Uruk – metropola Gilgamešovog kraljevstva. Senzacionalna izložba u Pergamon muzeju u Berlinu, koja je premašila broj od 250.000 posetilaca.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kolosalna statua Gilamašu, kraj 8 veka pre nove ere

Hiljadama godina Uruk je bio samo literarni topos. Klinastim pismom na glinenim pločicama ispevani ep o Gilgamešu proslavlja veličinu i sjaj veličanstvene mesopotamske metropole zvane Uruk. Da ovaj opis mitskog teksta nije naprosto hiperbola, već očaravajuća realnost, mogu se uveriti posetioci izložbe „Uruk – 5000 godina megalopolisa“ u Pergamon muzeju. Ova izložba tematizuje mit, ekonomiju, arhitekturu i religiju drevne orijentalne metropole na obali Eufrata. Jedan nemački orijentalist veli da Uruk nije mesto epifanije, već epifanija sama. Mitski kralj-heroj Gilgameš, jednom trećinom bog i dvema trećinama čovek, položio je zidine Uruka. Njegova kolosalna skulptura od pet metara (kopija iz Luvra), prenosi već na samom početku izložbe uzvišenu sliku o ispolinskoj meri ovog mitskog div-junaka. Pramenovi sa loknama njegove kose su simetrično razdeljeni, noge, iako iskošene, sugerišu aktivni pokret sa zagonetnim osmehom na licu. Izgleda da on golim rukama olako sapinje lava, koji je i vizuelni atribut njegove kraljevske majestetičnosti.

Gilgameš – mitski kralj i ratnik - deluje nepobedivo u svom džinovski impozantnom stasu. Ova izložba je koncipirana tako da se njene razvojne linije poklapaju sa narativom epa o Gilgamešu, najstarijim epom čovečanstva. Minijaturni pečati i reljefi od terakote pripovedaju sagu o brutalnom boju Gilgameša sa demonima Humbaba i herojskom otporu od napada nebeskog bika. Epizode u kojima Gilgameš i njegov prijatelj Enkidu u mitološkom narativu vojuju za drveće od kedra kao građevinski materijal za hram u Uruku, pokazaće se kao puka literarna fikcija. U tim geografskim predelima nije bilo kedra, već je on morao biti uvožen. U takvim detaljima je mitološki ep nepouzdan. Pitanja geometrijske topografije Uruka mnogo su preciznija: „Jednom četvrtinom je grad, drugom vrt, trećom rečna dolina i četvrtom hram“, veli se u Epu o Gilgamešu, što je kongruentno sa rekonstruisanom topografijom metropole od nepečene cigle.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pre sto godina otpočeli su nemački arheolozi u Uruku, današnjem gradu Varka, na jugu Iraka, da ispituju rano doba drevne sumerske kulture. Nakon što je Deutsche Orient-Gesellschaft dobilo licencu od Osmanskog carstva da sme otpočeti sa arheološkim istraživanjima, nemački tim je počeo sa iskopavanjima u novembru 1912. u Uruku. Zbog političkih neprilika i vojnih peripetija ti radovi na arheološkim iskopavanjima su do danas često bivali prekidani i u etapama nastavljani.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete