Одакле српски грб на катедрали у Дрездену? 4 ћирилична слова “С” мистерија су о којој Немци не желе много да говоре

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Древни споменик културе у Дрездену, који је под заштитом УНЕСКА, привлачи пажњу многих који се мало боље загледају у његове најситније симболе.

На чувеној катедрали “Провидебтле мемор” у Дрездену, граду који крије многе тајне и који је преживео многе ратове и културе, онај ко мало боље погледа два кипа – стражаре и чуваре града Дрездена, видеће на штиту једног од стражара српски грб – 4 слова С исписана ћирилицом.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Врло је могуће да вас ниједан туристички водич неће сам упутити на овај симбол, а ако сами угледате овај грб сви ће вам само одмахнути руком и рећи да је то био неки њихов симбол.

Повезаност Срба и Немаца покушали су да докажу многи учени људи и историчари, али кренимо редом:

У књизи „Германија“ (лат. Germania), романског сенатора и историчара Публиус Корнелиус Тацитус (56-117. г. н. ере), тј. на лат. Publius (или Gaius) Cornelius Tacitus, стоје следеће његове речи:

„Сада треба рећи нешто о Свебима (читај Срби). Свеби нису, као Кати или Тенктери, једно једино племе. Они заузимају већу половину све германске земље, али се деле на различита племена, која се различито зову, и ако сва имају једно заједничко име Свеби. Њих је лако познати, јер зачешљавају косу унатраг и праве од ње чвор. По томе се разликују Свеби од осталих Германаца и по томе се код Свеба, разликују слободни од робова. Овакав обичај може се наћи и код других племена, било зато што су Свебима сродни, …“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Француски археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи: “Они који су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”. Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са насом ћирилицом произлази да се ради о Србима.

Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврђују немачки историчари Сетген (Schoettgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова.

Сад сами просудите, има ли овде нечега или су ово само нагађања о Србима као небеском народу…

(Васељенска, Расен)