Bitka kod Gaugamele odigrala se 331. pre Hrista između makedonske vojske pod zapovedništvom Aleksandra Velikoga i persijske vojske pod zapovedništvom Darija III. Makedonska vojska pobedila je daleko brojniju persijsku vojsku. Posle bitke Persijsko carstvo se raspalo, a Aleksandar Makedonski je zauzeo Vavilon, Suzu i prestolnicu carstva Persepolj. Jedino su istočne satrapije ostale lojalne persijskom caru.

Nakon bitke kod Isa 333. pre Hrista Aleksandar Makedonski je odlučio da najpre osigura pozadinu, pa da tek onda krene u osvajanje Mezopotamije. Zauzeo je Fenikiju, Egipat i Siriju i tek nakon što je osigurao pozadinu krenuo je prema centru Persijskoga carstva. Prešao je Eufrat i Tigar gotovo bez ikakva otpora. Darije III je sakupljao ogromnu vojsku iz svih krajeva svoga carstva. Planirao je da pobedi makedonsku vojsku pomoću višestruko brojnije persijske vojske. Osim toga planirao je i da se konačna bitka sa makedonskom vojskom odvija u ravnici, gde bi mogao da iskoristi brojčanu nadmoć.


Darijevi mirovni predlozi

Darije III je više puta pokušavao da sklopi mirovni sporazum sa Aleksandrom. Ranije je nudio Aleksandru Malu Aziju do reke Halis i 20.000 talanata (1 talanat=26 kg srebra). Pred bitku kod Gaugamele nudio je Aleksandru teritorije zapadno od Eufrata, 30.000 talanata i ćerku za ženu i položaj kraljevoga sina, odnosno savladara.  Aleksandar je tada sazvao svoje veće i prema anegdoti Parmenion je tada rekao da bi on prihvatio ponudu da je on Aleksandar. Aleksandar mu je odgovorio, da bi i on prihvatio da je Parmenion.

Položaj

Darije III je odabrao pogodan teren za bitku. Odgovarao mu je ravan teren da bi mogla da dođe do izražaja njegova konjica i borna kola sa srpovima. Ravnica je pogodovala i zato jer dolazi do izražaja brojčana nadmoć. Mesto gde se odigrala bitka je Gaugamela kraj grada Arbele. Ne zna se gde se tačno nalazila Gaugamela, ali pretpostavlja se da je bila istočno od današnjeg Mosula u Iraku.

Pre bitke

Kada je Aleksandar Makedonski saznao da je Darije pripremio veliku vojsku i da ga čeka kod Gaugamele, ostao je četiri dana da bi mu se vojska odmorila nakon napornih marševa. Tu je utvrdio logor, ostavio stvari i vojnike nesposobne za boj. Prema persijskoj vojsci je krenuo da bi stigao do njih krajem dana. Kada su dve vojske bile udaljene oko 5 kilometara Aleksandar je sazvao savetovanje da li da krenu odmah u bitku ili pričekaju. Veliki broj njih je smatrao da odmah treba da uđu u boj, ali Parmenion je savetovao da zanoće i da dobro izvide teren. Pobedilo je Parmenionovo mišljenje, pa su tu zanoćili.

Kada su izvidili teren Parmenion je došao u Aleksandrov šator i predložio mu da izvedu noćni napad na persijski logor, jer bi tako izazvali kod njih paniku. Aleksandar je odgovorio da on ne krade pobede, nego da namerava da pobedi po danu, bez prevare. Sa druge strane Darije je očekivao noćni napad, pa je zadržao vojsku i tokom noći u pripravnosti. To je doprinelo lošijoj borbi persijske vojske tokom bitke.

Početni raspored persijske vojske

Darije je sakupio najbolju konjicu iz istočnih satrapija carstva i od Skita. Osim toga pripremio je teren i za borna kola sa srpovima. Imao je i 15 borbenih slonova. Pre bitke Darije je naredio da se pokosi i poseče sva vegetacija da bi postigao maksimalan učinak bornih kola sa srpovima.
Darije je komandovao centrom sa najboljom pešadijom i sa kraljevim rođacima, kao što je i bio običaj kod persijskih kraljeva. Sa njim su bili persijski besmrtnici, karijska konjica, grčki najamnici, persijska konjička garda, indijska konjica i mardijski strelci. Ispred Darijevog konjičkog kraljevskog eskadrona nalazilo se 50 bornih kola sa srpovima.

