Niš - ključ za razumevanje praistorije

Arheološki lokaliteti „Bubanjsko-humske grupe“ kod Niša, gde se istraživanja nastavljaju ovog leta, decenijama zaokupljaju pažnju najšire stručne javnosti


Niš – Bubanjsko-humska kulturna grupa ušla je u naučnu literaturu i postala dobro poznata evropskim praistoričarima sredinom 20. veka kada je akdemik Milutin Garašanin rezultate prvih arheoloških istraživanja predstavio na Trećem međunarodnom kongresu u Cirihu. Dva lokaliteta kod Niša, Bubanj i Velika humska čuka spadaju u jedan od tri navažnija lokaliteta u Evropi, pa se svaki nastavak istraživanja i rezultat sa nestrpljenjem iščekuju, jer, kako kažu stručnjaci, ključ za rekonstrukciju praistorije nalazi se i u Nišu.


Istraživanja na lokalitetu Bubanj kod Novog Sela počela su, posle višedecenijske pauze,  prošle godine, a nastavljaju se i ovog leta,  uz učešće Narodnog muzeja u Nišu, Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Arheološkog instituta u Beogradu, Instituta fizike iz Beograda, Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Kembridžu i Trakološkog instituta iz Sofije.


Po prvi put će, takođe, posle više decenija, istraživanja biti nastavljena na Velikoj humskoj čuki kod sela Huma gde će biti otvorene dve sonde. Dilema, da li će istraživanja biti nastavljena ili ne i ove godine, rešena je tako što je grad Niš izdvojio 1,2 miliona dinara za nastavak terenskih iskopavanja, a Narodni muzej već preduzima prve korake u pripremi lokaliteta za dolazak arheologa koji će tu raditi duže od mesec dana.


Lokaliteti Bubanj i Velika humska čuka označeni su kao naselja u kojima se sagledava razvoj praistorijskih kultura od kamenog, bakarnog, bronzanog do gvozdenog doba. Od lokaliteta Bubanj, ostao je greben od stotinak kvadratnih metara površine u kojima se raspoznaje 17 kulturnih slojeva ili život isto toliko kulturnih zajednica.


Od ukupne površine, zbog izgradnje autoputa i železnice kada zemljani materijal nije istraživan, ostalo je svega 3,7 odsto, ali i tako mali greben za arheologe je od neprocenjive važnosti za rekonstrukciju praistorije. Lokalitet je jedan od retkih u Evropi iz perioda mlađeg kamenog doba gde je još otkrivena zemunica starčevačke kulturne grupe ( 6. milenijum pre nove ere).


Prošle godine je najpre pretražen recedentni sloj u kome su pronađena četiri groba, najverovatnije iz perioda srednjeg veka, a zatim se zašlo u sloj „Bubanj 3“ ili sloj bronzanog doba. Otkopava se sloj po sloj, dubine do četiri santimetara, kompletan materijal se prosejava, a zatim se nastavlja ekspertiza pronađenih ostataka – paleobotanička, antropološka, minerološka, fizička, pa radiokarbonsko datovanje, sve  u saradnji sa referentnim institucijama u zemlji i inostranstvu.


Istraživanja na ovim lokalitetima obavljena su tridesetih godina i polovinom prošlog veka, a poslednje predstavljanje pokretnog arheološkog materijala sa Bubnja i Velike humske čuke u Nišu je organizovano 1983. godine.


D. J.


objavljeno: 22/06/2009


izvor: politika.rs

Osam milenijuma kulture

S. BABOVIĆ | 27. avgust 2009. Novosti.rs


Veliko istraživanje dva najznačajnija praistorijska lokaliteta u jugoistočnoj Evropi - Bubanj i Humska čuka, nadomak Niša, okupilo stručnjake Arheološkog instituta i Instituta za fiziku iz Beograda, britanskog Kembridža, Narodnog muzeja Niš i trajaće mesec i po dana


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete



NIŠ - VELIKO istraživanje dva najznačajnija praistorijska lokaliteta u jugoistočnoj Evropi - Bubanj i Humska čuka, nadomak Niša, okupilo je stručnjake Arheološkog instituta i Instituta za fiziku iz Beograda, britanskog Kembridža, Narodnog muzeja Niš i trajaće mesec i po dana.


Oči svetske i domaće naučne javnosti nisu slučajno uprte u nalazišta koja dokazuju proces prerastanja neolitske kulture tipa Vinča u najstariju indoevropsku kulturu tipa Bubanj.


Posle prošlogodišnjih iskopavanja na 1,5 metara Bubanjskog grebena (sadrži da dokumentovani praistorijski vremeplov i jedino svedočanstvo bakarnog doba na Balkanu, 4.500-2.500 g. p. n. e.) ispitivanja će se nastaviti na istoj dubini do 25.septembra, a potom će započeti petnaestodnevno istraživanje Huma.


