Još u veoma davna vremena ljudi su vršili razmenu plodova svoga rada. Arheolozi su dokazali da je razmene dobara bilo još u kameno doba. Postepeno, pri razmeni, dolazi do usvajanja neke robe kao ekvivalenta za određivanje vrednosti svih drugih roba. Tragove ovog "robnog" novca nalazimo u Ilijadi i Odiseji, spevovima koji su sastavljeni između IX i VII veka pre naše ere. U Ilijadi Ahil daje kao nagradu pobedniku u rvanju jedan tronožac od bronze koji vredi 12 goveda, a pobeđenom daje u poslovima veštu robinju koja vredi 4 goveda. Ifidement je za svoju verenicu najprije dao 100 goveda, uz obavezu da će, iz svojih stada, dati još 1000 komada koza i ovaca. U Odiseji Laert daje za robinju Eurikliju 20 volova.

Tokom vremena dolazi do zamene stoke, koja je vršila funkciju "novca" simbolom, goveđim kožama. Daljim razvitkom počinju se upotrebljavati razni metali, kao sredstva razmene. Naravno, ovaj metal u prvo vreme upotrebljavan je u neobrađenom stanju i samim tim imao je različite oblike i težinu pa je zato svaki put njegova težina, odnosno vrednost, proveravana merenjem. U svojoj daljoj upotrebi metal počinje da se obrađuje u blokove, koji su vrlo često imali formu kože, naravno manjih dimenzija. Ovi komadi metala, pretežno bakra, nazvani "talent" nađeni su na Kritu, Kipru, u kontinentalnoj Grčkoj, Sardiniji. Bakarni talent nađen pri iskopavanju Knososkog dvorca na Kritu (XIV vek pre n.e.) imao je težinu od 25 kg i vredeo je koliko jedan bik.

Početkom VII i VI veka pre naše ere nestaju iz upotrebe ovi grubo obrađeni blokovi bakra, ustupivši mesto kovanom novcu. Da bi metalna pločica postala novac, nije bilo dovoljno samo usaglasiti njenu težinu sa jedinicom određenog težinskog sistema, nego je ona postala novac tek onda kada je na svojoj površini dobila oznaku težine, kvalitete. Jedan od glavnih razloga koji je doveo do pojave novca je razvoj sitne trgovine i saobraćajnih veza. Naravno, prelaz od odlivka metala ka kovanom novcu izvršen je preko čitavog niza nivoa.

Prvi kovani novac koji bi odgovarao današnjim predstavama i pojmovima, bio je novac koji je kovan u Lidiji od strane kralja Gigesa (685 - 652 g.p.n.e.) iz dinastije Mermnada oko 650. godine p.n.e. Ovaj novac izrađen je od elektruma, prirodne legure srebra i zlata, koji se nalazio u pesku reka Hermas i Paktol. Na ovom novcu otiskivana je predstava lava - heraldičkog simbola prestolnice Lidije, grada Sarda. Kovanje ovog novca postalo je masovnije tek u vreme kralja Aliatesa (610 - 661 g.p.n.e.).

Legura od koje se počeo izrađivati prvi novac, elektrum, nazvana je tako usled svoje boje, slične ćilibaru (jantaru). Odnos srebra i zlata u ovoj prirodnoj leguri prema starijim izvorima (Plinije, Isidor Seviljski) bio je 4:1 ili 3:1. U stvari, sadržaj čistog zlata u elektrumu je veoma nepostojan i varira od 69% do 16% i do danas je ostalo nepoznato na koji se način novac sa tako nepostojanim sastavom metala mogao koristiti sa više ili manje čvrstim kursom.

Tokom kasnijeg kovanja javljaju se i druge predstave kao što su: lav, bik, foka, tuna ili cvet koji predstavljaju, grb ili amblem pojedinih gradova u kojima je novac kovan. Ovaj prvi novac imao je nepravilan oblik sa približnom težinom od 14 grama.

Jedno od najvažnijih obeležja ovog novca je u pravom smislu reči bilo u tome što je na njega stavljen žig čime je on dobio u poverenju, pa umesto da se prilikom svake upotrebe meri, kao ranije, počeo je samo da se broji što je predstavljalo veliku olakšicu pri trgovini.

U drugoj četvrtini VI veka pre naše ere dolazi do daljeg razvoja antičkog novčarstva kada Krez (561 - 546 g.p.n.e.) počinje da kuje zlatne "krezide" čija je težina bila 8,17 grama. Tokom kasnijih vremena, naročito u istočnim delovima starog sveta, zlatni novac se kuje više manje redovno.