Na oba persijska krila nalazila se konjica. Bes je zapovedao levim krilom, a tu se nalazila baktrijska, dahesjka , arahozijska konjica, a kraj nje persijska konjica i persijska pešadija, pa onda suzijska i kaduzijska konjica. Ispred levoga krila raspoređena je skitska konjica, 1000 baktrijskih konjanika i 100 bornih kola sa srpovima. Mazej je zapovedao desnim krilom na kome se nalazila sirijska, mezopotamska, medska, partska, sakijska, tapurijska, hirkanska, kavkasko-albanska i sakesinijska konjica. Ispred desnog krila raspoređena je jermenska i kapadokijska konjica sa 50 bornih kola sa srpovima.

Početni raspored grčke vojske


Levim krilom makedonske vojske zapovedao je Parmenion, a Aleksandar Veliki zapovedao je desnim krilom zajedno sa elitnom jedinicom konjanicima-pratiocima. Ispred desnog krila nalazio se kraljevski odred, kojim je zapovedao Klit Crni. Iza njih nalazilo se ostalih sedam odreda konjanika pratioca, tj. elitne makedonske teške konjice. Svih osam konjičkih odreda bilo je pod zapovedništvom Filote Parmenionova. Sa desne strane falange nalazila se elitna pešačka jedinica Srebrenih štitova (hipaspista), kojima je zapovedao Nikanor Parmenionov. Makedonska falanga se sastojala od šest brigada od po 1.500 vojnika. Na desnoj strani bila je brigada od Koina, zatim Perdike, pa Meleagera. Sledeće brigade bile su Poliperhonova i Amintina, ali pod Simijinom komandom. Kraterova brigada bila je na krajnje levoj strani makedonske falange, a Krater je zapovedao levim krilom pešadije.

Na levom krilu pored Kratera bila je grčka konjica pod zapovedništvom Erigija, a pored nje tesalska konjica pod zapovedništvom Filipa Menelajevog. Oko Parmeniona nalazila se farsalska konjica. Iza levoga krila bili su kritski strelci i ahajski najamnici.

Aleksandar je iza falange rasporedio i drugu liniju. Druga linija trebala je da u slučaju potrebe priskoči u pomoć tamo gde bi došlo do opkoljavanja prve linije.

Priprema za napad persijske konjice

U drugoj liniji uglavnom su bili najamnici. Pošto su Persijanci imali nekoliko puta više konjice, koja se protezala duž dva kilometra, očekivalo se da će Makedonci biti opkoljeni sa strana konjicom. Zato je bilo nužno da makedonska druga linija, sastavljena od plaćenika udari i rešava probleme opkoljavanja.

Sledeći bitan element makedonskoga rasporeda bilo je raspoređivanje pod 45 stepeni na krilima, da bi mogli da napadaju konjicu, koja bi krenula u opkoljavanje. Da bi se obranio od napada bornih kola sa srpovima Aleksandar je naredio falangi da zbije redove i da lupaju po štitovima da bi preplašili konje, koji vuku borna kola.

Početak bitke

Tokom bitke Aleksandar Makedonski je koristio jedinstvenu strategiju, koja je ponovljena samo nekoliko puta u istoriji. Plan mu je bio da navuče na bokove što više persijske konjice. Cilj je bio da se stvori razmak unutar neprijateljskih linija dovoljan za odlučan udar na Darija prema centru. To je zahtevalo odličnu sinhronizaciju i manevrisanje.
Aleksandar je napredovao sa krilima pod 45 stepeni, sa ciljem da namami persijsku konjicu u napad. Nakon sukoba makedonske falange sa persijskom pešadijom Darije je poslao konjicu u napad.
Prvo je usledio napad bornim kolima sa srpovima. Međutm Makedonci su odranije izvežbali taktiku borbe protiv bornih kola. Makedonska formacija bi se skupila i na mestima bi formirali praznine, a konj bi odbio da ide na duga koplja prve linije i ušao bi u prazninu, koja je bila "mišolovka". Kada bi ušli u prazninu među linijama konja bi ubili dugim kopljima sa strane. Borna kola su stradala i od agrijana i od strelaca koji su bili raspoređeni ispred koljanika-pratioca.

