Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kambiz II zarobljava Psametiha III

Bitka kod Peluzija odigrala se 525. pre Hrista između Egipta i Persijskog carstva (Ahemedinskog carstva). Persija je nakon pobede u toj bici osvojila Egipat i uspostavila svoju vlast. Egipat je padom saiske dinastije postao jedna od satrapija Persijskog carstva.

Strategija Amazisa II

Nakon pada Astijaga i dolaska na vlast Kira Velikoga došlo je do persijskog uspona. Egipat se osećao ugroženim, pa je stvarao saveze sa neprijateljima Persije. Stvorio je savez sa grčkim polisima i sa Krezom. Kir Veliki je pokorio 547. pre Hrista Lidiju, a kasnije i Haldejsko carstvo (Vaviloniju). Nakon toga Egipat i Persija su imali zajedničku granicu. Egipatski faraon Amazis II bio je svestan važnosti pomorske moći. Amazis se bojao napada Persijanaca, pa je razvio strategiju pomorske nadmoći. Smatrao je da tako dugo dok on i njegovi saveznici imaju pomorsku nadmoć Kir Veliki neće moći da napadne Egipat. Vojska koja bi kopnenim putem napala Egipat morala je da prođe preko severnog dela Sinajske pustinje, gde nije bilo vode.

Zbog svega toga egipatski faraon je izgradio mornaricu, unajmio je grčke i karijske plaćenike, zauzeo je Kipar i udružio se sa Polikratom sa Samosa. Dao je Polikratu mnogo novca, kojim je Polikrat izgradio veliku flotu od preko 100 brodova. Davao je Polikratu 1 talenat dnevno(27 kilograma srebra), što je bilo oko 10 tona srebra godišnje. Odbrana Egipta ovisila je o Samu, pa je Egipat bio ranjiv, što se pokazalo nakon Kirove smrti.

Priprema pohoda na Egipat

Kada je Kir Veliki umro, Kambiz II je postao persijski car. Namera mu je bila da zauzme Egipat, kao jedinu preostalu silu istočnoga sveta. Persijsko osvajanje Fenikije promenilo je balans pomorske moći u Mediteranu i prisilio je Polikrata da raskine svoj savez sa Amazisom. Polikrat sa Samosa je promenio stranu i postao je Kambizov saveznik. Stavio je Kambizu na raspolaganje deo svoje flote tokom egipatskog pohoda. Kambiz je krenuo u pohod protiv Amazisa II. U persijskoj vojsci je pored ostalih pokorenih naroda bilo eolskih i jonskih Grka. Jedan komadant grčkih plaćenika Fan, koji je pobegao od Amazisa savetovao je Kambiza kako da prođe kroz Sinajsku pustinju, koja je predstavljala veliku prepreku u pohodu na Egipat. Rekao je Kambizu da se radi prolaska kroz pustinju obrati arapskom kralju i zamoli ga za prolaz kroz njegovu zemlju. Na putu do Egipta postoji pustinjski predeo, koji je dug tri dana hoda. Tokom pohoda umro je Amazis nakon 44 godine vlasti, a nasledio ga je neiskusni Psametih III ( Psamtek ). Savez sa Egiptom napustili su kiparski gradovi i Polikrat sa Samosa, a obe strane su imale veliku flotu. Napustio ih je i komadant grčkih plaćenika Fan.

Bitka

Kambiz je sledeći savete sklopio savez sa Arabljanima. Arapski kralj je smislio da se pustinja prođe tako da se napune mešine vodom i natovare na kamile. Kamile sa vodom su čekale Kambizovu vojsku. Na ušću Nila kod Peluzija Amazisov sin Psametih III čekao je persijsku vojsku. Došlo je do žestoke bitke u kojoj je poginulo mnogo vojske na obe strane, a na kraju Egipćani su se razbežali u neredu. Nakon bitke Egipćani su se utvrdili u Memfis, a posle opsade morali su da se predaju. Persijanci su zauzeli Egipat, koji je tada postao satrapija Persijskog carstva. Nakon bitke predala se i Libija i Kirena. Ktesija od Knida navodi da je tokom bitke Egipat izgubio 50.000 vojnika, a Persijanci 7.000.