Rimska mitologija je uglavnom preuzela mitove i legende od starih Grka i Etruraca, uz promenu imena bogova. Glavni bogovi su Jupiter, Neptun i Pluton. Po rimskim bogovima su nazvane planete. Međutim, stari Rimljani su nekim od svojih božanstava pridavali mnogo više pažnje od starih Grka.
Svi rimski bogovi osim Jupitera imaju tragove mitologije koja bi ih vezala za njihove grčke dvojnike. Jupiter je indoevropski bog neba i javio se u Italiji nezavisno.

Rimski bogovi su sa svojim novim identitetima preuzeli sve od svojih grčkih pandana.Većinu mitova koje su Rimljani propovedali o svojim bogovima i boginjama, bili su naprosto preuzeti od Grka.

Saturn

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Saturn je bio otac vrhovnog boga starih Rimljana, a Grci su ga zvali Kron. Bio je sin Tere i Cela, muž boginje Ops koja mu je izrodila Jupitera, Neptuna i Plutona, i ćerke Junonu,Vestu i Cereru. Saturn ih je progutao, sve osim Jupitera, koga je majka po rođenju sakrila.

Saturn je kastrirao svog oca kako bi preuzeo presto, a njegove testise bacio u more - iz njih je nastala Venera, najlepša boginja.
Zbog toga što je Saturn učinio strašno delo kastriravši svog oca, smatra se zlim, iako je vladar zlatnog doba i žetve. U vreme tog doba, ljudi su sve činili ispravno, nisu grešili, a nije bilo ni smrti. Danas je planeta Saturn nazvana po drevnom bogu i smatra se kod astrologa zlom.

Pluton

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pluton je bog podzemlja i smrti, sin Saturnov i Opin, brat Jupiterov i Neptunov, muž Prozerpinin; izjednačuje se sa Hadom. Njegov je grčki pandan Had, iako su Grci Hada takođe nazivali Pluton. Pluton je povezivan sa Plutosom, a po njemu je nazvana planeta Pluton i radioaktivni elemenat plutonium. Plutonova žena je Prozerpina, a Pluton ju je oteo od njene majke Cerere. Ne bi se nikad zaljubio da ga nije začarala Venera, boginja ljubavi.

Apolon

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Apolon je grčki bog svetlosti, muzike, medicine, streljaštva , kolonizacije, proricanja i poezije. Prisutan je i u helenskoj i u rimskoj mitologiji, ali takođe i kod drugih naroda u raznim varijetetima. Predstavljan je uvek kao ideal zdravog, skladno razvijenog i lepog mladića, koga su Heleni zvali kuros. Etrurska mitologija pod uticajem helenske imala božanstvo Aplu.

Apolon je bog medicine, lečenja i streljaštva, ali i nosilac smrtne počasti. Takođe je bio i bog proročanstva i kolonizacije. Vođa je Muza (Apollon Musagetes) te pri tom i bog muzike i poezije. Pevale su mu se himne zvane peani. Bio je zaštitnik brojnih proročišta i hramova, a posebno se ističu Delfi i Delos. Posle je preuzeo i identitet Helija kao bog sunca (Apollon Helios). Ljudi su ga poštovali jer je bio bog svetlosti i Sunca bez čega život ne bi bio moguć, a takođe i zato što je bio bog sklada i lepote. Ideal je grčkog „kurosa“, skladnog, razvijenog i lepog mladića. Apolon je štitio ljude, lečio ih, brinuo se za njih, nagrađivao dobro i kažnjavao zlo. Bio je i bog streljaštva, a njegove strele nikad nisu promašile metu, pogotovo kad su kažnjavale zlo i nosile kugu. Bio je i bog proročanstva u kojima je ljudima objavljivao Zevsovu volju preko proročnica, posebno Pitije i Sibile.

Kupidon

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kupidon je bog erotske ljubavi kod starih Rimljana. Nazivan je još i Amor, a sličan je Erosu iz grčke mitologije. Zamišljan je kao nemirni, krilati dečak koji prati Veneru ili Viktoriju, a predstavljan je sa sa zlatnim tobolcem, lukom i strelama. Ove strele pobuđivale su želju. Njegove strele su nazivane „strelama požude“, ali su neke imale i moć da ljude odvrate od onih koji su u njih zaljubljeni.