Aleksandrov odlučujući udarac


Kada je konjica napala makedonska krila Aleksandar je čekao trenutak odlučnoga napada na persijske snage. Dok su Persijanci široko razvukli svoje snage na makedonske bokove, Aleksandar je pripremao svoje elitne jedinice. Dok je Aleksandar slao zadnje rezerve u bitku Persijanci su razvlačenjem konjice na makedonske bokove stvorili mali otvor između Besuovog levog krila i Darijevog centra. Aleksandar se pripremio za odlučan udarac. Manevrisanjem je od jedinica formirao jedan veliki klin sa njim na čelu. U tom klinu bila je elitna makedonska konjica-konjanici pratioci i elitna pešadija i jedinice garde sa svim bataljonima falange, koje je mogao izvući iz bitke. Taj veliki klin zabio se u oslabljeni persijski centar, gde se nalazila Darijeva garda i grčki najamnici u persijskoj službi. Zapovednik persijskog levoga krila Bes bio je odsečen od Darija i prepao se klina, pa je počeo da povvlači vojsku. Darije je time došao u opasnost da sam bude odsečen. Nakon toga Darije je odlučio da beži, pa je zbog njegovoga bega počelo rasulo persijske vojske.

Bitka na levom krilu

Mazej je zapovedao desnim krilom persijske vojske. Mazejeva najbolja konjica već u prvom napadu pobila je mnogo Makedonaca. Nakon početnoga uspeha Mazej je poslao 2.000 Kaduzijaca i 1.000 Skita da zaobiđu neprijateljska krila i domognu se makedonskoga logora. Skiti su zauzeli makedonski logor, u kome je bilo i mnogo persijskih zarobljenika. Opljačkali su logor i o svemu obavestili Mazeja Tada je i deo Darijeve konjice naterao Makedonce na povlačenje na drugom krilu. Mazej je svom silom udario na Parmenionovo levo krilo. Parmenion se u početku odupirao zahvaljujući tesalskoj konjici, ali nakon što mu je poginulo mnogo vojnika persijski pritisak je postao neizdrživ. Parmenion je očajnički tražio pomoć od Aleksandra. Aleksandar je do tada već bio pobedio Darija i krenuo za njim, ali bilo je bitnije da spasava Parmenionovo krilo. Ipak pre nego što je Aleksandra došao da mu pomogne Parmenion je sam uspeo nekako da pobedi Mazeja, ali najviše zbog toga što je persijska konjica bila obeshrabrena Darijevim bekstvom.

Posle bitke

Darije je uspeo da pobegne, a kasnije mu se pridružio Bas, baktrijska konjica, kraljevska garda i 2.000 grčkih plaćenika. Pobegao je preko jermenskih planina u Mediju. Mazej je pobegao prema neprijatelju iskoristivši oblak prašine, pa kada se našao u neprijateljskoj pozadini našao je put. Mazej je otišao u Vavilon, ali kada se Aleksandar pojavio pred Vavilonom Mazej je predao grad. U tom trenutku Persijsko carstvo je bilo podeljeno na dva dela. Zapadni deo je zauzeo Aleksandar. Darije je planirao da sakupi u istočnim satrapijama novu vojsku protiv Aleksandra.

Gubici

Prema Diodoru u bici je na strani Persijanaca poginulo 90.000 pešaka i svi konjanici. Makedonci su imali 500 poginulih. Od važnijih makedonskih generala ranjeni su Hefestion, Perdika, Koin i Menida.

Veličina persijske vojske

Moderne procene

Neko moderni istoričari smatraju da persijska vojska nije imala više od 50.000 vojnika, jer je veoma teška logistika za tako veliki broj vojnika. Ipak moguće je da je persijska vojska imali i više od 100.000 vojnika. Vari procenjuje da je persijska vojska imala 91.000 vojnika, Velman da je bilo 90.000 vojnika, a Delbrik procenjuje da je bilo 52.000 vojnika. Tomas Harbot procenjuje da je bilo 120.000 vojnika, a Engels i Grin procenjuju da Darijeva vojska nije imala više od 100.000 vojnika.

