Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Određivanje količine srebra u rimskim carskim denarima merenjem specifične težin  (Pročitano 1874 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Određivanje količine srebra u rimskim carskim denarima merenjem specifične težine

Oduvek postoji interes da se sazna kakav je metalurški sastav antiknih predmeta, posebno novaca. Klasične hemijske analize daju najtačnije rezultate, ali one uništavaju predmet, i zato nisu podesne za ispitivanje retkih i vrednih predmeta. Moderne metode (rtg spektrometrija, analiza aktivacije neutrona itd.) ne oštećuju predmet, ali one nam daju samo sastav površine predmeta. Iskustvo je pokazalo, da se površina predmeta po sastavu razlikuje od dubljih delova, i to zbog procesa korozije.

Jedna od jednostavnih i po predmet “bezopasnih” metoda metalurške analize je određivanje specifične težine metala. Specifična težina neke materije je težina jedinog mililitra te materije izražena u gramima. Svaki metal ima svoju karakterističnu specifičnu težinu. Specifična težina legure (smese metala) zavisi od količine pojedinih sastojaka legure. Ako je legura sastavljena samo od dva metala, moguće je na temelju specifične težine izračunati količinu pojedinih sastojaka. Treba napomenuti, da se tim postupikom dobijaju samo približne vrednosti, jer u praksi nije moguće proizvesti idealnu leguru bez mikroskopskih mehurića plina, koji utiču na rezultat merenja.

Rimski carski denari iskovani su od srebra sa manje ili više primesa drugih metala. Glavna primesa je bakar, kojeg u denarima tokom vremena ima sve više, da bi sredinom III veka činio čak 2/3 sastava legure. Ostali metali (kalaj, olovo, cink i zlato) dolaze u tragovima, maksimalno do 1%. Zato se mogu zanemariti, jer bitno ne menjaju rezultate merenja.

Precizne hemijske analize pokazuju velike varijacije u sastavu legure srebra kod istog vladara. Zato precizni rezultati, prikazani sa nekoliko decimala, imaju samo akademsko značenje.

Preliminarnamerenja specifične težine rimskih carskih denara pokazala su nekoliko neočekivanih fenomena. Postoje velike “razlike specifične težine dobro očuvanih primeraka i korodiranih denara istog vladara. Što je korozija jače izražena, to je specifična težina manja. Hemijska analiza korodiranih primeraka daje obrnute rezultate, naime, što je korozija veća, to je procenat (srebra u denaru veći).

Drugi fenomen je činjenica, da je specifična težina denara manja od teoretski proračunate, s obzirom na procenat srebra. Tako, na primer, denar Septimija Severa sadrži oko 50% srebra i teoretski bi trebao da ima specifičnu težinu oko 9,70 dok merenja pokazuju, da ona iznosi samo oko 9,40.

Razloge tim fenomenima treba tražiti u ponašanju metala pri stvaranju legure, kao i u kasnijem procesu korozije. U rastopljenom srebru bakar se rastvara samo oko 1%, zavisno o temperaturi. Prema tome, rastopljenu leguru čine sitne kapljice raznih metala, koje se ne mešaju, dakle neka vrsta emulzije. Ohlađena srebrna legura sadirži mikroskopski sitna ostrvca i grančice bakra. Korozija nagriza samo bakar, stvarajući razne okside i druge spojeve, koji postepeno prodiru u dubinu novca. Postupkom čišćenja denara (bilo amonijakom, bilo kiselinama) ti se oksidi rastvaraju, pa novac postaje porozan. Što je korozija veća, to je više bakra oksidirano i nakon čišćenja manje ga ima u novcu. Novac tad ima manju specifičnu težinu zbog sitnih prostora ispunjenih vazduhom, a hemijskom analizom veći procenat srebra.

Po podacima iz različitih literatura sa rezultatima merenja specifične težine došlo se do sledećih vrednosti, a one pokazuju odnos specifične težine i procenat srebra. Ova tabela je samo za dobro očuvane denare.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Tabela 1

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Ukupno je izmereno 375 denara 24 cara i 13 carica, od Augusta do Gordijana III. Augustovi denari iskovani su na samom početku nove ere, a Gordijanovi oko 243. godine. Kod svakog primerka određena je težima, specifična težina, procenat srebra i ukupna količina srebra. Neki vladari kovali su lakše denare, ali od kvalitetnog srebra, dok su drugi kovali teže denare od manje kvalitetnog srebra. Prava vrednost denara može se odrediti samo na temelju ukupne količine srebra u novcu. Tabela 2. prikazuje taj materijal.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Tabela 2

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Denari Tiberija (a) i Gordijana III (b).

Iz tabele se vidi da je naj vredniji denar bio onaj cara Tiberija. Imao je čak 3,77 grama srebra. To je istovremeno i “najpoznatiji denar”. Po pisanju Biblije za 30 takvih “srebrnika“ Juda je izdao Isusa. Veći pad vrednosti denara beležimo kod Nerona. Vespazijan i njegovi naslednici nastoje da povrate denaru vrednost i njegova vrednost postepeno raste, da bi za vreme vladavine Nerve dostigla maksimum od 2,67 grama srebra po denaru. Trajanu treba mnogo novaca za vođenje ratova, pa vrednost denara ponovno pada. Hadrijanov novac bio je teži i bili su iskovani i od manje kvalitetnoga srebra, pa im je realna vrednost bila nešto manja od Trajanovih denara, oko 98% vrednosti. Dok se za Antonina Pija vrednost denara koliko-toliko održava nivo prethodnika, njegovi naslednici gube kontrolu nad novcem, što ima za posledicu dosta jak pad vrednosti denara. Marko Aurelije kao cezar (pod Antoninom Pijom) kovao je denare, koji su sadržali 2,28 g srebra, a kada je postao augustom, njegovi denari sadrže samo 2,01 gram srebra, što znači pad vrednosti za 11%. Još je gora situacija za njegova naslednika Komoda, kada vrednost denara pada za daljih 12%.

Nakon građanskog rata vlast preuzima Septimije Sever. Potreba za novcem je velika, pa kvalitet novca jako opada. Denar sad sadrži samo 50% srebra, po primerku sadrži 1,49 gram srebra. Od Severovih naslednika jedino Sever Aleksandar pokušava da stabilizuje vrednost denara. Njegovi denari sadrže 1,34 grama srebra, dok su denari njegovog prethodnika Elagabala sadržaivali samo 1,24 grama srebra.

Interesantno je, da su uzurpatori kovali znatno kvalitetniji novac od legalnih vladara, kao npr. Oto, Makrinus i kasnije Maksiminus Tračamin, koji je svrgnuo Severa Aleksandera.

Iako je denar postepeno gubio vrednost, ipak je bio vrlo stabilna valuta. Od Tiberija, kada je imao najveću vrednost, pa do Gordijana III prošlo je 210 godina. U tom razdoblju vrednost denara spala je na 26% prvobitne vrednosti. U današnje doba tako stabilna valuta ne postoji!