Poreklo Kupidona se razlikuje u različitim izvorima. Samo Ciceron pominje tri moguća porekla: da je on sin Merkura i Dijane, potom Merkura i Venere, ali i Marsa i Venere. Platon pominje dve od tih opcija, dok je Eros u grčkoj mitologiji najčešće pominjan kao sin Haosa, odnosno da je iz njega nastao.
Povezivanjem različitih mitova, Apulej je u II veku p. n. e. napravio čuvenu priču o ljubavi Kupidona i Psihe.

Junona

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Junona je žena rimskog boga Jupitera. Podudarna sa grčkom Herom. Na samom početku smatrana zaštitnikom duha muškaraca - Genija, ali se već u prvim pisanim izvorima pominje i kao zaštitnica ili boginja svih rimskih žena.

Ona je postala jedno od tri najviša božanstava, a pod uticajem grčkih mitova se razvila u sestru i ženu Jupitera - grčkog Zevsa, i ćerku Saturna i boginje Ope - grčki Hron i Reja.

Kako su se Rimljani smatrali potomcima Trojanaca, a oni su smatrali da se Hera ili Junona ponaša neprijateljski prema njima, umirili su je tako što su joj prineli velike žrtve i proglasili je zaštitnicom grada Rima i rimske države. To je, prema Vergiliju učinio Eneja, ali je zadržala i svoju prvobitnu ulogu zaštitnice žena.

Junona je imala nekoliko naziva:

    Junona Kapitolska - zbog njenog mesta boravka na brežuljku Kapitolu, a i kao ženu Jupitera i zaštitnicu Rima i cele rimske države
    Junona Moneta - kao zaštitnicu svih opasnosti koji su pretili rimskoj državi
    Junona Virginienzis (Devičanska Junona) - zbog zaštitnice devojaka i žena
    Junona Pronuba - jer je bila zaštitnica venčanja
    Junona Lucina - zaštitnica porođaja
    Junona Matrona - zaštitnica udatih žena

Državni kult Junone se slavio u isto vreme kada se slavio i Jupiter, a u njenu čast 1. mart su udate žene slavile Matronalije, i za taj dan dobijale poklone od svojih muževa i rođaka. Junoni u čast, Rimljani su joj posvetili i prve dane u mesecu i jedan mesec, mesec juni, a kao što je i Hera, njen grčki pandam, imala životinje kao svoje atribute i simbole, tako su i Junoni Rimljani dodelili jato gusaka - u znak sećanja na „guske koje su spasile Rim“ (navodno su, guske koje su bile čuvane u njenom hramu na Kapitolu, svojim gakanjem upozorile Rimljane na napad Gala koji su opsedali Rim).

Kult boginje Junone se širio po svim delovima carstva i kako gde se stapao se sa sličnim boginjama - u severnoj Africi se stopio sa kultom boginje Tanit.

Merkur

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
      Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
   

U rimskoj mitologiji, Merkur je glasnik bogova i bog trgovine, profita. Njegovo ime je vezano za latinsku reč merx ("roba"). Prema njegovim najranijim oblicima, on je povezan sa etruskim bogom Turmsom, ali većina njegovih karakteristika i mitova je pozaljmeno iz grčke mitologije, a odnosi se na Hermesa.

Merkur je sin Jupitera, vrhovnog boga i njegove ljubavnice, nimfe Maje, ili sin Cela, pa tako i Vulkanov brat i Marsov polubrat. Merkur liči na Hermesa – nosi krilate sandale i kacigu, takođe i štap sa zmijama. Apolon je poklonio Merkuru taj štap. Merkur je i bog plodnosti, u pratnji jarca ili ovna. Takođe, životinja mu je kornjača. Zaštitnik je trgovine žitom. Vodi duše mrtvih u podzemlje ka Plutonu. Ovidije piše da Merkur nosi Morfejeve snove ljudima. Gaj Julije Cezar piše da je Merkur pronalazač umetnosti i vrlo popularan bog. Merkur je poštovan i kod Kelta, sa tri lica. Rimljani su izrađivali male Merkurove kipove, slične grčkim hermama, koje su bile stupovi sa Hermesovom glavom i muškim polnim organima. U početku Merkur je bio falični bog, a posle je postao lep mladić.