Antički izvori

Prema Arijanu Darijeva vojska brojala je 40.000 konjanika i 1.000.000 pešaka. Diodor sa Sicilije procenjuje da je bilo 200.000 konjanika i 800.000 pešaka. Plutarh pominje ukupno 1.000.000 persijskih vojnika. Kurcije Ruf navodi 45.000 konjanika i 200.000 pešaka. Prema Arijanu, Diodoru i Kurciju Rufu Darije je imao 200 kola sa srpovima. Arijan pominje i 15 ratnih slonova.
Persijska vojska je bila u brojčanoj prednosti, ali većina persijske vojske bila je slabijega borbenoga kvaliteta od makedonske vojske. Aleksandrova falanga bila je naoružana šest metara dugim kopljima, sarisama. Glavna persijska pešadija bila je loše obučena i opremljena u odnosu na makedonsku pešadiju u falangi i u odnosu na hoplite. Od persijske vojske obučenošću se isticalo 10.000 grčkih hoplita i 10.000 vojnika careve garde, zvani i Persijski besmrtnici. Grčki najamnici borili su se u falangi, naoružani teškim štitom , ali sa kopljima, koja su bila kraća od tri metra. Koplja od besmrtnika bila su duga dva metra. Među ostalom persijskom vojskom Jermeni su bili naoružani kao Grci. Ostali kontingentiu bili su lako naoružani i glavno oružje je bilo luk i strela.

Veličina grčke vojske

Aleksandar Veliki je zapovedao sa makedonskom vojskom, vojskom tesalijskih saveznika i Korintskoga saveza. Arijanovi brojevi o makedonskoj vojsci mogu se smatrati najpouzdanijim , jer se zasnivaju na brojevima, koje je izneo očevidac Ptolemej Soter. Prema njemu makedonska vojska je imala 7.000 konjanika i 40.000 vojnika pešadije. Ukupno je bilo 47.000 vojnika.

Bitka kod Isa odigrala se 5. novembra 333. pre Hrista između vojske Aleksandra Velikoga i vojske persijskoga cara Darija III. Aleksandar Veliki je pobedio persijskoga cara Darija. Bitka označava odlučnu Aleksandrovu pobedu i početak kraja persijske moći. Nakon bitke Aleksandar je krenuo u osvajanje Fenikije i Egipta i tek onda je krenuo na Mesopotamiju.

Pozadina

Aleksandar Veliki je nakon bitke kod Granika 334. pre Hrista zauzeo Malu Aziju. Dok je boravio u Tarsu u Kilikiji čuo je da Darije III okuplja veliku vojsku u Vavilonu. Postojala je opasnost da Darije dođe do Isa, pa da na taj način ima luku iz koje bi mogao da koristi podršku persijske mornarice pod Farnabazovim zapovedništvom. Tada bi Darije mogao mnogo lakše da snabdeva svoju vojsku, ali i da se iskrca iza neprijateljskih linija. Da bi sprečio taakvu opasnost Aleksandar Veliki je poslao Parmeniona da zauzme obalu kraj Isa. Aleksandar je kasnije saznao da je velika persijska vojska došla do grada Sošija u Siriji. Aleksandar je zbog toga krenuo južno od Isa prema važnim prelazima i prema Sirijskim vratima.

Darije preseca Aleksandrove linije snabdevanja

Darije III je znao da Aleksandar drži Sirijska vrata, pa je zbog toga odlučio da krene severnim zaobilaznim pravcem. Severnim mnogo dužim pravcem Darije je prošao kroz amanska vrata i zauzeo je grad Is. Na taj način Darije je iznenada odsekao Aleksandru odstupnicu i presekao je Aleksandrove linije snabdevanja. Persijanci su ušli u Is bez otpora i pobili su sve ranjene i bolesne, koje je makedonska vojska tu bila ostavila.

Motivi

Bilo je dosta rasprave oko Darijevih i Aleksandrovih motiva pre bitke kod Isa. Preovladavajuće mišljenje je da je Darije III bio prisiljen da odabere teren koji odgovara Aleksandru, jer bi Aleksandra inače izbegavao bitku. Aleksandar je prema preporukama svoga ratnoga saveta, a posebno Parmeniona vodio defanzivan rat. Darije je imao problem sa snadevanjem ogromne vojske tokom predstojeće zime, a dodatni problem su bile pobune nekih gradova u Fenikiji. Darije je zbog svega toga bio prisiljen da pomeri svoju veliku vojsku na malo bojište što je pogodovalo Aleksandru, jer je imao manju vojsku. Aleksandar je sa druge strane dotada nameravao da čeka persijsku vojsku na Amanskim planinama, bilo na prelazu Belen ili kod Jonahovih stupova. Nameravo je da ih uhvati u zasedi, ali Darije III je krenuo savernim putem, pa se našao iza Aleksandrovih pozicija prekidajući Aleksandru linije snabdevanja i komunikacija. Aleksandar zbog toga nije imao druge, nego da krene ususret persijske vojske.

