Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheološki lokalitet  Blagotin, nalazi se na brdu Mali Blagotin. Najstarije, ranoneolitsko naselje, prostire se na površini od 2 hektara. Osnovali su ga pripadnici starčevačke kulture, odnosno njene najstarije faze protostar-čevo, krajem VII i početkom  VI milenijuma p.n.e.

Iako je na Blagotinu istražen samo deo naselja, pokretni arheološki nalazi koji svedoče o načinu života i društvenoj i ekonomskoj organizaciji naselja, svojom broj-nošću i raznovrsnošću svrstavaju ga u red najbogatijih i najznačajnijih neolitskih nalazišta na teritoriji Srbije. Stanovnici Blagotina su se bavili stočarstvom i zemljo-radnjom, o čemu između ostalog, svedoče i keramička zrna pšenice pronađena na lokalitetu. O planskoj organizaciji naselja svedoči simbolična predstava naselja otkrivena na poleđini zrna. Kao dokaz postojanja duhovne kulture, prona-đene su tzv. Venere – stilizovane ženske figure koje pred-stavljaju simbol plodnosti i rađanja.

Istraživanja je sproveo Centar za arheološka istra-živanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod rukovodstvom profesora Svetozara Stankovića, a u saradnji sa kulturnim institucijama u Trsteniku i Kruševcu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Figura: Boginja „Velika majka“ sa arh. nalazišta u Blagotinu.

Поздрав свима,

Гледао сам на Ју Тјубу серијал о Благотину што сте поставили, археолошком локалитету и налазишту у близини Трстеника.

То је одличан документарац, а Благотин као археолошко налазиште огромно је и непроцењиво интересантан, како са археолошке тако и са историјске тачке гледишта, што наравно иде једно с другим. Ово налазиште Благотин, како сама реч говори, право је Благо за Србију, и свака би земља, сем наравно тренутно данашње јадне Србије у којој власт држи најгори друштвени талог којег смо икада као КУЛТУРАН народ имали у нашој историји, наставила оваква ископавања и завршила их до краја. Било би то непроцењиво културно благо за Србију које се не мери новцем, већ цивилизацијским и духовним значајем!

Интересује ме, како се то десило да изванреди професор и археолог др Светозар Нани Станковић, изненада умре?
И још једна ствар ме интересује...

Ја сам из Бора, а професор Нани је рекао да је неки човек из Бора сањао Богињу пре него је она ископана и дошао је на налазишту да је види када је била ископана, каже професор да му је тај боранин причао да је брзо возио да би видео богињу коју је сањао, "Велику Мајку". Да ли неко од вас археолога зна како се зове тај човек?

Надам се да ваш форум посећују и археолози из екипе професора Станковића који су учествовали у ископавањима у Благотину, па ће ми можда неко од њих и казати име тог боранина...

Још нешто, овај доњи трећи завршни део серијала, нагло се прекида и види се да није цео, да недостаје један део емисије.

О чему се ради?

Да ли је то нека грешка онога ко је то постављао на Ју Тјубу серијал, или је матерјал оштећен па није могао бити приказан до краја? У том делу професор Светозар указује и на тог боранина који је дошао да види Богињу, Велику Мајку.

Поздрав.

Нашао сам телефон Божидара Зечевића, уредника серије о Благотину, преко телеком странице и накратко поразговарао са њим о професору Станковићу и о томе како је то археолог Станковић изненада умро, како обавештавају сви медији по интернету, ма ко то писао.

Међутим, у случају са професором Станковићем ништа није било изненада, јер Зечевић ми је рекао да је професор Станковић годинама боловао од срчане инсуфицијенције, тако да његова смрт не може бити изненадна, то се само може рећи за оне који нису боловали од ничега и изненада умрли, а не за оне који годинама болују од срчане инсуфицијенције.

Тако је то када се на интернету преносе вести преко онлајн новина и википедије, све иде путем copy/paste, нико ништа не проверава, шта је било и како је било...

Све у савему, смрт археолога Светозара Станковића велики је губитак за Србију, за археологију Србије.

