Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Pločnik  (Pročitano 5076 puta)

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Pločnik
« poslato: 22.04.2013. 23:00 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Pločnik je arheološki lokalitet vinčanske kulture u istoimenom selu, kraj obale reke Toplice, nedaleko od Prokuplja. Kompleks arheološkog naselja Pločnik iz mlađeg kamenog doba, koje je postojalo od 5500. do 4700. godine p.n.e, pripada vinčanskoj kulturi, koja je cvetala od 5500 do 4000 p.n.e na teritorijama današnje Bosne, Srbije, Rumunije i Makedonije. Arheološko nalazište Pločnik je zauzimalo površinu od 120 hektara, koju je činilo nekoliko celina, ograničenih sa tri strane vodotokovima reka. Njegovi neimenovani stanovnici su se bavili poljoprivredom, rukotvorinama, umetnošću i metalurgijom, a osnovni materijal za izradu oruđa je bio kamen. Stanovnici Pločnika su poštovali lepotu i izradili su 60 raznovrsnih oblika predivne keramike i figurina, ne samo za upotrebu, već takođe za zabavu i užitak. U sklopu arheološkog nalazišta Pločnik je pronađeno dosta keramičkih posuda, ali i predmeta i oruđa izrađenih od kamena i bakra.

Neolitsko naselje Pločnik je slučajno otkrio 1927. godine Miodrag Grbić, tadašnji kustos Narodnog Muzeja u Beogradu, koji je vršio arheološka istraživanja na trasi pruge Prokuplje-Kuršumlija, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, prilikom gradnje železničke pruge iz Niša prema južnoj pokrajini Kosovu. Pločnik su aktivno i sa velikom pažnjom od 1996. godine proučavali srpski i međunarodni stručnjaci. Na nalazištu Pločnik su pronašli bakarno sečivo i kamenu sekiru, po kojima se procenjuje da su stari 7.500 godina, što potvrđuje činjenicu da je Pločnik prvo mesto u kome su proizvođeni metalno oruđe i alatke u praistoriji. Otkrića iz prve decenije 21. veka ukazuju da je reč o najstarijem metalurškom centru na svetu.

Sam lokalitet Pločnik je značajan i po pronađenim ostacima keramike i primercima figuralne plastike, te arheolozi veruju da nalazi u južnoj Srbiji mogu dokazati mogućnost da je metalno doba počelo mnogo ranije nego što se veruje. Ovi nalazi, uz 40 sličnih dragocenih nalaza pre njih, među kojima je bilo više delova metalnog oruđa i oružja, kao i topionica i peć, dokazuju da su stanovnici ove teritorije počeli obradu metala ranije nego 5000 godina p.n.e. Kuće su imale peć u kojima su postojale posebni otvori za otpatke, a mrtvi su sahranjivani u uređenu grobnicu. Zajednica je posebno volela decu. Pronađeni ručni radovi sadrže igračke koje liče na životinje, kao i zvečke od keramike i male ručno rađene posude, koje su verovatno radila deca igrajući se. Muškarci su radili na peći, koja je topila metal za alatke. Sekira je vukla tovar rude prolazeći pored umetničke radionice i grupe mladih žena u kratkim suknjama. "Znali su kako da pronađu minerale, prevežu ih i istope u alatke, što je izvanredan nalaz i svedočanstvo rane ljudske aktivnosti". Metalna radionica u Pločniku je bila prostorija od nekih 25 m2, drvenih zidova, obloženih na vrhu keramikom. Peć izgrađena spolja je imala zemljane lulaste otvore, sa stotinu malnih rupa, što je bio prototip dimnjaka, kako bi omogućili dotok vazduha do peći, radi raspaljivanja vatre i siguran odvod dima. Rani radnici na obradi metala u Pločniku su rado eksperimentisali sa raznobojnim mineralima koji su im bili pri ruci – plavi azurit, svetlo zeleni malahit i crveni kuperit, koji svi sadrže bakar – po pronađenim ostacima malahita na unutrašnjosti posuda.

U Pločniku su tokom ranijih istraživanja pronađeni bakarni predmeti, kao i rude azurit i malahit, koje se tope na 700 stepeni Celzijusa iz kojih se dobija bakar. Ranije su se ovi nalazi tumačili slučajnim ukopavanjem u arheološki sloj koji odgovara neolitu. Istraživanja Pločnika vođena od 1996. do 2008. godine, kojima su rukovodili arheolozi Dušan Šljivar i Julka Kuzmanović-Cvetković, kustos Narodnog Muzeja Toplice, dokazali su da nalazi nisu slučajno dospeli u neolitski sloj. Njihov tim je tokom 2007. i 2008. godine pronašao dve zemljane peći kvadratnog oblika, za koje se pretpostavlja da su služile za topljenje metala. Peći na Pločniku su smeštene unutar većih građevina, a uz njih su otkrivene i duvaljke napravljene od pečene zemlje. Pored njih su pronađeni bakarni limovi koji ukazuju da je tu obavljana proizvodnja bakra. Otkrivene su i rupe dubine 2.5 metra, sirine 8 metara u kojima nije pronađen arheološki materijal. Smatra se da su u pitanju tzv. metalurške jame, a u njima su pronađeni pepeo i gar, koji nastaju usled sagorevanja na visokim temperaturama, na osnovu čijeg sastava se može zaključiti da se na tom mestu topio bakar. Dosadašnjim istraživanjima još uvek nisu pronađeni korišćeni kalupi, odbačena sljaka, kao ni rudnici iz kojih je dobijana ruda. Ležišta azurita i malahita postoje oko Toplice, Kosanice i Banjske reke u blizini Pločnika, a pretpostavlja se da su neka od njih otkrili stanovnici ovog naselja u potrazi za kamenom pogodnim za obradu. Otkriće metalurških peći u Pločniku menja dosadašnja shvatanja o početku ljudskog rudarstva i metalurgije, koji je oko pola milenijuma stariji nego što se to do sada mislilo. Sam Pločnik kao središte južnovinčanske kulture, postao je najstariji metalurški, a samim tim i industrijski centar pronađen na svetu. Arheolozi žele da dokažu da je Pločnik bio metalurški centar centralnog Balkana. Bakarno doba je važno, jer označava prvu fazu u kojoj su ljudi koristili metal. Naselje Pločnik je verovatno uništeno u velikom požaru početkom 5. milenijuma p.n.e.