Mesto bitke

Bitka se odigrala južno od antičkoga grada Isa, blizu današnjega Iskenderuma. Iskenderum na turskom znači Aleksandrov grad, a tu je Aleksandar osnovao jednu od Aleksandrija da bi proslavio svoju pobedu. Dve strane su pred bitku bile raspoređene na suprotnim stranama reke Pinar. Na tome mestu planine su udaljene oko 2,6 kilometara od mora. Zbog tako maloga prostora nije mogla da dođe do izražaja persijska nadmoć u broju vojnika.

Brojno stanje

Prema Justinu Darije III je imao 400.000 pešaka i 100.000 konjanika. Arijan navodi da je ukupna persijska vojska brojala 600.000 ljudi, ali da je najvećim delom bila iza onih, koji su se frontalno suočavali sa Aleksandrom. Prema Kurciju Rufu Darije je imao 250.000 vojnika. Prema savremenim procenama Engelsa i Grina malo je verovatno da je Darije imao više od 100.000 vojnika.
Makedonska vojska nije imala više od 40.000 vojnika, uključujući i grčke saveznike. Aleksandrova vojska je prema Moerbeku imala oko 22.000 vojnika falange, 13.000 peltasta i 5850 konjanika.

Početni raspored makedonske vojske


Na desnom krilu nalazio se Aleksandar sa konjanicima pratiocima, agemom (gardom), tesalijskom konjicom i hipaspistima, kojima je komandovao Nikanor Parmenionov. Ispred konjice na desnom krilu rasporedio je Protomaha i Peonjane pod zapovedništvom Aristona. Drugi deo desnoga krila bio je odvojen , a činili su ga Agrijani pod zapovedništvom Atala, nešto strelaca i nešto konjice. Njih je Aleksandar posebno rasporedio prema planinama u pozadini makedonske vojske, da bi pozadinu zaštitio od persijskoga upada sa planina. Falanga se nalazila u sredini. Brigadama falange komandovali su s desna na levo Koin, Perdika, Meleager, Ptolemej Seleukov i Aminta.
Parmenion je komandovao levim krilom, a Krater je komandovao pešadijom levoga krila. Na levom krilu bili su Peloponežani, ispred pešadije bili su kritski strelci i Tračani, a ispred njih bila je konjica. Kada je Aleksandar video da je Darije poslao većinu konjice na levu makedonsku stranu onda je poslao Tesalijski konjicu sa desnoga na levo krilo. Dao im je instrukcije da pređu na levo stranu krećući se neprimetno iza falange.

Početni raspored persijske vojske


Persijsku falangu činili su grčki plaćenici. Na obe strane od falange Darije je postavio persijsku pešadiju. Darije III je bio u centru sa falangom, persijskim besmrtnicima i sa najboljom pešadijom. Na desnoj strani pored mora rasporedio je najbolju persijsku konjicu pod zapovedništvom Nabarzana. Sa injma su bili strelci i praćkaši. Bio je tu ravan teren i tu je nameravao da izvrši glavni udar. Persijskim levim krilom komandovao je Tesalac Aristomed. Darije je rasporedio oko 20.000 vojnika na planinama i pošto su se nalazili iza Aleksandrove linije trebali su da izvrše udar iz pozadine.

