Istorija Srbije i najnovije vesti iz arheologije
Ovlaš?eni zastupnici za Fisher, Teknetics, Bounty Hunter, White's, XP, Golden Mask i Minelab
XP metal detektori
Minelab CTX3030

Autor Tema: Konsekracijski polufolisi kovnice Siscija  (Pročitano 229 puta)

Van mreže Max

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 389
  • Ugled: +71/-0
Konsekracijski polufolisi kovnice Siscija
« poslato: 13.10.2013. 00:52 »
Od sredine 317. pa do početka 318. godine starorimska kovnica Siscija iskovala je tri emisije konsekracijskih polufolisa u spomen na careve Maksimilijana, Konstancija I. i Klaudija II. To su bile sitne bronze prečnika 16 mm, prosečne težine oko 1,25 grama. Sve tri emisije imaju potpuno jednake likove aversa i reversa. Na aversu je prikazana glava cara, okrenuta udesno, pokrivena velom i ovenčana lovorovim vencom. Na reversu je prikazan car, kako sedi na kurulskoj stolici, okrenut ulevo, podignute desne ruke, u levoj ruci drži žezlo. Emisije se međusobno razlikuju natpisima aversa i reversa.

Prva emisija ima na reversu natpis: REQVIES OPTIMORVM MERITORVM sa kovničkom oznakom SIS u odsečku. Natpis je razdvojen, između M-O, ili O-R ili pak između R-V. Natpisi su aversa:

DIVO MAXIMIANO SEN FORT IMP (RIC: 41, Coh: - )
DIVO CONSTANTIO PIO PRINCIPI (RIC: 42, Coh: 253)
DIVO CLAVDIO OPTIMO IMP (RIC: 43, Coh: 245)

Druga emisija ima na reversu natpis: REQVIES OPTIMOR MERIT, koji je također razdvojen. U odsečku je kovnička oznaka SMSISC. Natpisi aversa:

DIVO MAXIMIANO SEN IMP (RIC: 44, Coh: - )
DIVO CLAVDIO OPT IMP (RIC: 45, Coh: - )

Niti RIC, niti druga autoru dostupna literatura ne navodi novac Konstancija I. te emisije.

Treća emisija ima na reversu natpis: REQVIES OPTIMOR MERIT sa kovničkom oznakom ASIS u odsečku. Natpis je također razdvojen. U toj je emisiji poznat samo novac Konstancija I. sa natpisom aversa:

DIVO CONSTANTIO PIO PRINC (RIC: 46, Coh: 250)

RIC u podlistku spominje, da se u starijoj literaturi opisuje i novac Maksimijana ove treće emisije, međutim, to do danas nije dokazano.

Interesantna je procentualna zastupljenost pojedinih vladara u numizmatičkom materijalu polufolisa kovnice Siscija (Polufolisi prve emisije): 50% materijala polufolisi su Maksimijana, oko 30% polufolisi Konstancija I. i oko 20% polufolisi Klaudija II.

Kovnica Siscija kovala je polufolise samo u jednoj oficini (prvoj), sto je vidljivo iz kovničke oznake treće emisije. (ASIS!) Polufolisi kovnice Siscija imaju još jednu neobičnu karakteristiku. Vrlo su često pokriveni sa žućkasto - smeđom patinom boje ilovače, kakva je uobičajena na rimskim bronzanim novčićima. Simić je analizirao legure brončanih novaca kovnice Siscija, među kojima je bilo i nekoliko polufolisa. Analiza je pokazala da legura od koje su iskovani polufolisi, uz uobičajene sastojke (bakar, kalaj, olovo i tragovi srebra) sadrži neobično veliku količinu antimona (u leguri drugih bronzanih novčića nije tako).

O Konstantinovim konsekracijskim polufolisima, naročito o polufolisima iz kovnice Siscija malo je pisano. Većina numizmatičkih kataloga samo ih registruje. Cohen jednom jedinom rečenicom u podlistku kaže da je to novac Konstantina Velikog u spomen na njegove pretke. RIC - koji o tom novcu ipak najviše piše - u opštem delu VII sveska niti ih ne spominje, a u uvodnom delu o kovnici Siscija navodi (bez citirane literature), da su to retki novčići, najverovatnije polufolisi. Prva emisija bila je malo veća, pa se polufolisi prve emisije u našim krajevima ipak češće nađu (prema RIC - u stepenu je retkosti R3), novac druge i treće emisije  je vrlo redak (prema RIC-u stepen retkosti R5!). RIC opisuje 6 tipova polufolisa kovnice Siscija, od kojih Cohen poznaje samo 3 tipa.

Šta je podstaklo Konstantina Velikog da kuje konsekracijski novac i zašto baš Maksimijana, Konstancija I. i Klaudija II.? Odgovor ćemo možda naći ako pogledamo istorijske događaje toga doba.

