Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Položaj Sibote

Bitka kod Sibote odvijala se 433. pre Hrista između Kerkire (Krf) i Korinta. Bitka je dovela do Peloponeskog rata. Bila je to dotada najveća pomorska bitka između grčkih polisa.

Spor Korinta i Kerkire oko Epidamna

Kerkira je bila stara korintska kolonija, koja više nije želela da ostane pod uticajem Korinta. Epidamno (danas Drač) je bio grad, koga su naselili Kerkirani. Narod je bio isterao oligarhe, pa su oni su uz pomoć okolnih Ilira napali grad. Narod Epidamna tražio je bezuspešno pomoć od Kerkire, a pošto nisu dobili nikakvu pomoć obratili su se Korinćanima. Korint im je obećao pomoć, jer Epidamno je bio njihova kolonija, isto kao Kerkira. Kerkirani su bili ljuti kada su čuli da se Epidamno stavio pod korintsku zaštitu.

Kerkira je po mornarici bila druga po jačini u celoj Grčkoj. Imala je 120 trirema. Korinćani su slali pomoć i pozivali su naseljenike da odu u Epidamno, ali pošto su se bojali Kerkirana otputovali su tamo kopnom. Kada su Kerkirani saznali da su stigli kolonisti i da je Epidamno pod korintskom zaštitom odmah su zaplovili sa 25 brodova, a kasnije i sa ostalim brodovima. Zahtevali su da Epidamno primi natrag one, koji su pobegli na Kerkiru. Pošto Epidamnjani nisu poslušali Kerkirani su ih opseli sa 40 brodova, sa proteranim iz Epidamna i sa Ilirima. Korint je počeo da sakuplja brodove.

Pobeda Kerkire u pomorskoj bici kod Leukimne

Korinćani su krenuli da pomognu Epidamnu sa 75 brodova i 2.000 hoplita. Kerkirani su im izašli u susret sa 80 brodova i pobedili su ih u bici kod Leukimne. Tada su potopili 15 korintskih brodova. Kerkirani su prisilili i Epidamno da se preda. Kerkirani su zagospodarili velikim područjem. Harali su oko korintske kolonije Leukade , a zapalili su i elejsko pristanište Kilenu, kao kaznu jer su pomagali Korinćanima.

Atina u savezu sa Kerkirom

Korinćani su celu godinu nakon pomorske bitke ratovali sa Kerkirom. Korint je gradilo je nove brodove i spremao se za veliki pohod skupljajući svuda na Peloponezu veslače. Kerkirani su sklopili savez sa Atinom. Međutim Atinjani su inzistirali da to bude samo obrambeni savez, jer kada bi zajedno sa Kerkirom napali Korint, tada bi pogazili sporazum sa Peloponeskim savezom. Obrambeni savez sa Kerkirom je značio da će Kerkiri pomoći samo ako je neko drugi napadne. Atinjani su očekivali da će doći do rata sa Peloponežanima, pa nisu hteli da Korint osvoji Kerkiru sa tolikom mornaricom. Atini je odgovaralo da Korint i ostali izgube što više mornarice. Osim toga Atinjanima je bio važan i strateški položaj Kerkire na putu prema Siciliji i Italiji.

Početni raspored snaga

Atina je poslala 10 brodova kao pomoć Kerkiri, ali sa uputstvom da se upotrebe samo u slučaju iskrcavanja korintskih snaga. Korint je sakupio 150 brodova pod komandom Ksenoklida. Od toga je bilo 90 korinskih brodova, a ostalo od saveznika. Kerkira je skupila 110 brodova i odabrali su ostrvo Sibota kao svoju bazu. Kad su korintski brodovi stigli, Kerkirani su formirali liniju, sa Atinjanima na desno. Ostalo su držali oni sami , a podelili su brodove na tri dela, kojima su komandovali Mikijad, Ezimid i Euribat. U korintskoj liniji nalazili su se Megarani i Ampračani na desno, Korinćani na levo, a ostali saveznici u sredini. Obe strane su imale na brodovima hoplite sa strelcima.

Bitka

I jedna i druga strana je na palubama brodova imala mnogo hoplita i strelaca i pomorska bitka je više ličila na kopnenu bitku. Bila je to pomorska bitka puna meteža, u kojoj su se obe strane pouzdavale u borbu hoplita. Nije bilo uobičajenog probijanja u kome se pokušava potopiti neprijateljski brod. Atinske lađe su plašile protivnike, ali se nisu upuštale u bitku, jer su dobili takva naređenja da ne napadaju, sem u slučaju da se Korinćani pokušaju iskrcati.

Dvadeset kerkirskih brodova je uništilo korintsko desno krilo i raspršene korintske brodove su ganjali do obale i njihova logora, kojega su zapalili nakon iskrcavanja. Korintsko levo krilo je bilo uspešnije, a kada je započeo beg kerkirskih brodova tada su se Atinjani uključili u bitku. Kerkirani su se dali u beg, a Korinćani su plovili kraj svih potopljenih neprijateljskih brodova i tada su ubili mnoge, a deo su i zarobili. Bila je to dotad najveća pomorska bitka u Grčkoj među Grcima. Kerkirani i Atinjani su pobegli i pregrupisali se spremni da brane ostrvo. Kad su se Korinćani približili Kerkiri, došlo je 20 atinskih brodova pod komandom Glaukona. Te brodove su Atinjani naknadno poslali, jer su se bojali da bi Korint mogao da pobedi. Korinćani su se povukli. Sledećeg dana Atinjani su pretili Korinćanima da ne pokušaju iskrcavanje. Korinćani su odlučili da se povuku.

Rezultat

Obe strane su tvrdile da su pobedile. Kerkira je izgubila 70 brodova i imala je preko 1.000 zarobljenih, a Korint je izgubio 30 brodova. Ubrzo posle bitke usledila je bitka kod Potideje, što je dovelo do formalne objave rata sa Spartom.