Bitka

Najbolja persijaska konjica je najpre napala makedonsko levo krilo, kojim je komandovao Parmenion. Darije je smatrao da je makedonska falanga nasigurniji oslonac makedonske vojske, pa je zbog toga nameravao da bitku reši konjicom.  Aleksandar je sa elitnom jedinicom konjanika pratilaca napao persijski centar, gde se nalazio car Darije. Darije je pobegao sa bojišta i to je izazvalo paniku u persijskim redovima. Osim toga Aleksandrov akonjica je nakon proboja udarila u pozadinu grčkih plaćenika. Usledio je pokolj. Konjica je krenula za poraženim neprijateljem. Za to vreme persijska konjica, koja je napredovala i potsnula parmenionovo krilo nije mogla više da napreduje zbog velike gužve, koja se stvorila. Aleksandrovo levo krilo je dovoljno dugo izdržalo jer je za to vreme Aleksandar rešio bitku na drugoj strani. Aleksandar je sa gardom nastavio da ganja Darija sa ciljem da ga zarobi. Međutim Darije je uspeo da pobegne velikim delom i zahvaljujući dolasku sumraka. Persijanci su se neorganizovano povukli i u begu su stradali od Aleksandove vojske, koja ih je proganjala.

Gubici

Prema Kvintu Kurciju Rufu ubijeno je 100.000 persijskih pešaka i 10.000 konjanika, a kod Aleksandra su poginula 32 pešala i 150 konjanika.  Prema Justinu poginulo je 61.000 persijskih pešaka i 10.000 konjanika, a 40.000 Persijanaca je zarobljeno.  Prema Justinu kod Makedonaca poginulo je 130 pešaka i 150 konjanika.

Posledice

Bitka kod Isa predstavljala je odlučnu makedonsku pobedu i označava početak kraja persijske moći.

Bitka na reci Hidasp je bitka između Aleksandra Makedonskoga i indijskoga kralja Pora. Bitka se odigrala maja 326. pre Hrista na obalama rele Hidasp (današnja reka Dželum u Pendžabu). Bitka kod Hidaspa bila je poslednja velika bitka Aleksandra Velikoga. Iako je Aleksandar pobedio njegova iscrpljena vojska pobunila se brzo nakon bitke odbivši da ide dalje u Indiju. Aleksandar je morao da se vrati u Vavilon.

Položaj


Bitka se odigrala na istočnoj obali reke Hidasp, a to je bilo antičko ime za današnju reke Dželum u Pendžabu. Aleksandar Makedonski je kasnije na mestu bitke podigao grad Nikeju, ali ne zna se tačno mesto gde se grad nalazio. Najverovatnije je da je poprište bitke bilo južno od grada Dželuma na mestu gde je antički put prelazio reku.

Pozadina

Kada je Aleksandar Veliki porazio Besa i Spitamena, koji su zapovedali poslednjim ostacima persijske vojske krenuo je prema Indiji. Procenjuje se da je Aleksandar Makedonski imao na raspolaganju 41.000 do 46.000 vojnika. Postoje i veće procene. Glavnina makedonskih snaga krenula je u područje današnjega Pakistana kroz Kajberski prelaz. Manji deo krenuo je sa Aleksandrom 327. pre Hrista severnijim putem i uz put su zauzeli tvrđavu Aorn ( današnji Pi'r-Sar u Pakistanu). Aornova stena predstavljala je mesto mitološkoga značaja za Grke, jer po legendi Herakle na svom putu u Indiju nije uspeo da je zauzme. Tokom proleća 326. pre Hrista Aleksandar je udružio svoje snage sa saveznikom, kraljem Taksilom, koji je bio u neprijateljstvu sa kraljem Porom.

Motivi

Aleksandar Makedonski je trebao da pokori kralja Pora da bi nastavio napredovanje na istok prema Indiji. Bilo je opasno da takvoga protivnika ostavi u pozadini i da nastavi sa napredovanjem. Pored toga nije smeo ni da pokazuje nijedan znak slabosti ako želi da zadrži lojalnost već pokorenih indijskih vladara. Kralj Por je odabrao mesto, koje mu je odgovaralo da bi odbranio svoje kraljevstvo. Iako je izgubio bitku pokazao se kao najdostojniji Aleksandrov protivnik. Kralju Poru u pomoć je dolazio saveznik Embisar, koji je imao vojsku veliku kao Por. Aleksandar je zbog toga trebao da napdne Pora pre nego što mu Embisar dođe u pomoć.