U početku IV. veka u Rimskom Carstvu plamsao je građanski rat između brojnih pretendenata na presto. Konačno je, nakon pobede nad Maksencijem, Konstantin Veliki zavladao zapadnom polovinom Rimskog Carstva (312. godine), a Licinije I. pobedom nad Maksiminusom II. istočnom polovinom (313. godine). Tako je nakon dugogodišnjeg građanskog rata u carstvu konačno zavladao mir. Oba vladara nastojala su da ojačaju međusobnu suradnju. Licinije je oženio Konstantinovu polusestru Konstanciju, da bi porodičnim vezama ojačao savez sa Konstantinom. Međutim, taj savez je od samog začetka imao u sebi klicu propasti. Naime, vladari su se međusobno jako razlikovali. Konstantin je bio progresivan vladar, uvidevši rasprostranjenost i uticaj hrišćanstva, on je legalizovao hrišćanstvo. Licinije I. bio je izrazito konzervativan vladar, na svom području diskriminirao je hrišćane, više iz običaja, nego iz uverenja. Hrišćani su u to doba bili mnogo brojniji u istočnim, Licinijevim provincijama, nego u zapadnim, Konstantinovim. Napetost i trzavice među vladarima sve su više rasle. Konstantin je potajno počeo da sprema vojsku za obračun. I konačno, u početku jeseni 316. godine dolazi do otvorenog sukoba među vladarima. Konstantinove trupe upale su u Panoniju, neku vrstu pufer-zone između Konstantina i Licinija. Već nakon mesec dana u Konstantinove ruke pada Siscija. Rat se nastavlja sa promenljivom srećom, dolazi do pat pozicije, pa se sukob završava pomirenjem oba vladara mirom u Serdici . 1. III. 317. godine. Tim mirom Konstantin ipak nešto dobija, jer pod njegov uticaj dolaze zemlje južno od Dunava (osim Trakije). Pod Konstantinovu upravu time dolaze dve velike kovnice Siscija i Tesalonika.

Rat se nije vodio samo oružjem, nego i propagandom. Očito su hrišćani, mahom pristalice Konstantina, pri tom igrali ne malu ulogu. To je vidljivo i iz ponašanja pojedinih kovnica u toku građanskog rata.

Pre izbijanja građanskog rata sve kovnice Rimskog Carstva kuju istovremeno novac i Konstantina i Licinija I. U času izbijanja sukoba sve Konstantinove kovnice prestaju da kuju novac Licinija (sa izuzetkom udaIjenog Londiniuma, koji i dalje, tokom celog građanskog rata kuje novac Licinija I.). Licinijeve pak kovnice u toku građanskog rata i dalje kuju novac Konstantina Velikog, sa izuzetkom kovnica Siscije i Herakleje, koje prestaju da kuju novac Konstantina, verovatno zbog prisutnosti Licinija I. Neobično je ponašanje Licinijeve velike kovnice Tesalonike, koja tokom rata kuje novac Konstantina Velikog sa pridevom INVICTUS (nepobedivi).

Za vreme trajanja rata moralo je u javnost da dospe mnogo „prljavog rublja“ oba vladara. Licinije je bez sumlje govorio o „sumnjivom“ poreklu „skorojevića“ Konstantina. Konstantin je, naime, bio vanbračni sin Konstancija I. i Helene, ćerke krčmara iz Naissusa. (Konstancije I. bio je oženjen Teodorom, sa kojom je imao više dece). Druga verovatna zamerka Konstantinu bila je njegova navodna uloga pri smrti tasta Maksimijana. (Konstantin je oženio Faustu, ćerku Maksimijana). Kako je poznato, 310. godine Maksimijan je digao bunu protiv Konstantina u Massiliji. Konstantin je taj ustanak brzo ugušio i tom prilikom je poginuo Maksimijan.

O smrti Maksimijana postoje tri verzije:
- bio je ubijen po nalogu Konstantina,
- ubijen je bez znanja Konstantina,
- počinio je samoubistvo, nakon neuspelog ustanka.

Poslednja verzija nije verovatna s obzirom na izrazito prevrtljiv karakter Maksimijana.

Licinije je imao dosta pristalica u Rimu, naročito u konzervativnim krugovima, među patricijima. (Konstantin će 10 godina kasnije zbog njih razočaran napustiti Rim i preći u novu prestonicu Konstantinopolis).

Verovatno, da demantuje te glasine i da dokaže svoje otmeno, carsko i božansko poreklo, Konstantin odmah nakon primirja kuje konsekracijske novce u spomen svojih slavnih predaka, a to su:

Konstancije I. (Klorus) - otac Konstantina
Maksimijan (Herkulis) - tast Konstantina
Klaudije II. (Gotikus) - prastric Konstantina.

Sva tri vladara bili su DIVI, tj. nakon smrti proglašeni su bogovima. Za konzervativne krugove u Rimu taj novac je trebao da izrazove zahvalnost Konstantina svojim precima-bogovima na božanskoj pomoći i zaštiti tokom rata. Toj seriji izostavljen je jedan carski rođak, naime drugi prastric Kvintil, koji je vladao kratko vreme i nije bio DIVUS. Konsekracijski novac, većinom polufolisi, kovale su gotovo sve Konstantinove kovnice: Treveri, Arelate, Roma, Akvileja, Siscija i Tesalonika.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete