Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Kapija srpske slobode  (Pročitano 1092 puta)

Van mreže Zoki

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 411
  • Ugled: +61/-0
Kapija srpske slobode
« poslato: 29.11.2013. 13:07 »
Stazom smrti i neopisive patnje srpski vojnici su napustili domovinu u zimu 1915 godine. Na toploti grčkog i afričkog sunca život se vratio u izmučena tela, ruke su dovoljno ojačale da podignu pušku, da zamahnu bajonetom. Nahranjeni i obučeni, ponovo su se našli na frontu, željni bitke, željni domovine.

U septembru 1916. pred srpskim vojnicima je stajao ogroman izazov. Ogroman kao planina. I to ne bilo koja, već 2,525 metara visoka planina Nidža, na granici Grčke i okupirane Srbije. Srpski rovovi su bili ukopani nekoliko stotina metara ispod vrha, zaklonjeni senkom planine, sa stalnim pogledom na preteće cevi bugarskih topova. Na planinskom vrhu se uzdizao “Borisov grad”, utvrđenje sačinjeno od nepreglednih redova rovova, mitraljeskih gnezda i skrivenih haubica. Bugari su ga nazvali po svom caru, jer su smatrali da je neosvojiv. Za Srbe, pogleda stalno uprtog u nebo, strašni planinski vrh Kajmakčalan bio je “Kapija slobode”. Na tim stenama je počinjala Srbija, na tim padinama okićenim bodljikavom žicom bio je prag domovine.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ostaci bugarskog utvrđenja još uvek se mogu videti na planinskom vrhu

Vrhovna komanda je naredila juriš 12. septembra. Osamnaest dugih dana Kajmakčalan nije bio deo ovog sveta, njegovi visoki vrhovi spustili su se u srce pakla. Nebrojeno puta srpski vojnici su jurišali, telima punili rovove, golim rukama kidali bodljikavu žicu i ostajali da vise razapeti na njoj, pokošeni mitraljeskim rafalom. Vojnici su pričali da je na vrhu vladao toliki haos da se teško razaznavalo ko se sa kim bije. Zato su skidali bajonete sa pušaka, uzimali ih u golu ruku, a drugom bi držali šlem na glavi, jer je on bio sve što ih je razlikovalo od bugarskih vojnika.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Osmatračnica srpske Vrhovne komande sa Kajmakčalana je posle rata rastavljana i volovskim
kolima prenesena u park ispred Narodne skupštine gde je ponovo sastavljena da bude mesto
sećanja i ponosa. Ovde i danas stoji, iako malo ko za to zna


Konačno, 30. septembra vetar je oterao maglu sa planiskog vrha. Bio je niži za četiri metara, raznesen granatama srpske artiljerije. Utvrđenje je bilo u ruševinama. Na centru se vijorila srpska zastava. Okolni vrhovi su još bili posednuti Bugarima, koji su gađali srpske položaje, nadajući se da će ponovo preoteti vrh. Uzalud. Nije bilo te zemaljske vojske koja je sa tog hladnog kamena mogla oterati srpske vojnike. Seljaci iz daleke Šumadije, sa obala Drine, sa zlatnih ravnica kraj Skoplja… svi su u suzama ljubili zemlju kada bi se konačno uspentrali na vrh. Odatle nije bilo nazad, samo napred, ka svojoj kući, ženama, deci…

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

U borbama na Kajmakčalanu pao je i čuveni vojvoda Vuk, heroj srpske borbe za slobodu.
Domovina mu se odužila spomenikom u parku na Topličinom vencu u Beogradu


U narednim danima čitava planina je pala u srpske ruke. Bugari su bežali u haosu, ostavljajući za sobom artiljeriju, namirnice, prazne rovove. Pao je i Bitolj, prvi oslobođeni grad u Srbiji. Prva stopa zemlje bila je slobodna. Tela mrtvih vojnika su pokupljena i smeštena u kosturnici na vrhu planine. Tamo gde im je i mesto. Na Kapiji slobode koju su svojim životom otvorili.

Posle rata na Kajmakčalanu je podignuta mala kapela i spomen obeležje srpskim herojima. U kapeli je smešten ćup u koji je položeno srce Arčibalda Rajsa (Archibald Reiss). Švajcarac je zavoleo Srbe kao sopstveni narod, divio se herojima Kajmakčalana sa kojima je delio dobro i zlo i ostavio u amanet da mu srce zauvek leži sa njima. Želja mu nije ispunjena, jer su tokom Drugog svetskog rata Bugari srce ukrali, odneli ga i bacili nezano gde.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

U maloj kapeli i dalje se nalazi ćup u kome je ležalo srce Arčibalda Rajsa

Spomen obeležje danas je oštećeno, ruinirano. Sa kapele je ukradeno Pupinovo zvono, dar velikog naučnika Mihajla Pupina. Ista ona trava koja prekriva još uvek neraščišćene ostatke topova, šlemove i zarđale bajonete osvaja i ovo mesto sećanja. Srpske vojnike polako svi zaboravljaju, čak i oni koji nikad ne bi smeli, njihovi rođeni potomci, njihova Srbija za koju su dali život. Ali, čak i ako se to desi, ako ove heroje svi zaborave, jedan spomenik će pamtiti i zauvek stajati. Gordi i visoki Kajmakčalan, Kapija srpske slobode.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Izvor: WannabeMagazine.com
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.