Manevri i varke


Kralj Por je postrojio svoje snage na južnoj obali reke Hidasp i bio je spreman da sprečava prelazak reke. Hidasp je bila brza i dovoljno duboka reka, tako da je bilo gotovo nemoguće da se pređe kada se na suprotnoj strani nalazila velika protivnička vojska sa mnogo slonova. Aleksandar Makedonski je znao da nema gotovo nikakvih šansi ako direktno pređe reku. Pored vojske najveću opasnost predstavljali su brojni Porovi slonovi. Zbog toga je Aleksandar pokušao da nađe neko rešenje. Podelio je vojsku na nekoliko delova, pa je pokretao vojsku u raznim smerovima zbunjujući Pora i držeći ga u početku na oprezu. Aleksandar je stalno dovlačio i žito da bi zavarao Pora da pomisli da će makedonska vojska tu boraviti dok ne padne nivo reke Hidasp. Aleksandar je slao čamce duž reke i na taj način je dodatno uznemiravao Pora, koji je morao da pod stražom drži mnoge moguće prelaze.

Noću bi odvlačio konjicu u raznim smerovima i dizali bi galamu kao da nameravaju da pređu reku. Por bi odmah dovlačio slonove na mesta nasuprot velike galame. To je Aleksandar izvodio kroz duži vremenski period, pa onda više nije bilo galame, a Por više nije ni reagovao na ispade makedonske konjice. Imao je samo mnogo straža duž reke.

Ostrvo nasred Hidaspa

Aleksandar Veliki je primetio jedan dobro pošumljen rt na obali Hidaspa. Uočio je tu jedno gusto pošumljenu adu, koju je smatrao dobrom prilikom za prikriveni pokušaj prelaska reke. Ada se nalazila na oko 27 kilometara uzvodno od glavnoga Aleksandrovoga logora. Kada je odlučio da tu pokuša prelaz reke ostavio je Kratera kao glavnoga zapovednika u glavnom logoru. Sa njim je bila njegova konjica, konjica Arahožana, bataljoni od Alkete i Poliperhona i pojedini indijski oficiri. Ukupno je ostalo 5.000 vojnika. Krater je dobio uputstva od Aleksandra da pređe tek kada postane očito da su Makedonci pobedili ili ako Por povede sve slonove na Aleksandra i nijednoga ne ostavi da brani prelaz preko reke.

Između ade i glavnoga logora Aleksandar je ostavio Meleagera, Atala i Gorgiju sa najamničkom konjicom i pešadijom. Trebali su preći reku po delovima, samo ako su Indijci već u bici. Sa Aleksandrom je bila

•   agema (garda), Hefestionova, Perdikina i Demetrijeva konjica,
•   baktrijska, sogdijanska i skitska konjica,
•   strelci sa konja,
•   hipaspisti, Klitov i Koinov bataljon i
•   strelci i Agrijani.

Prelazak preko reke


Tokom noći kada je prelazio provala oblaka je pomogla Aleksandru da se bolje prikrije prelaz. Mnogo pre prelaska pripremljeni su čamci, skele i trikontera. Kada su prošli i približili se obali tek tada ih je straža primetila. Prvo se iskrcala konjica i nju je odmah postavio u bojni poredak. Međutim Aleksandar je tek tada primetio da se oni nalaze na ostrvu, a ne na drugoj obali. Pored toga zbog pljuska je i reka narasla. Našao je pogodan prelaz i prešao je reku. Odmah po izlasku iz reke vojska je raspoređena u pravilan bojevi poredak.

Brojno stanje

Na levoj strani pored kralja bila je konjička agema. Pored konjice bili su hipaspisti pod komandom Seleuka Nikatora, pored njih agema, pa ostatak hipaspista. Ispred konjice bili su strelci na konjima. Na krilima pored falange bili su strelci, Agrijani i kopljaši. Imao je 6.000 vojnika pešadije i 5.000 konjanika. Sa Kraterom je ostalo 5.000 vojnika na drugoj obali reke.

Por je imao preko 50.000 pešaka, 3.000 konjanika, 1.00 bornih kola i 130 slonova.