Već od samih početaka kovanja pojedini gradovi uzimaju određene simbole kao svoje ambleme koji su vrlo često u tesnoj vezi sa njihovim imenom, pa tako srećemo:

  •kornjača --- o. Egina
  •sova --- g. Atena
  •kraba --- g. Agragent
  •bik --- g. Sibaris
  •amfora --- ostrva Eginskog mora

  •ruža --- o. Rodos
  •grifon --- o. Hios, Teos, g. Abdera
  •pčela --- g. Efes
  •tuna --- g. Kizik
  •foka --- Fokida
  •divlji celer --- g. Selinunt
  •lav --- g. Milet, Regia, Leontin, Samos, Pantikopej
  •pegaz --- g. Korint
  •klas --- g. Metapont
  •tronožac --- g. Kroton
  •štit --- Beotski savez
  •grozd --- o. Tenos
  •lira --- o. Delos
  •list --- g. Kampir na Rodosu
  •glava bika --- Fokida
  •jabuka --- Melos
  •nar --- Sid

Osim mnogobrojnih kovnica, na ovom velikom prostranstvu gde su postojali grčki gradovi i kolonije, u upotrebi su bili i različiti novčani sistemi. Od njih su najvažniji:

I. Miletski sistem (VII - VI vek p.n.e.). Osnovna novčana jedinica je stater od 14 grama. Kovane su nominale od 1, 1/2, 1/4, 1/3, 1/6, 1/12, i 1/16 delova statera. Ovaj sistem je bio u upotrebi na zapadnoj obali Male Azije.

II. Fokiski sistem (VI - IV vek p.n.e.). Osnovna novčana vrednost mu je stater od 16 grama. Kovane su nominale od 2 i 1 drahme i obol. Najmanja jedinica je bila 1/96 statera. Nakon razaranja Mileta (494. god. p.n.e.) od strane Persijanaca ovaj sistem se prestao koristiti.

III. Persijski sistem (VI - IV vek p.n.e.). Kod ovog sistema stater (sikl) je imao težinu od 8,4 gr. Kovane su monete od zlata (darik) i srebra (sikl). Težina srebrnog sikla je bila 5,6 gr. Zlatni novac je nazvan po caru Danju I, u vreme čije vladavine je počelo njegovo kovanje.

IV. Eginski sistem (VII - VI vek p.n.e.). U ovom sistemu stater je imao težinu 12,14 gr. i kovan je od srebra. Sistem je bio u upotrebi na Kikladskim ostrvima, u severnoj i srednjoj Grčkoj, Peloponezu, Megari, Delfima i Olimpu.

V. Eubejski sistem (od VII veka p.n.e.). Osnova ovog sistema je bila drahma težine 4,366 grama. Posle Solonove reforme iz 594. godine p.n.e. kada se u Ateni prešlo sa eginskog na eubejski novčano-težinski sistem, odnos vrednosti u njemu je bio:

  •talent (60 mina)   = 26196 grama
  •mina (100 drahmi) = 436,6 grama
  •drahma (6 obola) = 4,366 grama
  •obol =0,728 grama
  •halk = 0,091 gram

U upotrebi je ovaj sistem i na Siciliji. Posle stvaranja Atenskog saveza nazvan je saveznim sistemom. Filip Makedonski primenio je eubejski sistem za kovanje zlatnog novca (stater od 0,6 grama). Aleksandar Makedonski kovao je i zlatni (stater) i srebrni (drahme, tetradrahme) novac u ovom odnosu:

  •1 zlatni stater = 20 srebrnih drahmi = 5 srebrnih tetradrahmi.

VI. Korintski sistem (od VII veka p.n.e.) je u stvari eubejski sistem s tim što se stater delio na 3 a ne na 2 drahme.

VII. Feničanski sistem. Osnova ovog sistema je bila drahma čija je težina 3,3 - 3,47 grama.

VIII. Rodoski sistem. Kod ovog sistema kovana je drahma sa težinom od 15 - 15,5 grama. U upotrebi je bio u Meziji, Joniji, Lidiji, Frigiji, Pergamu, Efesu. Bez obzira u kom sistemu je kovan zlatni stater, kao osnovna novčana jedinica, on se delio na manje delove, bilo da su stvarno kovani ili su bili samo obračunska jedinica:

  •stater
  •hemistater = 1/2 statera
  •trite = 1/3 statera
  •hekta = 1/6statera
  •hemihekta = 1/12 statera
  •mishemihekta = 1/24 statera

Mnogo razvijeniji i složeniji sistem nominalna razvio se u onim novčanim sistemima gde je osnovu činila srebrna drahma:

