U noći između 15. i 16. avgusta, na padinama Cera, srpska vojska je naišla na austrougarsku izvidnicu. Okršaj koji je usledio prerastao je u legendarnu Cersku bitku. Zahvaljujući sjajnim manevrima generala Stepe Stepanovića, bila je to prva pobeda saveznika nad vojskom Centralnih sila.

Pribranošću i lucidnom logikom, od potporučnika u srpsko- turskim ratovima, vojskovođe i generala u Balkanskim, Stepa Stepanović postao je jedan od najvećih junaka srpske vojne istorije.

Istoričar Aleksandar Životić, kaže da je Stepanović bio nesvakidašnja ličnost.

– Radilo se o čoveku koji je bio izuzetno predan poslu, o čoveku koga nije krasila neka posebna komunikativnost. Takođe, radilo se o oficiru koji je veoma insistirao na disciplini, sprovođenju propisa i apsloutnom poštovanju komandne linije – kaže Životić, a prenosi Rts.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Na početku Prvog svetskog rata, kao najstariji po rangu, Stepa je postavljen za zastupnika načelnika štaba Vojne Komande. Vodio je mobilizaciju, a kasnije komandovao Drugom armijom koja je imala značajnu ulogu.

– Druga armija je imala ulogu manevarske grupacije koja će u presudnom momentu, kada se bude jasno video glavni pravac nastupanja austrougarskih snaga, interevenisati da li na drinskom ili velikomoravskom pravcu – objašnjava Životić

General Stepa Stepanović je uvideo značaj Cera i zauzeo njegove najbitnije kote, što je osiguralo prvu pobedu srpske vojske nad neprijateljem u avgustu 1914. Srbija je ovim uspehom privukla svetsku pažnju i stekla naklonost neutralnih i savezničkih zemalja, a pobeda na Ceru je ovekovečena i u kompoziciji „Marš na Drinu" Stanislava Biničkog.

– Ono što je karakteristično za Cersku bitku je iskazana snaga manevra, da se jednom inicijativom i preduzimanjem smelog napada, ta ofanziva slomi i da se protera neprijatelj – kaže Životić.

Za zasluge u Cerskoj bici, koja je ušla u anale ratovanja kao remek delo vojne veštine, general Stepa Stepanović je unapređen u čin vojvode. Do kraja Prvog svetskog rata komandovao je Drugom armijom, koja se istakla i u Kolubraskoj bici, a posebno u proboju Solunskog fronta i izbacivanju Bugarske iz rata.

Velike pobede i i priznanja nisu uticali na Stepinu skromnost, kažu, bio je takav od ranog detinjstva. Stepa Stepanović je rođen 1856. godine. U kuću u Kumodražu doselio se sa porodicom kada je imao samo pet godina i tu je živeo dok nije krenuo na Vojnu akademiju. Žitelji Kumodraža su pričali da je i kasnije često dolazio i obilazio porodicu i prijatelje.

Istoričar Savo Skoko ovako opisuje Stepanovića:

„Iza uvek ozbiljnog, pa i natmurenor lica najomiljenijeg srpskog vojvode krilo se široko ljudsko srce, a iza preterane strogosti, koja je ponekad ličila na dril, očinska briga za svoje vojnike, polupismene srpske seljake; štedeći ljihovu krv, neretko se zamerao svojim pretpostavljenim starešinama i susedima.”

Savremenici ističu da su njegova visoka inteligencija, oštroumlje i brzina sa kojom je donosio sudbonosne odluke i diktirao borbene zapovesti izazivali divljelje kod njerovih neposrednih saradnika; da paradni dočeci i ispraćaji sa muzikom i banketima za njega nisu nostojali ni onda kada je bio na vrhuncu slave.

To najbolje potvrđuju Stepanovićeve reči upućene dopisniku Presbiroa Vrhovne komande, koji je povodom Cerske bitke hteo da napiše njegovu biografiju za savez ničku štamnu: „Nemate šta da pišete. Sve što se uradilo - uradili su oficiri i vojnici moje armije. Oni su najviše doprineli da neprijatelj bude pobeđen i da se zemlja oslobodi. Kada baš hoćete nešto da pišete za francuske i engleske novine, eto to napišite."

Vojvoda Stepa Stepanović, jedan od najvećih vojskovođa iz Prvog svetskog rata, poslednje godine života proveo je skromno kao penzioner u Čačku, u kome je i preminuo 27. aprila 1929. godine.

Stepina prva penzija

Tadašnje novine zabeležile su priču o vojvodinoj prvoj penziji koja dodatno oslikava njegov karakter. Naime, on svoju prvu penziju nije ni primio.

Vojvoda je poštara, koji je došao da mu uruči penziju, posalo nazad sa naredbom da se penzija smanji jer je prevelika. Njemu je, kao srpskom vojvodi i istaknutom ratniku u svim dotadašnjim ratovima, pripala državna penzija u vrednosti od 3.000 tadašnjih dinara.

– Mangupi! Mangupi! Hoće da upropaste državu! Vraćaj pare, momče! Neka bar prepolove, šta bi s tolikim parama – zabeleženo je da je rekao Stepa Stepanović i poslao natrag zbunjenog poštara.

Izvor: RTS