom Viru.

Kako Danas saznaje od profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dušana Mihailovića, arheološka iskopavanja Kozje i Male pećine počela su prošle jeseni, a profesor Mihailović realizovao ih je u saradnji sa prof. Mirjanom Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu (Kanada).

– Već tada se videlo da ove pećine predstavljaju izuzetno značajna arheološka nalazišta.

U Maloj pećini otkriveni su okresani kameni artefakti iz ranog gornjeg paleolita, koji su datirani u period pre 40 hiljada godina i koji se vezuju za prvi talas u naseljavanju modernog čoveka (Homo sapijensa) u Evropi, dok su u Kozjoj pećini nađeni ostaci materijalne kulture neandertalaca.

Ovogodišnja istraživanja, koja su realizovana sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, dala su neočekivane rezultate.

U Kozjoj pećini nađen je fragment vilice fosilnog čoveka za koji se na osnovu preliminarnih analiza pretpostavlja da pripada neandertalcu.

Ovo otkriće je izuzetno značajno budući da su ostaci neandertalaca na Balkanu nađeni samo na nekoliko nalazišta u Hrvatskoj, Bugarskoj i Grčkoj, a nedavno i u Srbiji, na nalazištu Pešturina kod Niša.

Očekuje se da istraživanja Kozje i Male pećine daju odgovore na ključna pitanja evolucije čoveka i kulturnih i društvenih interakcija između neandertalaca i modernih ljudi. – kaže za Danas profesor Mihailović.

Prema rečima našeg sagovornika starost nalaza biće utvrđena na osnovu radiokarbonskog datovanja (14C) i drugih fizičko-hemijskih metoda, kao što su: elektron spin rezonanca (ESR) ili optički stimulisana luminiscencija (OSL).

Mala i Kozja pećina nisu slučajno istraživane, budući da je u minulih deset godina Filozofski fakultet u Beogradu pokrenuo više projekata koji se, kako Danas saznaje od profesora Dušana Mihajlovića, vezuju za pojavu modernog čoveka u Evropi, pojavu pećinske umetnosti i proučavanje interakcija između neandertalaca i anatomski modernih ljudi.

– Istraživanja u istočnoj Srbiji sprovedena u saradnji sa Univerzitetom Arizona u Tusonu, Institutom za evolucionu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu i Univerzitetom u Vinipegu.

U ovom periodu ispitane su brojne pećine u okolini Žagubice, Despotovca, Knjaževca i Niša, a područje Majdanpeka počeli smo da istražujemo tek nedavno.

Dakle, do otkrića u Kozjoj i Maloj pećini nije došlo slučajno, već nakon višegodišnjih napora da se evidentiraju i istraže nalazišta iz ovog perioda.- kaže profesor Mihailović.

Istraživanja Male i Kozje pećine u blizini Majdanpeka, u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu, biće nastavljena iduće godine.

Treba mi pomoc oko identifikacije, ne znam kako da ocistim kovanice, ove su ciscene cetkicom, sapunom i sodom bikarbonom ali i dalje meni veoma neprepoznatljive... Ako imate odgovor ili neki savet bila bih zahvalna...

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
my betta fish's tail is getting shorter

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Precnik 2 cm

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Precnik 2.5 cm, teska, masivna

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Precnik 1,8, cm, izuzetno tanka, lagana

Verovatno da se radi o nekom mehaničkom oštećenju, na kablu ili možda konektoru ako je nemiran tj. Javlja se u prekidu. Pokušaj dok je detektor uključen da udaraš prstom po kablu da vidiš da li je i dalje miran ili se javlja zvuk.

Духовно јединство од праисторије до данас одлика је Срба. Археологија доказује праву историју а српски обичаји, начин изградње кућа, начин живота и језик доказ су да су Срби староседеоци Балкана и Европе.

Fotografija je jako losa da bi se po njoj mogla izvrsiti identifikacija.
Pokusaj napraviti fotografiju po dnevnom svetloscu i da kamen bude suv. Pored toga sto si ga lupao cekicem probaj
da ga ogrebes ekserom i postavi ga pod snop jace svetlosti baterije da vidis da li svetlost prolazi kroz njega.