Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Zašto je srednjovekovna Evropa smrdela?  (Pročitano 1760 puta)

Van mreže Zoki

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 405
  • Ugled: +61/-0
Zašto je srednjovekovna Evropa smrdela?
« poslato: 12.02.2014. 09:27 »
“Njegovo Veličanstvo (Luj XIV) smrdi kao divlja životinja”, napisao je jedan ruski ambasador o francuskom kralju koji se okupao samo dva puta u životu i koji je kupanje smatrao ‘odvratnim’. U to vreme, Evropljani su Ruse smatali perverznim – jer su se Rusi kupali makar jednom mesečno.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ali, kupanje i lična higijena u Evropi nisu oduvek bili nešto što se smatralo odvratnim i opasnim po zdravlje. Drevni Grci su usvojili ideju kupanja od hindusa koji su bili upoznati s prednostima već pre 3.000 godina, a i Rimljani su čistoći tela pridavali veliku pažnju. Sve do 4. i 5. veka, hrišćanske vlasti u Evropi su dozvoljavale ljudima da se okupaju radi čistoće i zdravlja, ali su u tom periodu već počeli sa osuđivanjem javnih kupatila, kao i prisustva žena u njima.

Vremenom, vlasti su postavljale sve više i više ograničenja, pa su eventualno zabranili ljudima da se kupaju goli. Na kraju, sve je kulminiralo kada su srednjevekovne crkvene vlasti počele da govore da javno kupanje dovodi do nemorala, promiskuitetnog seksa i bolesti. Stav crkve se brzo širio Evropom, pa je uskoro većina kontinenta verovala da kupanjem mogu ‘pokupiti’ neku bolest.

Međutim, čini se da su crkveni činovnici imali malo uticaja na ‘obične seljake’. Oni su sve do početka 16. veka nastavili tradiciju redovnog posećivanja javnim kupatilima, ne samo zbog čistoće i zdravlja, već i zbog seksa i prostitucije, jer su tada javna kupatila bila slična današnjim bordelima. Holandski filozof Erasmus je 1526. godine zabeležio propast javnih kupatila: “Pre dvadeset i pet godina, ništa nije bilo više u modi kao kupališta. Danas ne postoji ni jedno, nova kuga nas je naučila da ih izbegavamo.”

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U pismu koje je Don Huan Henri Navara poslao svojoj dragoj Gabrijel d ‘Estres je pisalo: “Ne perite se, moja draga, ja ću vas posetiti za tri sedmice”. (Navara se okupao samo tri puta u životu, dva puta prisilno.)

Nepodnošljivi smrad na gradskim ulicama srednjovekovne Evrope

Srednjovekovni evropski gradovi su bili zatrpani smećem. Stanovnici su jednostavno bacali smeće, izmet i urin kroz prozor na ulicu, a sve se to mešalo sa blatom i ‘mirisom’ velikog broja svinja. Kupatila su postala luksuz, a buve, vaške i ostale bube su preplavile sve bogate i siromašne kuće u svim većim gradovima, poput Londona i Pariza.

Nehigijenski uslovi, bolest i glad su obeležili srednjovekovnu Evropu. Čak i najbogatiji nisu imali naročito dobar izbor hrane, a porodice u kojima dvoje ili troje od desetoro dece preživi – smatrale su se izuzetno sretnim (trećina žena je umirala na porođaju). Bolesti poput boginja i sifilisa su unakazile lica ljudi koji su često mogli da se vide na takvim smrdljivim (noću neosvetljenim) ulicama.

Jedan italijanski plemić je napisao u svojim memoarima da je u 16. veku bilo nemoguće hodati ulicama. On je morao da drži mirisnu maramicu ili mali buket cveća ispod nosa da ne povrati. Ljudski otpaci nisu bili jedini izvor smrada – mesari su takođe bacali utrobu stoke na ulice, koje su često bile preplavljene i krvlju životinja.

Izabela I, kraljica Kastilje je priznala da se okupala samo dva puta u svom životu, kada se rodila i kada se udala.

Ljudi su smrdeli kao i ulice po kojima su hodali

Ljudi nisu bili ništa čistiji od ulica u kojima su živeli. “Kupanje ugreje telo, ali oslabi organizam i proširi pore. Zato kupanje može da bude opasno, uzrokuje različite bolesti, pa čak i smrt “, pisalo je u jednom lekarskom dokumentu iz 16. veka. U 15. i 16. veku bogati građani koji su imali kadu su se kupali najmanje dva puta godišnje, a u 17. i 18. veku su odlučili da u potpunosti prestanu da se kupaju.

Francuski kralj Luj XIV (1638 –1715 ) se okupao samo dva puta u svom životu i to nakon što ga je savetovao lekar. No, postupak ga je toliko šokirao, da se on zavetovao da to nikada više neće učiniti.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Sama bolest koju ‘uzrokuje voda’ nije bila jedina briga. Ljudi su takođe verovali da se nakon kupanja prošire pore na telu, zbog čega i infekcija iz vazduha predstavlja opasnost po život. Od ‘običnog’ nemorala, kupanje je uskoro preraslo u ozbiljan strah, povezan sa širenjem skoro svih (tada) poznatih bolesti.

U tim mračnim vremenima muškarci su prali samo ruke i ispirali usta. “Nipošto ne treba oprati lice, jer to može oslabiti vid”, napisao je jedan lekar iz 16. veka. Što se tiče žena, one su bile nešto čistije – kupale su se [čak!] dva ili tri puta godišnje. Ovakav nedostatak lične higijene se u većini Evrope zadržao sve do sredine 19. veka.

Engleski kralj Henry IV naredio je svojim vitezovima da se okupaju barem jednom u životu.

Napomena:

Važno je napomenuti da nisu svi Evropljani odbijali da se kupaju. Mnogi istorjski dokazi ukazuju na to da su se u nekim delovima kontinenta ljudi kupali svaki dan, uglavnom u javnim kupatilima, i da je u nekim drugim regijama bio čak i običaj da pozovete gosta da se okupa sa vama.

Neki istoričari opet tvrde da ljudi nisu prestali da se kupaju zbog straha od bolesti, već zbog samog nedostatka javnih kupatila koja su nakon Crne smrti (kuge) počela masovno da se zatvaraju.

Izvor: Pixelizam
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.