Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Ko je izmislio vitezove okruglog stola?  (Pročitano 1688 puta)

Van mreže marko313

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 455
  • Ugled: +60/-0
  • Pol: Muškarac
Ko je izmislio vitezove okruglog stola?
« poslato: 09.06.2014. 14:26 »
Dobar posao u Velsu

Priča o ogromnom okruglom stolu koji visi na zidu zamka Vinčester doskora je bila obavijena velom tajne. Otkriveno je da je sto izrađen po naređenju jednog vladara koji je želeo da arturijansku legendu iskoristi za sopstvene ciljeve.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Edvard I proglašava svog sina za princa od Velsa. On će kasnije postati Edvard II.

Kralj Edvard I više od bilo kog srednjovekovnog vladara voleo je da putuje. Veliku Britaniju je proputovao uzduž i popreko kao i veliki deo Evrope, pa čak i Svetu zemlju. Njegova poseta Vinčesteru u septembru 1285. godine možda na prvi pogled deluje beznačajno. Jer, u Vinčester bi kraljevi uglavnom svraćali da naprave kratak predah u toku putovanja, a jedino po čemu je ovo mesto bilo poznato jeste objavljivanje nekih zakona. Zapravo, te 1285. godine stvorila se pogodna prilika da se tu priredi ogromna viteška svetkovina koja je davno pala u zaborav. Ta svetkovina verovatno objašnjava stvaranje jedne od najzanimljivijih srednjovekovnih rukotvorina, okruglog stola u Vinčesteru.

Okrugli sto u Vinčesteru ili, kako se još naziva, okrugli sto kralja Artura i dan-danas pobuđuje radoznalost. Taj krug ogromnih razmera, izrađen od tvrde hrastovine, ima prečnik dužine osamnaest stopa i težak je više od jedne tone. Okačen je u dnu Velike dvorane vinčesterskog zamka. Suvišno je pomenuti da ovaj sto nema nikakve veze s kraljem Arturom (tiše, da niko ne čuje: Artur nikada nije ni postojao). Naučna istraživanja potvrđuju da je sto izrađen u drugoj polovini 13. veka i, po svemu sudeći, potiče iz doba vladavine kralja Edvarda I (1272. — 1307.).

Veliko okupljanje

Danas se smatra da je sto najverovatnije izrađen 1290. godine zbog dvodnevnog viteškog nadmetanja koje je Edvard priredio da bi proslavio venčanje jedne od svojih kćerki. Međutim, pažljivim razmatranjem dokaza, naučnici su utvrdili da sto nije napravljen tada, već pet godina ranije kad je kralj, bez velike pompe, posetio Vinčester. Imajući u vidu imena onih koji su u septembru 1285. godine bili uz kralja, savršeno je jasno da je tu bilo prisutno gotovo celokupno plemstvo, ali da nijedan biskup nije bio pozvan. Baš kao što su istoričari ranije pretpostavili, to ni u kom pogledu nije bilo uobičajeno okupljanje, već isključivo svetovni skup. Štaviše, neobična priroda ovog događaja nalazi čvrsto uporište u pouzdanim (ali do sada zanemarivanim) rečima jednog tadašnjeg hroničara. U odrednici za 1285. godinu, vusterski istraživač kratko i jasno navodi: „U Vinčesteru je 8. septembra na dan rođenja presvete Bogorodice kralj opskrbio oružjem 44 viteza.” Drugim rečima, Edvard je istovremeno stvorio novi red vitezova, okružen vojnim vrhom svog kraljevstva.

Proglašavanje toliko velikog broja vitezova istovremeno je nesvakidašnji čin, ali ipak nije nikakva novina. Često se događalo da kraljevi i drugi vlastodršci prirede tako velika slavlja u čast neke veoma bitne osobe. (Kad je 1254. godine Alfonso ? od Kastilje proglasio Edvarda I za viteza, u isto vreme odate su počasti i grupi plemića nižeg ranga.). Kad je reč o svetkovini u Vinčesteru, obeshrabrujuće je da su nam poznata imena samo nekolicine prisutnih i da niko od tih ljudi nije dovoljno važan da bi se svetkovina održala u njegovu čast. Postoji mogućnost da je kralj priredio slavlje zbog svog devetnaestogodišnjeg nećaka Džona od Britanije koji je otprilike u to vreme zakoračio u svet viteških nadmetanja.

Međutim, očigledno je da je iz drugih razloga kralj priredio svetkovinu u jesen 1285. godine. Malo ranije te godine naredio je da se svi ljudi u njegovom kraljevstvu koji su vlasnici poseda čiji je godišnji prihod veći od 100 funti pojave pred njim ne bi li ih proglasio za vitezove 8. septembra, na isti dan kad je održana svetkovina. To je bilo zaista neobično. Često su engleski kraljevi izdavali naredbe da se ljudi sa određenim prihodom late oružja ali su to uglavnom činili da bi prikupili novac, smatrajući da će većina ljudi radije platiti novčanu kaznu nego snositi troškove koje nameće stupanje u red vitezova. Edvard I zaista je želeo da 1285. godine poveća broj vitezova u svom kraljevstvu.