Merkur se ne pojavljuje rano u rimskoj mitologiji. Merkurov hram je bio u Circus Maximusu, sagrađen 495. p.n.e. To mjsto je bilo centar trgovine, pa je bilo prikladno za klanjanje Merkuru. Merkurov festival je bio slavljen kao Mercuralia. Tokom tog festivala, trgovci su se molili za sigurnost. Merkur nije imao svog velikog sveštenika. Merkur je poznat i u keltskim područjima, sa 3 glave, poštovan u Belgiji, gdje je pronađena figura sa tri falusa, što je Merkurov i Hermesov simbol.

Vulkan

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
     Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U rimskoj mitologiji, Vulkan je bog vatre, vulkana i kovača. On je takođe zvan Mulciber u rimskoj mitologiji i Sethlans u etrurskoj. Kip Vulkana u Birminghamu je najveći gvozdeni kip na svetu.

Kad se Vulkan izjednačio sa Hefestom iz grčke mitologije, postao je umetnik, proizvođač oružja, oruđa, gvožđa i nakita. Kad su se Jupiter i Junona venčali, Junona je rodila lepog boga rata, Marsa. Posle je rodila Vulkana, koji je trebao da bude poprilično lep zbog svojih roditelja, ali Vulkan je kao beba rođen vrlo ružan sa crvenim licem. Junona ga je bacila na Zemlju, na obalu mora, gde su ga našle morske nimfe, ili odmah u more, gde su ga pronašle morska boginja Tetida i nimfa Eurinoma. Njegove noge su se slomile. Tetida ga je odgojila kao svog sina. Kad je postao dečak, imao je sretno detinjstvo, a igrao se biserima i morskim kamenjem, dok su mu društvo pravile Tetida i njene morske životinje. Kasnije, kao mladić, izašao je na površinu i našao izgorelo drvo, koje ga je fasciniralo. Tako je postao bog vatre. Kad se vratio u more, rekao je to Tetidi i našao pećinu u kojoj nije bilo vode, pa je u njoj počeo kovati vrlo lepe ukrase od zlata i srebra, ali i oružje od gvožđa. Ipak, Vulkan je ostao hrom pa se brzo umarao. Jednog dana je Junona pozvala sve boginje na zabavu na planinu Olimp, kako bi svima pokazala svoje ukrase i haljinu. Vulkan je Tetidi napravio lep ukras – ogrlicu od srebra i safira, a lepša je od svih Junonih ukrasa. Junona je bila ljubomorna na Tetidin ukras, pa se razbesnila. Tetida ju je odvela u pećinu i pokazala Vulkana. Junona se tad smirila i zahtevala da joj vrati sina, ali Tetida to nije dopustila, niti je Vulkan to hteo. Ostao je u pećini. Svojoj majci je pak napravio prelepo zlatno prijestolje koje je ona dobila i sela na njega, ali se više nije mogla dići. Nije mogla spavati, rastegnuti se, jesti i piti. Jupiter se zabrinuo za svoju ženu i naredio Vulkanu neka se vrati. Vulkanu je obećana Venera za ženu, boginja ljubavi. Vulkan se oženio Venerom, koja mu je rodila Amora. Svoju kovačnicu je podigao u vulkanu Etna, na Siciliji. Tamo izrađuje munje za svog oca. Venera ponekad odlazi  da spava sa svojim ljubavnikom Marsom, a tad se Vulkan ljuti i nastaju vulkanske erupcije.

Vulkan se poštovao na godišnjem festivalu 23. avgusta, a festival se zvao Volcanalia. Vulkanovo najstarije svetište u Rimu se zove Volcanal. Vulkan je imao hram u Campus Maximusu. Vulkan je slavljen za vreme najvećih letnih vrućina, kada je postojala opasnost od spaljivanja useva. Žrtvovane su mu ribe, a nakon velikog požara u vreme Nerona, počeo se jako poštovati.