Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteKalijin mir je mirovni sporazum sklopljen 449. pre Hrista između Persije i Delskoga saveza na čelu sa Atinom. Tim mirom okončali su se Grčko-persijski ratovi. Prema tom sporazumu Persija se odrekla kontrole Egejskoga mora i gradova na obali, a Atinjani su se obavezali da se neće mešati u persijske posede u Maloj Aziji, Kipru, Egiptu i obali Fenikije. Pojedini istoričari su tvrdili da taj mir nikada nije potpisan.
Pregovori o mirovnom sporazumu Kimon je 450. pre Hrista krenuo sa 200 brodova u pohod na Kipar. Umro je 450. pre Hrista za vreme opsade Kitiona (Larnake) na Kipru. Njegova smrt se neko vreme prikrivala, pa je atinska flota uspela da pobedi persijsku flotu u bici kod Salamine na Kipru. Nakon toga došlo je do pregovora između grčke i persijske strane. Prema Diodoru poraz na Kipru naterao je persijskoga kralja Artakserksa I na pregovore. Poslao je u Atinu svoje satrape Artabaza i Megabiza na pregovore o mirovnom sporazumu. Atinjani su bili spremni na sporazum, pa su poslali kod Persijanaca delegaciju na čijem čelu je bio Kalija. Nakon toga između dve strane sklopljen je sporazum.
Odredbe mirovnoga sporazumaGlavne odredbe mirovnoga sporazuma su prema Didoru sledeće:
- svi grčki gradovi u Maloj Aziji dobijaju autonomiju
- persijski satrapi ne smeju da priđu bliže od tri dana hoda od obale
- persijska ratna flota ne sme da uđe u vode zapadno od Fazelisa na granici Likije i Pamfilije
- atinska vojska ne sme da prelazi na teritoriju pod persijskom jurisdikcijom.
Pošto je odobren mirovni sporazum atinska vojska je u skladu sa odredbama sporazuma napustila Kipar, koji se nalazio pod persijskom jurisdikcijom. Ta odredba sporazuma je značila i da atinska vojska nema pravo da pomaže pobunu protiv persijske vlasti u Egiptu.
Značaj sporazuma za dve straneSporazum je za Grke predstavljao pobedu, jer se Persija tim sporazumom odrekla pretenzija na obalu Male Azije. S druge strane mirovni sporazum je bio povoljan za persijsku stranu, jer je Persija ponovo dobijala kontrolu nad Kiprom, kojega je izgubila 450. pre Hrista, a sprečavalo se i da Atina ugrožava Egipat. Atini je sa druge strane bila iscrpljena Prvim peloponeskim ratom i ratom sa Persijom. Atini je bio nužan predah da konsolidira svoju hegemoniju nad drugim članicama Delskoga saveza i da se pripremi za ozbiljniji sukob sa Spartom. Prema Đovanininju nakon Kimonove smrti pod Perikleovim uticajem došlo je do nagloga preokreta u atinskoj politici. Do tada Atina je vodila dinamičku vanjsku politiku na svim frontovima. Perikle je shvatao da je Atina prenategla svoje snage i da treba da se posveti konsolidaciji stečene imperije.