Početni raspored snaga

Kralj Por je protiv Aleksandra najpre poslao svoga sina sa 2.000 konjanika i 120 bornih kola. Blato je sprečilo dejstvo indijskih bornih kola. Aleksandar je sa svojom konjicom brzo pobedio indijsku konjicu. U tom sukobu palo je 400 indijskih konjanika i Porov sin. Por je za obračun sa Aleksandrom odabrao pogodno ravno mesto, gde bi došla do izražaja njegova konjica. Slonove je rasporedio ispred vojske. Slonovi su predstavljali faktor odvraćanja za konjicu. Iza slonova raspoređena je pešadija, a konjica je bila na oba krila. Aleksandar je odlučio da ne napada neprijateljsku sredinu gde je bila najgušća vojska i slonovi. Da bi iskoristio prednost svoje konjice sa većinom konjice odjahao na levu stranu, gde je i nameravao da napadne. Koina je poslao na desno i naredio mu da napadne iz pozadine. Pošto je gotovo sva makedonska konjica bila na desnom krili Indijci su zbog toga premestili svoju konjicu. Makedonskom falangom zapovedali su Seleuk Nikator, Antigen i Tauron. Dobili su naređenje da se uključe tek kada makedonska konjica izazove nered kod indijske pešadije.

Bitka


Aleksandar je započeo bitku šaljući strelce na konjima da zaspu indijsko levo krilo. Nakon toga Aleksandar Makedonski je predvodio napad konjanika pratilaca na već oslabljeno indijsko levo krilo. Napao je odmah dok je levo indijsko krilo bilo još u neredu nakon što je zasuto strelama. Indijska konjica iz drugih delova njihovog bojnog poretka krenula je odmah da pomogne levom krilu, koje je bilo ugroženo. Kada se Koinova konjica pojavila u neprijateljskoj pozadini, indijska konjica je morala da se bori na dva fronta, pa je lako poražena. Nakon poraza preostala indijska konjica povukla se među slonove tražeći zaštitu. Tada su indijski slonovi krenuli na makedonsku konjicu, a makedonska pešadija je krenula na slonove. Na ljude na slonovima bacali su koplja, a slonove bi nakon opkoljavanja zasipali svim mogućim projektilima. Slonovi bi naletom na makedonsku falangu izazvali velike žrtve. To je ohrabrilo indijsku konjicu, pa je ponovo napala, ali ponovo su morali da beže pod zaštitu slonova. Makedonska konjica je nanosila Indijcima velike gubitke. Slonovi su bili saterani na manji prostor, pa su počeli da gaze i prijatelje, ali delom i neprijatelje. Na malom prostoru oko slonova našla se i indijska konjica, pa je imala velike gubitke. Kada je većina upravljača slonova poginula od kopalja slonovi su se otrgli svakoj kontroli, pa su počeli da nanose Indijcima veću štetu nego neprijateljima.

Kada su se slonovi povukli iz bitke Aleksandar je sa konjicom okružio celu indijsku vojsku. Pešadija je skupila štitove i nastupala je u formaciji falange protiv Indijaca. U bici koja je usledila makedonska vojska je kosila indijsku pešadiju i konjicu. Kada se otvorio prostor u makedonskoj konjici Indijci su se dali u beg.

Gubici

Kada su Krater i drugi Aleksandrovi oficiri sa druge strane reke videli da Indijci beže oni su tada prešli reku. Oni su se pridružili ganjanju indijske vojske. Prema Arijanu ubijeno je ne manje od 20.000 indijskih pešaka i 3.000 indijskih konjanika. Ubijena su dva Porova sina. Prema Diodoru ubijeno je 12.000 Indijaca, a zarobljeno je preko 9.000 vojnika i 80 slonova. U Aleksandrovoj vojsci je prema Arijanu ubijeno 80 vojnika pešadije i 230 konjanika. Prema Diodoru u makedonskoj vojsci stradalo je 280 konjanika i preko 700 pešaka.

Posle bitke

U bici je zarobljen i indijski kralj Por, koji se hrabro borio. Aleksandar je bio impresioniran njegovim hrabrim držanjem, pa mu je dozvolio da i dalje vlada svojom kraljevinom, ali u Aleksandrovo ime. Porova kraljevina je postala Aleksandrov vazal, a Aleksandar je njegovoj kraljevini dodao i nove teritorije. Aleksandar Veliki je na mestu bitke s jedne strane reke osnovao grad Nikeju (pobedu), a sa druge strane reke je osnovao grad Bukefaliju u čast svoga konja Bukefala, koji je krepao neposredno nakon bitke. Tokom 326. pre Hrista Aleksandar je išao dalje na istok dublje u Indiju. Kada je došao do granica Magade njegova vojska se pobunila. Bili su iscrpljeni i hteli su da se vrate kući. Aleksandar je morao da pristane i nakon osiguranja granica počeo je da se vraća na zapad.