Glava Indijanca — Silver Peak (Srebrni vrh)Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se
registrujete ili
ulogujeteZa ovu iluziju vezana je priča objavljena u Politikinom „Zabavniku “, br.: 413, od 28. 11.1959. godine.
Kletva poglaviceKada stvari ne idu kako treba u Čirikahua Planinama u jugoistočnom delu Arizone, što često biva, ljudi zatresu glavama i promrmljaju: „To je Džeronimova кletva“! Novajlije ne poklanjaju pažnju ovom praznoverju, ali im se nametne ipak misao: možda ima nešto što nije obična legenda.
Džeronima, poslednjeg poglavicu divljih I ratobornih Apača zаrobili su 1886. godine trupe generala Majlsa. Priča se da je on, kada je poveden u izgvanstvo u Floridu podigao pesnicu visoko iznad glave i strašnim glasom izrekao kletvu na bele ljude koji su oteli njegovu domovinu od naroda.
Visoke planine više ne poseduju Apači, ali mržnja indijanskog vođe kao da još vlada njenim kanjonimа i stenovitim grebenima.
Pre nekoliko godina*, penjući se na Srebrni vrh (visok 2.670 m) Veldon Held, planinar, zastao je blizu vrha da se odmori. Kada se okrenuo, ostao je zapanjen, jer je ugledao, jako istaknut prema plavom nebu — profil jednog Indijanca kako zuri preko mrkožutih bregova, dolina i pustinja hiljadu metara ispod njega.
— To je Džeronimo! — uzviknuo je Held, verujući da je odgonetnuo razlog praznoverja ljudi tog kraja.
Niko dotle nije ni pomenuo ovo veliko kameno lice, a kako je docnije ustanovljeno bilo je čak nepoznato i okolnom stanovništvu. Ipak ono tu stoji vekovima, kao isklesano.
Priroda je sama u steni načinila profil četiri puta veći od lica, ljudskom rukom napravljenih, četvorice američkih predsednika: Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Teodora Ruzvelta, u stenama planine Rašmor, u Dakoti. Džeronimov profil od brade do vrha glave dug je 85 metara i potpun: tu su usta, jedno oko, veliki nos, pa čak i bore oko usta, obraza i oka neverovatno su žive. Profil u svemu liči na Indijanca, jer je stena čak i crvenkasto mrka, gotovo iste boje kao koža.
Pred ovim ko zna kada isklesanim kamenim licem čovek ostaje kao opčinjen. Smisao za vreme i prostor potpuno iščezavaju i nameće se pomisao na one neustrašive, misteriozne crvenokošce koji su nekada lutali ovim planinama u potrazi za hranom ili neprijateljem. Opčinjenost je potpuna tako da se pojavljuje i strah: iza prve stene fijuknuće otrovna strela i zabosti se u leđa ili grudi.
Možda kletva Džeronimova nije bila samo mit. Možda ga je neko od Apača uklesao u stenu planina Čirikahua da neprestano gleda na izgubljenu zemlju svog plemena i da nikad ne da mira belim uljezima.
*(Politikin „Zabavnik“, br.: 413, 28. 11.1959.)