„Blagotin, grad dobrih ljudi" je dokumentarna tv mini-serija od tri epizode reditelja Slobodana Ž. Jovanovića, a u proizvodnji Radio-televizije Srbije, 1993. godine.

Serija otkriva tajnu Blagotina, izuzetno važnog neolitskog nalazišta na Balkanu, u jugo-zapadnoj Srbiji, nedaleko od grada Trstenika, izuzetnog po tome što je arheološka ekipa Beogradskog univerziteta koju predvodi dr Svetozar Nani Stanković pronašla prvi zidani hram u istoriji čovečanstva.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Јелена Вукчевић показује запостављен археолошки локалитет Благотин Фото Р. Станковић

На скупу у Музеју у Трстенику археолози ће пружити доказе да је на локалитету села Пољне пронађен најстарији урбанистички план на свету.

Музеј у Трстенику спреман је да у наредних десетак дана покаже јавности богатство које је овај крај имао у доба неолита. Научни скуп археолога бавиће се доказима о постојању фигурина на подручју села Пољне, удаљеног 25 километара од Трстеника, на путу ка Опарићу, у оквиру пројекта „Израда реплика неолитских фигурина из Благотина”.

Благотин помера границе археолошких сазнања, судећи по експонатима које ће представити стручњаци за ову област, а посебно доказе др Светозара Нанија Станковића, нашег врсног археолога који је са члановима екипа Универзитета у Београду овде истраживао осамдесетих година прошлог века.

Тада је истражено тек 2,5 одсто локалитета, а пронађени материјали из неолитског доба сведоче да је овде постојао први зидани храм у свету, први урбанистички план, да су пре 6.000 година постојале пећи за хлеб…

Благотин је, због непостојања бедема, што није био обичај тог времена, добио назив „Град добрих људи”. Био је то град са око стотину кућа и око 500 становника, због чега је сигурно представљао мегалополис у то доба.

О локалитету Благотин у селу Пољна докторску дисертацију је написао Светозар Станковић и доказао да је то за Балкан и читав свет изузетно важно археолошко налазиште. На трагу др Станковића данас је докторан Ана Ђуричић, која ће на предстојећем скупу археолога у Трстенику говорити о потреби и значају даљег истраживања.

У селу Пољна данас готово да и нема трагова ископавања која су прекинута увођењем економских санкција Србији при крају 20. века. На крају села, подно брда Благотин, које је део Гледићких планина – само један напуштени гвоздени контејнер и прелеп поглед на крај који би могао да постане велики археолошки парк.

– Хоћемо да покажемо централну Србију из доба неолитског периода, да се зна какво је богатство овде било. Сигурна сам да ће научни скуп археолога доћи до неких нових закључака, јер Пољна помера границе сазнања.

Раније се, на пример, мислило да је најстарији урбанистички план негде на Блиском истоку и да је стар 5.000 година или 4.000, а овде, у Пољни, старији је за 2.000 година!

Раније се мислило да су први хлебови прављени такође на Блиском истоку, а ми имамо доказе да су се у Пољни гајиле хлебне житарице и пекли хлебови и то пре 6.000 година. То су важна научна открића.

Радови др Светозара Станковића, који је докторирао на теми о локалитету Благотин, сведоче о необоривим чињеницама, да је овде постојало тако важно насеље у доба неолита, а сада имамо и групу младих археолога који настављају његово дело. Најзначајнија међу њима је докторанд археолошких наука Ана Ђуричић. Она ће у докторској дисертацији коју спрема детаљно описати археолошки експеримент који намерава да изведе. Урадиће и реконструкцију пећи за хлеб – објашњава Јелена Вукчевић, управница Музеја Трстеник.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Она сматра да је локалитет Благотин данас не само заборављен, него и неоправдано запостављен.

– Археолошки налази од пре двадесетак година доказују да је Благотин био метропола у односу на неке друге неолитске локалитете. Ни у чему не заостаје за неким другим који су у много чему више експлоатисани и у науци, и у туристичком смислу, на пример, Лепенски вир – истиче управница Вукчевић.

