Legenda o izgubljenom blagu na noge podigla Timočku krajinu

Po jednima kočija je zakopana u I veku i bila je namenjena nekoj egipatskoj kraljici; po drugima je to turska kočija povezena iz Beograda koja nikada nije napustila Srbiju, jer se po blago niko nikad nije vratio

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U velikom delu Srbije postoji legenda o zakopanoj zlatnoj kočiji basnoslovne vrednosti. Po jednima kočija je zakopana u I veku i bila je namenjena nekoj egipatskoj kraljici; po drugima je to turska kočija povezena iz Beograda koja nikada nije napustila Srbiju. U Timočkoj krajini u toku je lov na kočiju od suvoga zlata iz posebne legende.

U toku najezde Huna u V veku, porušena je Galerijeva carska palata Feliks Romulijana kod Zaječara. Bežeći pred hordom rimska carica koja se zatekla u Romulijani povezla je sa sobom jedinstveno blago – zlatnu kočiju. Posle samo par desetina pređenih kilometara, ljudi iz njene svite i garde koja ju je čuvala, shvatili su da ih kočija previše usporava i da su u opasnosti da ih neprijatelj sustigne. Legenda pominje i da se slomio jedan od točkova kočije.

Rešili su da se oslobode i kočije i drugog blaga koje su sa sobom nosili da bi mogli bežati brže, a da se kasnije, kada to prilike dozvole, vrate po zakopano blago.

Zlatna kočija i više sanduka zlata i dragog kamenja zakopana je tako što je nad njom napravljeno veštačko brdo od zemlje. Tajna zlatne kočije i mesta na kome je zakopana ostalo je neotkriveno do danas. Po blago se niko nikada nije vratio.

Vekovima se ova priča prepričava po selima u dolini Belog Timoka. Pominju se dve moguće lokacije, dva veštačka brda, pod kojima je moguće da se krije zlatna kočija.

U sred sela Vrbica, desno od sadašnjeg magistralnog puta Zaječar – Niš, nalazi se brdo Lm, koje dominira selom. Jagma za zlatnom kočijom počela je pre nekoliko godina, kada je nepoznati čovek kupio plac na brdu i tu sazidao kuću. O njemu meštani ne žele da govore. Spominju ga kao nekog „Švajcarca“ i listom izjavljuju da ne znaju ko je on. Elem, „Švajcarac“ je na Lmu sazidao kuću, ogradio plac bodljikavom žicom i – nestao bez traga.

Dovitljivi meštani shvatili su šta „Švajcarac“ traži, ali i da to nije našao, pa su i oni krenuli u akciju. Pokupovali su sve placeve u okolini brda, na njima zasadili bašte i kukuruz. I obavezni plastenik.

Upravo ti plastenici služe im kao kamuflaža za kopanje kanala duboko u utrobu brda. Tone zemlje su izbačene iz brda u potrazi za zlatnom kočijom.

Ne za se da li su je našli, ali ako i jesu, o tome sigurno nisu hteli da pričaju?!

(Novosti)