Forum Arheo amatera Srbije
Zanimljivosti => Misterije => Temu započeo: Zoki 28.03.2014. 00:03
-
Ne znam sećate li se celog spektakla koji se svojevremeno zbivao oko Seusovog blaga. Inače reč je o kompletu od 14 srebrnih posuda, iz razdoblja kasne antike (4.vek.), a ujedno i najskupljem i najlepšem srebrnom posuđu Rimskog Carstva. U kompletu su srebrni tanjiri, posude i bokali za vodu…. Na jednom od tanjira (teškom 10 kg) napisano je Seus kao vlasnik posuđa i po tome je ceo komplet dobio naziv „Seusovo blago“.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Vrednost mu je procenjena 1990god. na više od 40 milijuna funti, mada se veruje da bi se mogla postići i znatno veća cena.
Spektakl počinje devedesetih godina prošlog veka kada je vlasnik, lord Northampton, hteo da ga proda putem aukcijske kuće Sotheby.
Sam lord ga je kupio osamdesetih godina. Ponudivši blago nekim muzejima jedan od muzeja ustanovio je da je dokumentacija o poreklu Seusovog blaga falsifikat (po tom falsifikatu blago je iz Libanona). Kako je otkriće o falsifikatu otežalo prodaju, Sotheby je lukavo pokušao da otkrije poreklo kompleta objavivši da ima u posedu JEDNU posudu (ne njih četrnaest) pa je zatim obavestio sve zemlje koje su nekada bile pod Rimom.
I tu na scenu nastupaju Mađarska (koja je tvrdila da je reč o blagu iz Mađarske, tačnije s područja Balatona jer je na jednoj od posuda upisano ime Pelso što je drevno ime za Balaton) i Hrvatska zbog tvrdnji da je Seusovo blago iz Hrvatske, iz okoline Barbarige.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
U Njujorku započinje sudski proces koji se na kraju završava povoljno za lorda. Naime zaključak je bio kako lord nije znao da je reč o falsifikovanom dokumentu i da je kupio Seusovo blago „u dobroj volji“ dok dokazi Hrvatske i Mađarske o poreklu blaga nisu dovoljno čvrsti.
U sporu sa tadašnjom Jugoslavijom interesantna je činjenica da se u spor uključivala i JNA. Činjenica je interesantna i zbog toga što ne znam što bi JNA trebala da ima u ovom sporu (osim što je trebala da dozvoli istraživanje i na delu Barbarige koji je tada bio zatvoren za javnost), ali i zbog toga što su svojevremeno postojali svedoci koji su tvrdili da je blago zaista otkopano u Barbarigi.
Svedoci su tvrdili da je u nestanak blaga uključeno nekoliko oficira JNA. Pre nekoliko godina čak se u medijima pojavila izjava Antona Cveka, nekadašnjeg inspektora SUP-a u Puli, koji je naveo da je i tada na području Pule, Fažane, Pomera i Peroja nekoliko svedoka iz JNA koji znaju kome je, kada i kako Seusovo blago uručeno. Imena nikad nisu objavljena. O uključenosti JNA u nestanak Seusovog blaga sa područja Istre pisali su čak i neki svetski mediji pozivajući se na svoje izvore.
Analiza minerala u tlu Barbarige i analiza minerala nađenih na samom kompletu podudarna je, što bi moglo da znači da je blago zaista bilo skriveno u tlu Barbarige (prilikom ratova, opasnosti i slično nije prvi put da je neko sakrio bogatstvo zakopavši ga u zemlju, baš zbog toga i imamo toliko priča o zakopanom blagu).
Blago je po prvi put izloženo, negde 2006. ili 2007., verovatno da bi se povećao interes među potencijalnim kupcima voljnima da plate koliko traži lord.
-
Античко сребро СФРЈ у – Мађарској
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Загреб – Када је мађарски премијер Виктор Орбан најавио да се Сеусово благо „враћа кући“ и да ће четрнаест невероватно вредних сребрних тањира и посуда из времена Римског царства бити трајно изложено у Парламенту у Будимпешти, у Загребу је завладао шок. „То је наше“, реаговали су хрватски археолози, тврдећи да је најлепше посуђе које су Римљани оставили давним генерацијама откопано у Барбариги у Истри, а не на Балатону, како тврде Мађари. Орбан је открио да су Мађари на крају платили 15 милиона евра и постали трајни власници Сеусовог блага.
Сведока који би потврдили шта је нађено у затрпаним рововима на локацијама бивше ЈНА крај Пуле више нема. Зна се само да је лично генерал армије Вељко Кадијевић, тада први човек ЈНА, дао дозволу да се на војној локацији спроведу искаповања и да су пронађени сребрни предмети који ће касније изазвати занимање у целом свету. Бивши полицајац Антон Цвек, који је надгледао радове, тврдио је да је лично пописао све што је пронађено у Барбариги, али ни он више није међу живима.
„Мој отац је све документовао, али не знам где је то завршило“, рекао је у разговору за „Новости“ његов син који живи у Пули.
Не зна се тачно ни како је Сеусово благо, ако је заиста пронађено у бившој Југославији, прешло границу и нашло се на тржишту. Наводно су деца комунистичких моћника, а помиње се Горан Штрок, хрватски бизнисмен са адресом у Лондону, била умешана у продају Сеусовог блага. Штрок то, наравно, демантује, а пут даље води до мистериозног трговца уметнинама Антона Ткалеца, који је у Цириху имао своју базу и учествовао у продаји. Помиње се и Миша Гроф, отац Видоја Ристовића, супруга хрватске старлете Николине Пишек, који је наводно такође био умешан у продају Сеусовог блага.
Једино што је поуздано сигурно је то да се Сеусово благо појавило деведесетих година прошлог века на аукцији у Сотбију и од тада не престају приче о његовом пореклу. Мађари су одмах изнели своју теорију – да га је случајно пронашао рудар и да је благо припадало једном римском „тајкуну“ који је живио на Балатону. Хрвати ће годинама упорно тврдити да су тањири, од којих на једном пише да су припадали Сеусу, пронађени у Барбариги, па су чак оформили и државну комисију која је тај став требало да брани.
Лорд Нортхамптон, који је благо купио осамдесетих година и желео да га прода у Сотбију, имао је лажну документацију да је сребрнина из Либана, али су тањири на крају ипак остали код њега.
Суду у Њујорку било је потребно три године да донесе пресуду како хрватски и мађарски докази нису веродостојни, а посумњао је и у исказ бившег полицајца Цвека. За лорда је речено да није могао да зна да су папири о пореклу фалсификовани.
На крају, као и увек, пресудио је новац, па су Мађари морали да плате римску сребрнину којом ће се сада хвалити.
Ј. Керблер / Новости