Najveći poznati dinosaur mesožder koji je hodao Zemljom bio je gotovo 3 metra duži nego najveća vrsta Tyrannosaurus rexa. Naučnici tvrde da je vrsta dinosaura nazvana Spinosaurus aegyptiacus takođe prva vrsta "poluvodenog" dinosaura.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Novi fosili tog masivnog predatora iz doba krede otkrivaju da je bio prilagođen životu u vodi pre nekih 95 miliona godina. Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Express.

Istraživači su otkrili da je Spinosaurus razvio do tada neviđenu lepezu prilagođenosti vodi. Naučnici su do tog zaključka došli nakon analize novih fosila pronađenih u marokanskoj Sahari, delimičnih ostataka lobanje i drugih delova tela u muzejskim kolekcijama širom sveta, kao i kroz analizu istorijskih izvora i slika nakon prvog pronalaska Spinosaurusa pre više od 100 godina.

"Raditi na ovom dinosauru bilo je poput proučavanja vanzemaljca iz dalekog svemira – nije sličan nijednom dinosauru kog sam do sada video", kaže vođa istraživanja Nizar Ibrahim sa Univerziteta u Čikagu.

10 neobičnih prilagođenosti

Neke prilagođenosti Spinosaurusa značajno se razlikuju od ranijih kopnenih članova spinosaurida koji su jeli ribu. To su:

   1. Male nozdrve u sredini lobanje. Veličina i pozicija nozdrva omogućavale su Spinosaurusu disanje dok mu je deo glave ispod vode.
   2. Neurovaskularni otvori ispod njuške. Slične otvore imaju i krokodili i aligatori. Sadrže receptore pritiska koji im omogućavaju da osete kretanje u vodi. Verojatno su ti neurovaskularni otvori imali sličnu funkciju i kod Spinosaurusa.
   3. Veliki kosi zubi smešteni u prednjem delu njuške. Čunjasti oblik i položaj zubi su prilagođeni za lov ribe.
   4. Dugačak vrat i trup premestili su težište mase prema napred. To znači da je hodanje na dve noge na kopnu gotovo nemoguće, ali ne i hodanje u vodi.
   5. Snažni prednji udovi sa zakrivljenim kandžama poput oštrica. Te kandže su idealne za pecanje i sečenje klizavog plena.
   6. Mala karlica i kratke zadnje noge s mišićavim bedrima. Kao i kod najranijih kitova, ta prilagođenost namenjena je za veslanje što razlikuje Spinosaurusa od svih predatora koji su na kopnu hodali na dve noge.
   7. Posebno guste kosti bez šuplje srži, koja je inače svojstvena dinosaurima predatorima. Sličnu prilagođenost, koja omogućava plovnost, danas se može videti kod vodenih životinja poput kraljevskih pingvina.
   8. Snažna stopala s dugim kostima i dugačke spljoštene kandže. Za razliku od ostalih predatora, Spinosaurus je imao stopala za stajanje ili hodanje po mekanim površinama. Zapravo, Spinosaurus je možda imao i plivaću kožicu zbog hodanja po mekanom mulju ili veslanja.
   9. Labavo povezane kosti repa dopustile su repu da se savija poput talasa, slično repovima nekih koštanih riba.
  10. Ogromna kičma prekrivena kožom koja je izgledala poput ogromnog jedra na leđima dinosaura. Visoki tanki pršljenovi okruženi su mišićima i vrlo su guste strukture s malo krvnih žila, što znači da je "jedro" bilo namenjeno za pokazivanje, a ne za skladištenje toplote ili sala. "Jedro" je bilo vidljivo čak i kad je dinosaur bio u vodi.

Pre više od sto godina, nemački paleontolog Ernst Frier Stromer fon Rajhenbah otkrio je prvi fosil Spinosaurusa u egipatskoj Sahari. Nažalost, svi Stromerovi fosili uništeni su tokom Drugog svetskog rata u bombardovanju Minhena. Međutim, Ibrahim je ušao u trag Stromerovim beleškama, skicama i fotografijama u arhivima i Stromerovom porodičnom dvorcu u Bavarskoj, kako bi dopunio Stromerove preostale publikacije.

Novi fosili Spinosaurusa otkriveni su u marokanskoj Sahari uz pustinjske litice Kem Kem. To područje jednom je bilo veliki rečni sistem koji se protezao od danjašnjeg Maroka do Egipta. Različit vodeni život odvijao se u sistemu, životinje poput velikih morskih pasa, preistorijskih riba, dvodihalica, stvorenja slična krokodilima, ogromni leteći reptili i dinosauri predatori.

Najvažniji novi fosil je delimičan kostur koji je otkrio lokalni "lovac na fosile", a koji je odnešen iz Maroka. Prema tome, kritično važne informacije o kontekstu pronalaska su očigledno izgubljene, a lociranje marokanskog "lovca na fosile" gotovo je nemoguće. "Bilo je to poput traženja igle u pustinji.", kaže Ibrahim. Nakon iscrpljujuće potrage, Ibrahim je na kraju pronašao lovca koji je potvrdio mesto pronalaska.

Kako bi bolje proučili i otkrili misterije Spinosaurusa, tim je kreirao digitalni model kostura, projekat koji je finansiralo Društvo National Geographic. Istraživači su radiološki skenirali sve nove fosile, koji će biti vraćeni u Maroko, a koje su usavršili digitalnim rekreacijama Stromerovih primeraka. Kosti koje su nedostajale modelovane su prema poznatim elementima srodnih dinosaura.

"Oslonili smo se na vrlo preciznu tehnologiju kako bismo istražili, analizirali i sklopili veliki broj fosila. Za projekat te veličine, uobičajene metode ne bi bile ni blizu dovoljno tačne.", rekla je članica tima Simona Maganućo iz Prirodnjačkog muzeja u Milanu.

Potom su koristili digitalni model kako bi kreirali anatomski preciznu, 3D repliku Spinosaurusovog kostura u prirodnoj veličini. Nakon što je montiran, izmerili su ga od njuške do vrha repa, što je potvrdilo njihovu pretpostavku da je novi kostur duži od najvećeg pronađenog tiranosaura za gotovo 3 metra.

"Međutim, više od njegove veličine iznenadile su nas njegove neobične proporcije. Proporcije udova poput ovih viđamo kod ranih kitova, ali ne i dinosaura predatora", kaže Pol Serano, direktor Laboratorije za fosile na Univerzitetu u Čikaug. "U protekle dve decenije nekoliko nalaza je demonstriralo da su neki dinosauri preci ptica. Spinosaurus je primer podjednako bizarnog evolucijskog procesa, pokazujući nam da se ovaj predator prilagodio životu i na kopnu i u vodi, kao i da je preplavio rečne sisteme u Severnoj Africi za vreme krede."

(nationalgeographic.rs)