Na prostoru Bubnja živelo je čak 17 kulturnih zajednica i to od šestog milenijuma pre nove ere. Istraživači su prošle godine otkrili više hiljada keramičkih komada i na stotine oruđa od oklesanog kamena, pečene zemlje, ostatke životinjskih kostiju i rožine. Na grebenu je preživela i zemunica iz takozvane stare starčevske grupe (6.000-5.400 g. p. n. e).
Na Bubnju su, tvrde stručnjaci, izvesno živeli ljudi indoevropskog porekla, u nadzmenim kućama, građenim od zapečene zemlje.


- Prve rezultate sa Bubnja predstavićemo za tri nedelje - kaže profesor dr Milorad Stojić sa Arheološkog instituta u Beogradu, koji ističe da je ove godine Ministarstvo kulture izdvojilo stotostruko manju sumu od predviđene za arheološka istraživanja u Srbiji.


- Pokušaćemo da sačuvamo poslednje tragove varvarski uništenog nalazišta. Mnogo očekujemo i od Humske čuke koja je praktično netaknuta. U svetu je hit - arheološki turizam, pa se lokaliteti praktično sami izdržavaju. To nam je cilj za budućnost.


IZAZOV


- Humska čuka ima čak 13 hektara skoro neistraženog lokaliteta, što će nam predstavljati veliki izazov - ističe za „Novosti“ dr Aleksandar Bulatović. Tatjana Filipović-Trajković, diretkor Narodnog muzeja Niš, kaže da je Niš obezbedio 1,2 milion dinara za započetu kampanju, a u muzeju će biti organizovana izložba o praistorijskim lokalitetima.


PRUGA
Praistorijske lokalitete je pre 60 godina istraživao Milutin Garašanin, kada je došao do revulcionarnih otkrića iz mlađeg kamenog doba. Od čitavog lokaliteta preživelo je svega 3,7 posto, jer je greben uništen izgradnjom pruge i puta za Leskovac. Hektari srpske, ali i svetske arheologije nepovratno su izbrisani, a šteta za nauku je ogromna.

Arheološka istraživanja na lokalitetu Velika humska čuka nastavljeni su posle godinu dana. Obim istraživanja je proširen, a sem ostataka ljudskih naseobina iz ranog bakarnog perioda, starih čak šest milenijuma, nađeni su i grobovi iz antičkog perioda.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Za Humsku čuku su sve više zainteresovani arholozi iz Evrope, pa iz Arheološkog instituta iz Beograda nameravaju da apliciraju za sredstva iz predpristupnih evropskih fondova, kako bi se ovaj lokalitet uredio, sa krajnjim ciljem da postane i turistička atrakcija.

Stručnjaci Arheološkog instituta iz Beograda nastavili su istraživanje na Humskoj čuku, i to na mestu gde su prethodno otkriveni ostaci domaćinstva iz ranog bakarnog perioda, starog oko 6.000 godina

Prošle godine je istraženo svega dvadesetak kvadrata, dok su istraživanja su ove godine mnogo obimnija. Sem na donjem platou, otvorene su sonde i na gornjem platou, pa i između njih. Plan je da se istraži skoro 4 puta veća površina, objašnjava dr Aleksandar Bulatović, viši naučni saradnik Arheološkog instituta iz Beograda.

Otvorili smo i sondu kod seoskog fudbalskog stadiona, jer smo od meštana čuli da je prilikom njegove izgradnje tu nađeno puno kostiju. Otkriveni su grobovi četiri dečaka, od toga jedan adolescent i pored njega gvozdena britva, a utvrđeno je da potiču iz rimskog doba, 4.do 6. veka naše ere. To je interesantan aspekt ovog istraživanja, jer nismo očekivali rimsku nekropolu na ovom mestu, kaže Bulatović.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Humska čuka je udaljena samo pet kilometara od centra Niša. Ali šira javnost o o ovom lokalitetu malo zna. Sa ciljem da iskoristi njegov turistički potencijal, gradska Opština Crveni Krst već tri godine učestvuje u projektu Ministarstva kulture. Najavljuje se nastavak učešća, ne samo zbog turističkog potencijala, već zato što su i žitelji Huma našli interes u radovima, jer su angažovani preko Centra za socijalni rad.

Za razliku od laičke javnosti, u svetu arheologa Humska čuka je već je poznata. Kao dokaz da ne samo u Srbiji, već i u Evropi vlada veliko interesovanje za ovaj lokaliltet, arheolozi navode i podatak da je Humsku čuku posetila dr Maja Gori sa Univerziteta u Hajdelbergu, koja, kako tvrde, želi da partnerski učestvuje u istraživanju ovog nalazišta. Ovih dana očekuje se dolazak arheologa iz Sofije i Skoplja.



(Niške Vesti / Miodrag Stanković)