Ne znam sećate li se celog spektakla koji se svojevremeno zbivao oko Seusovog blaga. Inače reč je o kompletu od 14 srebrnih posuda, iz razdoblja kasne antike (4.vek.), a ujedno i najskupljem i najlepšem srebrnom posuđu Rimskog Carstva. U kompletu su srebrni tanjiri, posude i bokali za vodu…. Na jednom od tanjira (teškom 10 kg) napisano je Seus kao vlasnik posuđa i po tome je ceo komplet dobio naziv „Seusovo blago“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Vrednost mu je procenjena 1990god. na više od 40 milijuna funti, mada se veruje da bi se mogla postići i znatno veća cena.

Spektakl počinje devedesetih godina prošlog veka kada je vlasnik, lord Northampton, hteo da ga proda putem aukcijske kuće Sotheby.

Sam lord ga je kupio osamdesetih godina. Ponudivši blago nekim muzejima jedan od muzeja ustanovio je da je dokumentacija o poreklu Seusovog blaga falsifikat (po tom falsifikatu blago je iz Libanona). Kako je otkriće o falsifikatu otežalo prodaju, Sotheby je lukavo pokušao da otkrije poreklo kompleta objavivši da ima u posedu JEDNU posudu (ne njih četrnaest) pa je zatim obavestio sve zemlje koje su nekada bile pod Rimom.

I tu na scenu nastupaju Mađarska (koja je tvrdila da je reč o blagu iz Mađarske, tačnije s područja Balatona jer je na jednoj od posuda upisano ime Pelso što je drevno ime za Balaton) i Hrvatska zbog tvrdnji da je Seusovo blago iz Hrvatske, iz okoline Barbarige.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U Njujorku započinje sudski proces koji se na kraju završava povoljno za lorda. Naime zaključak je bio kako lord nije znao da je reč o falsifikovanom dokumentu i da je kupio Seusovo blago „u dobroj volji“ dok dokazi Hrvatske i Mađarske o poreklu blaga nisu dovoljno čvrsti.

U sporu sa tadašnjom Jugoslavijom interesantna je činjenica da se u spor uključivala i JNA. Činjenica je interesantna i zbog toga što ne znam što bi JNA trebala da ima u ovom sporu (osim što je trebala da dozvoli istraživanje i na delu Barbarige koji je tada bio zatvoren za javnost), ali i zbog toga što su svojevremeno postojali svedoci koji su tvrdili da je blago zaista otkopano u Barbarigi.

Svedoci su tvrdili da je u nestanak blaga uključeno nekoliko oficira JNA. Pre nekoliko godina čak se u medijima pojavila izjava Antona Cveka, nekadašnjeg inspektora SUP-a u Puli, koji je naveo da je i tada na području Pule, Fažane, Pomera i Peroja nekoliko svedoka iz JNA koji znaju kome je, kada i kako Seusovo blago uručeno. Imena nikad nisu objavljena. O uključenosti JNA u nestanak Seusovog blaga sa područja Istre pisali su čak i neki svetski mediji pozivajući se na svoje izvore.

Analiza minerala u tlu Barbarige i analiza minerala nađenih na samom kompletu podudarna je, što bi moglo da znači da je blago zaista bilo skriveno u tlu Barbarige (prilikom ratova, opasnosti i slično nije prvi put da je neko sakrio bogatstvo zakopavši ga u zemlju, baš zbog toga i imamo toliko priča o zakopanom blagu).

Blago je po prvi put izloženo, negde 2006. ili 2007., verovatno da bi se povećao interes među potencijalnim kupcima voljnima da plate koliko traži lord.