Veličanje kralja iz mašte

Osvajanje Velsa je glavni razlog zbog koga je kralj odlučio da baš tada stvori novi red vitezova. U razdoblju između 1282. i 1283. godine Edvard je došao do Snoudonije i, predvodeći veliki broj vojnika, svrgnuo je vladajuće loze, dok je tokom 1284. godine putovao po novoosvojenoj zemlji (nadgledajući, između ostalih stvari, izgradnju velelepnih zamkova u velškim gradovima Konviju, Harleku i Karnarvonu).

Pobeda je bila ubedljiva, ali je zbog toga kralj morao da nametne ogromne obaveze svom narodu, što je podstaklo primedbe na račun vojnih dužnosti. Nekoliko puta za vreme sukoba Edvard je pokušao da primora svoje ljude da uzmu oružje u ruke. Godine 1285. ponovo je razmotrio škakljivo pitanje vojnih obaveza s nadom da će staviti tačku na sve primedbe tako što će uspostaviti jasan stav kojim će se ubuduće svi rukovoditi. Naime, trebalo bi da postane uobičajena pojava da ljudi sa određenim prihodima stupe u red vitezova.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Okrugli sto Edvarda I u Velikoj dvorani zamka Vinčester

Novo ruho stare priče

Osvajanje Velsa takođe nudi objašnjenje zašto svetkovina u Vinčesteru treba da poprimi arturijansku auru. Artur je u 13. veku bio veoma cenjen u celoj Evropi, a najviše u Engleskoj. Međutim, britansko poreklo ovog čuvenog kralja bilo je za Engleze neobična muka: po nacionalnoj pripadnosti Artur, koji je izazivao divljenje svih naroda, bio je Velšanin. Edvard I učinio je nemoguće time što je legendu o Arturu iskoristio za sopstvene ciljeve, tako što je zapravo preobrazio britanskog vojskovođu u počasnog Engleza. Na primer, 1278. godine, samo nekoliko meseci nakon završetka prvog rata s Velsom, engleski kralj posetio je Glastonberi i, uz sve počasti, ponovo sahranio posmrtne ostatke za koje su tamošnji kaluđeri morali da se zakunu da su Arturovi. Slično se dogodilo 1283. godine kad su pokoreni Velšani, da bi se dodvorili svom novom vladaru, poklonili Edvardu komad nakita za koji su tvrdili da je kruna kralja Artura. Slavljeničko nadmetanje koje je Edvard priredio sledeće godine u Nefinu njegovi savremenici nazvali su „okrugli sto”.

Da skratimo priču, Edvard je bio oduševljen legendom o Arturu i iz političkih pobuda, zbog novonastalih obaveza u Velsu. Njegovo oduševljenje ovom pričom verovatno je bilo najizraženije 1285. godine. Po povratku u London maja te godine kralj je još jednom proslavio pobedu, ali u čast svojih građana. Povorka se kretala od Londonske kule ukrašene osakaćenim glavama poraženih velških prinčeva, do Vestminsterske katedrale gde je kralj pokazao svete mošti koje je prisvojio od Velšana. Svi ovi događaji podstakli su kralja da održi svetkovinu proglašavanja vitezova za četiri meseca. Samo dva dana kasnije izdata je naredba da svi veleposednici čiji godišnji prihod iznosi više od 100 funti dođu i preuzmu oružje.

Ne postoji čvrst dokaz ko je od plemstva zapravo prisustvovao događaju jer sveobuhvatna istraživanja preostalih spisa ne otkrivaju nijednu pojedinost u vezi sa ovom svetkovinom, tako da se ne možemo u potpunosti pouzdati ni u šta. Međutim, možemo delimično biti sigurni da je Edvard, nakon što je izdao naredbu za okupljanje na ovoj velikoj viteškoj svetkovini, sam osmislio slavlje. Mora da se odlučio za Vinčester, imajući u vidu kraljevski zamak i njegovu očaravajuću Veliku dvoranu. To je bilo pogodno mesto za ovakvu svečanost. Takođe je veoma verovatno da je, zbog naklonjenosti prema legendi o Arturu, i želeći da na njega gledaju kao na čuvenog britanskog kralja, Edvard objavio da je za ovu priliku potreban određeni simbol okupljanja. Verovatno su se tog leta kraljevi stolari okupili u Vinčesteru i počeli, po njegovim uputstvima, sa izradom okruglog stola.

Dalja istorija okruglog stola

Okrugli sto u Vinčesteru prvobitno je izrađen kao deo nameštaja, što se jasno vidi jer postoji dvanaest rupa na donjoj strani stola nastalih od dvanaest nogara. Niko sa sigurnošću ne zna kad su uklonjene nogare sa stola, ali je do toga došlo možda već polovinom 14. veka. Po rečima hroničara iz tog doba, sigurno je da je sto od kraja 15. veka korišćen kao ukras na zidu. U 16. veku sto dobija novi, slobodno možemo reći, ubogi izgled, nalik tabli za pikado. Stotinama godina sto nije pomeran sa ovog mesta, bez sumnje zbog ogromne veličine. Tek je 1873. godine, kad se preuređivao ulaz u dvoranu, pomeren s jednog kraja dvorane na drugi. Međutim, sedamdesetih godina 19. veka zbog obnavljanja dvorane sto je ponovo morao da se premesti s tog mesta što je omogućilo da se pažljivo prouči pod nadzorom Martina Bidla. Nakon ovog proučavanja, naučnici su došli do zaključka da je sto napravljen za vreme vladavine kralja Edvarda I.

M. V.,
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

broj 2984, 17. 04. 2009.