Циљ тог пројекта је изградња археолошког парка у Благотину. Истина, у Трстенику кажу да су свесни да све то неће моћи да ураде у целом обиму, с обзиром на чињеницу да се насеље Благотин налазило на неколико хектара.

– Направићемо земунице, куће у блату, трг где је пронађен храм, реплику храма, реплику олтарског простора, реплику богиња. Оживећемо благотинско насеље, јер Пољна има добру инфраструктуру до центра села, а остало је стотинак метара пута ка самом локалитету. Верујемо да ћемо добити помоћ Министарства за културу и информисање, како би Пољна и Благотин постали стециште екскурзија ученика наших школа и свих љубитеља историје и природе – каже управница.

(Политика – Раде Станковић)

 
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Na arheološkom nalazištu Blagotin, iz samo jedna sonde (30 m²), pronađeno je oko 16.ooo fragmenata keramike. Pretpostavlja se da se Blagotin prostirao na 6 hektara, a istraženo je samo 300 m².

Iskopavanja su vršena između 1989. i 1999. godine, kada su zbog opšte političke situacije u zemlji prekinuta.

Izvršena istraživanja pokazuju da je naselje građeno planski. Otkrivenih sedam poluzemunica je grupisano oko centralnog trga. U samoj sredini trga se nalazilo svetilište okrenuto u pravcu apsolutni sever-jug (a u neolitu je bilo gotovo nemoguće da se samo pomoću zvezda ustanovi apsolutna linija sever-jug).

U svetilištu su pronađene dve velike figure za koje se pretpostavlja da predstavljaju Boginju plodnosti i Boginju zemlje. Figure su velikih dimenzija (oko 40 cm) i predstavljaju izuzetan nalaz (obično su te figure Boginja manjih dimenzija, a prava je retkost da se na jednom mestu pronaću čak dve Boginje tako velikih dimenzija)

Otkriveni nalazi pokazuju da su se stanovnici Blagotina bavili i zemljoradnjom i stočarstvom o čemu svedoče pronađene kosti divljih životinja i posude za čuvanje žitarica.

Posebno je interesantan i potpuno neuobičajen nalaz – glineni modeli zrna pšenice, nekoliko komada (dimenzija od 7cm do 12cm). Ova zrna pšenice su pronađena u blagotinskom svetilištu što samo potvrđuje dosadašlja saznanja da su za neolitskog čoveka žitarice bile božanskog porekla. Razlog tome je životni ciklus zrna žitarice: umiranje (polaganje u zemlju/setva), rađanje (nicanje iz zemlje), život (rast i klasanje), ponovna smrt (vršidba) kojom se započinje novi ciklus sa ponovnim sejanjem.

Reč je о najstarijem urbanističkom planu na svetu, pozivajući se na činjenicu da je do tada za najstariji važio plan Ura (Mesopotamija), čija se starost procenjivala na око 6.000 godina. Blagotinsko zrno pomera ovu granicu za 2.000 godina! Blagoti su osnovali pripadnici starčevačke kulture, odnosno njene najstarije faze-protostarčevo, krajem VII i početkom VI milenijuma p.n.e. U Blagotinu koji je predstavljao jedinstveno stambeno ekonomsko naselje sa ulicama i hramom na centralnom delu trga bio je religijski centar, živelo je oko 100 porodica, poljoprivrednika. Na nalazištu je nađeno preko 16.000 fragmenata keramike, figura, boginja, glineni modeli zrna pšenice koja ukazuju da je blagotinski ratar imao uverenje da su božanskog porekla. Otkriveno je više polu zemunica oko trga gde je posebno svetilište sa boginjom plodnosti i boginjom zemlje. Nađene su i alatke, motike, sadilice, rala od jednog roga. Na osnovu iskopanih delova zrnjeva, došlo se do zaključka da se tu pravilo brašno. Otkrića iz ranije dekade su ukazala na prvu proizvodnju hleba na svetu.

Zrno se inače čuva (zajedno sa ostalim blagotinskim nalazima među kojima su i Boginja plodnosti i Boginja zemlje) u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta u Beogradu.