Dobro unovčen običaj

Račvasta kost kod ptica služi ili da dvoje ljudi počnu igru ili da se osoba kojoj pripadne veći deo oseća kao da je dobila premiju. Jednom Amerikancu sinula je pametna zamisao koju je dobro unovčio.

Jadac, odnosno furcula, naziv je za viljuškastu kost kod ptica, nastalu spajanjem dve ključne kosti. Ona kod ptica ima ulogu jačanja grudnog skeleta da bi pernati stvor lakše mogao da se odupre strujanju vazduha, pri letu. To je stručno objašnjenje, ali nas više zanima ono koje je ušlo u običaje mnogih naroda, pa i kod nas.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Furcula je označena crvenom bojom.

Kad se ogoli ta pileća, ćureća kost, onda počinje nadmetanje i prepirka ko će dobiti priliku da lomi jadac. Čvrsto se uhvate krajevi kosti i snažno se povuče. Kome u ruci ostane veći deo, smatra se pobednikom. Tu počinju razmimoilaženja oko simbolike i značenja.
 
Naime, kod nas je uobičajeno da osobe koje su lomile furkulu ulaze u neku vrstu opklade. Prethodno se dogovore šta sledi kao nagrada onom ko, kako pravila nalažu, zaboravi da izgovori „Znam za jadac!” svaki put kad mu osoba s kojom je ušao u nadmetanje pruži nešto u ruku.

Međutim, u našim krajevima, kao i u nekim drugim zemljama, Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, čovek kome u ruci ostane veći deo furkule smatra se srećkovićem. Ta tradicija lomljenja jadaca potiče iz drevnih vremena. Veruje se da je običaj potekao još iz starog Rima, možda i ranije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na ovoj staroj ilustraciji, s početka prošlog veka, crtač je naglasio da je lomljenje jaca
važan događaj, jer osobi kojoj u ruci ostane veći deo, u nastupajućih dvanaest meseci
smeši se sreća i blagostanje, u svakom pogledu.

Kad se pojede pile, kokoška, ćurka, što se obično događa kad je više ljudi za trpezom, posebno za praznike, na žalost prisutnih za stolom, postoji uglavnom samo jedna furkula. Dvoje ljudi dobije čast da je lomi, a ostali se osećaju uskraćeno, posebno kad se poštuje običaj da jadac donosi sreću. Imajući to na umu, Ken Ahroni, Amerikanac iz Sijetla, davne 1999. godine, došao je na zanimljivu ideju. Tada uveliko u porodičnim privatnim poslovima, mahom vezanim za izradu božićnih i novogodišnjih ukrasa, Ahroni je s porodicom slavio praznik Dan zahvalnosti.

Na trpezi je bila obavezna ćurka. Kad su svi završili obrok, nastala je prepirka oko lomljenja jaca. Kome će pripasti čast da lomi ovu kost i, kad mu u ruci ostane veći deo, dobije titulu osobe koju će tokom čitave naredne godine pratiti sreća? Ahroni je pomislio: zašto ne bi pravio furkule od veštačkog materijala i prodavao ih zainteresovanima?

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ken Ahroni smislio je veštačku furkulu tako da
sad svi dobijaju priliku da je lome i da, ako pobede,
osećaju radost što im se smeši dobro razdoblje.

Od zamisli do njenog ostvarenja proteklo je pet godina, kad su se na tržištu SAD pojavile plastične furkule, čiji je i oblik i zvuk prilikom pucanja podsećao na izgled i zvuk lomljenja prave kosti.  Odjednom su svi dobili mogućnost da lome jadac, čak i kad se na stolu nađe samo jedna pečena ptica.

Inače, kod nas postoje izreke vezane za jadac. Kaže se „spolja gladac, a unutra jadac”, što znači da je nešto naizgled uredno i čisto, na prvi pogled, a iznutra je zapravo prljavo i neuredno. Postoji i izreka „udariti nekome jadac”, odnosno prevariti ga. Kaže se i „Znam za jadac!” – nećeš me prevariti.