  •10 drahmi = dekadrahma (ima komemorativni karakter)
  •4 drahme = tetradrahma (veoma rasprostranjena)
  •2 drahme = didrahma (malo upotrebljavana)
  •drahma   = osnova sistema koja se deli na 6 obola
  •5/6 drahme = pentobol (5 obola)
  •2/3 drahme = tetraobol (4 obola)
  •1/2 drahme = triobol ili hemidrahma (3 obola)
  •1/3 drahme = diobol (2 obola)
  •1/4 drahme = trihemiobol (dopunska jedinica 1,5 obola)
  •1/6 drahme = obol, koji se deli na manje vrednosti i to:
  •3/4 obola = trioemorion (1/8 drahme)
  •1/2 obola = hemiobol (1/12 drahme)
  •3/8 obola = trihemitertamorion (1/16 drahme)
  •1/4 obola = tertamorion (1/24 drahme)
  •1/8 obola = hemitertamorion (1/48 drahme)

Sve navedene nominale nisu kovane istovremeno, a ni u istim državama.   

Celokupna istorija kovanja antičkog grčkog novca može se podeliti na osnovi stilskih i tehničkih karakteristika na nekoliko velikih perioda.

ARHAJSKI PERIOD - (VII - sredina VI veka p.n.e.). Novac u ovom periodu često ima nepravilan oblik sa legendom samo na jednoj strani, na drugoj strani je "Quadratum incusum". Predstave su vrlo uprošćene i preovladavaju biljni i životinjski elementi. Natpisi su vrlo retki i to obično samo po nekoliko slova od imena grada ili države. Ovakav novac je npr. novac Lidije i Egine.

KLASIČNI PERIOD - (od sredine VI - 30-e godine IV veka p.n.e.). Tehnika kovanja novca je veoma usavršena i on dobija okrugli oblik. Predstave i tekst su utisnuti na obe strane. Sama izrada je na veoma visokom umetničkom nivou, prava mala umetnička dela. Sreće se veliki broj predstava i motiva iz svih oblasti ljudskog života kao i iz mitova. Za izradu novca upotrebljava se zlato, srebro a krajem ovog perioda u upotrebu ulazi bakar i bronza.

HELENISTIČKI PERIOD - (kraj IV - II veka p.n.e.). Novac tokom ovog perioda vrlo često je čankastog oblika. Natpisi su česti i mnogobrojni. Pored imena gradova ili vladara na novac se stavljaju imena, monogrami ili simboli magistara. Pojavljuju se i individualni portreti vladara.

IMPERATORSKI PERIOD - (II vek p.n.e. - IV vek naše ere). Ovaj period karakteriše pravilna forma novca. Na aversu se obično nalazi lik imperatora dok je na reversu božanstvo sa svojim atributima, vojne scene, mitološke scene ili arhitektonske predstave. I prikazi i tekst su šablonizirani. Očigledan je veliki pad kako umetničkog tako i tehničkog nivoa izrade novca.

Proučavanje antičkog grčkog novca daje ogromne mogućnosti za bolje upoznavanje sveta u kojem je on stvaran. Na njemu se kao u ogledalu oslikava kultura, verski i privredni život vremena kada je stvaran. Vrlo često novac ovog perioda je i jedini izvor saznanja kako je izgledala neka građevina ili skulptura koje su nestale tokom vremena. Zahvaljujući novcu do naših dana su stigli i prikazi Pitagore koji sedi pored globusa kao i Heraklita koji stoji u pozi oratora, što su jedini njihovi prikazi obzirom da do danas nije sačuvana ni jedna njihova skulptura ili portret.

Grčki novac nije važan samo zbog toga što su se na njemu do danas sačuvali prikazi mnogih uništenih umetničkih dela, nego i zbog toga što je i sam taj novac delo umetnika. Pri izradi kalupa za novac učestvovali su mnogi znani i neznani umetnici toga vremena. Ovo posebno dolazi do izražaja na vrhuncu numizmatičke umetnosti od 415 - 405. gqdine p.n.e. na novcu kovanom na Siciliji. Gradovi na tom ostrvu prosto su se takmičili u savršenstvu izrade i prikaza na novcu, a umetnici koji su ih radili potpisivali su svoja dela, što inače nije slučaj u klasičnoj numizmatici. Tako danas znamo da su u Sirakuzi radili Eumenas, Kimon, Euklidos i Sosion, u Katani, Heraklides, u Naksosu, Prokles a u Agrigentumu Mir.

Proučavajući helensku numizmatiku pomaže nam da dobijemo odgovore ne samo iz političke istorije, nego veoma mnogo i iz istorije umetnosti, arhitekture i drugih oblasti delatnosti ljudi tog vremena.