Na nalazištu Pločnik, otkrivenom 1927. godine, arheolozi su pronasli peć i posude za topljenje, ukrašene bakrom. "Sve ovo nesumnjivo dokazuje da je ljudska civilizacija ovog područja proizvodila metal u 5. milenijumu p.n.e., kaže arheolog Dušan Šljivar. Pre toga se smatralo da je Bakarno doba počelo oko 4. milenijuma p.n.e u jugoistočnoj Evropi i na Bliskom Istoku. Pločnik je deo vinčanske kulture, koja je najveća evropska preistorijska civilizacija, cvetala u danasnjoj Srbiji između 6. i 3. milenijuma p.n.e. Nedavno je završena izgradnja rekonstrukcije izuzetno zanimljivog neolitskog sela, sa pet neolitskih kuća od autentičnog materijala - drveta i blata, koje uspešno predstavljaju način života neolita. Zahvaljujuci izuzetno zanimljivom predstavljanju neolitskog zivota na nalazistu Pločnik, kao i brojnim kulturno-istorijskim spomenicima i prirodnim lepotama, ovo podrucje Srbije pruza bogate i jedinstvene dozivljaje.

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Odg: Pločnik
« Odgovor #1 poslato: 22.04.2013. 23:14 »

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Odg: Pločnik
« Odgovor #2 poslato: 22.04.2013. 23:20 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Odg: Pločnik
« Odgovor #3 poslato: 22.04.2013. 23:23 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pločnik
« Odgovor #4 poslato: 20.05.2013. 22:53 »
Naučnici tragaju za izgubljenom civilizacijom kod Prokuplja


Na neolitskom nalazištu Pločnik kod Prokuplja, arheolozi već 17 godina tragaju za "izgubljenom civilizacijom" iz neolita.

Reč je o velikom multidisciplinarnom istraživanju. Na osnovu najsavremenijih metoda u arheološkim istraživanjima, u kojima učestvuju devet institucija, četiri iz Srbije, ostale iz Engleske i Nemačke, pokazujemo tačne datume, hemijske sastave, ,fizičke karakteristike nekog predmeta, na osnovu svega možemo da rekonstruišemo život u neolitu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na osnovu materijalnih tragova života iz neolita, arheolozi su delimično rekonstruisali naselje, njegov društveni život i uređenje. U međuvremenu, na tom lokalitetu je napravljen arheološki park, koji uživo odslikava život iz neolita, kazala je Beti arheolog Julka Kuzmanović - Cvetković. Ona kaže da poseban značaj ima to što nalazi sa Pločnika potkrepljuju tezu da je metalno doba znatno starije nego što se dosad mislilo i da je metalurgija bakra bila prisutna na Pločniku još 5350. godine pre naše ere.

Arheološko nalazište Pločnik prostire se na površini od 120 hektara. Tim arheologa je došao do zaključka da je na tom mestu postojao praistorijski grad star 7,5 hiljada godina (period neolita, odnosno, mlađeg kamenog doba). Grad je imao nekoliko stotina kuća, potvrđuju otkrića nekoliko temelja i geofizička istraživanja.

U dva neolitska objekta su pronađeni ostaci peći za topljenje bakra. Svi nalazi sa ovog arheološkog lokaliteta pokazuju da su ljudi u to doba znali za topljenje bakra. Arheolog Julka Kuzmanović- Cvetković, kaže da je to ono što Pločnik izdvaja od svih ostalih neolitskih nalazišta. U neolitskom naselju Pločnik, 5.350. godine pre naše ere, kuće su bile grupisane, one za stanovanje su bile izdvojene od objekata koji su služili za proizvodnju. U tom naselju je postojala "industrijska zona" sa objektima gde se topio bakar, gde se tkalo, zatim za kovanje metalnog oruđa, za proizvodnju odeće od tkanina i kože.

Sve kuće su bile sagrađene od blata i drveta a pokrivene papratom ili slamom. U naselju su postojale i septičke jame, i to posebne za otpadni materijal topljenog bakra, za pepeo, kao i jame za smeće druge vrste.

Što se tiče društvenog uređenja, dominirao je matrijarhat. Do tog otkrića se došlo na osnovu velikog broja pronađenih statueta žena, i statueta koje su rađene u prirodnoj veličini. Žena je imala glavnu ulogu u kući i u tadašnjoj zajednici, ona je organizovala svakodnevni rad, rađala i starala se o domaćinstvu. Muškarci su se
bavili lovom i građevinom.

Na Pločniku je napravljan arheološki park, u kojem se nalazi pet kuća, potpuno identičnih onih iz neolita. Planira se i muzejska postavka, na samom ovom lokalitetu, sa istorijatom i legendama. Turisti će moći da vide kopije najznačajnijih predmeta, koje su arheolozi pronašli na Pločniku. Takođe će moći da vide i proces tkanja, topljenja bakra kao i izradu kamenih alatki, sve to u autentičnom stilu, onako kako se to radilo u neolitu, pre 7,5 hiljada godina.

Arheološka istraživanja na Pločniku vode Narodni muzej iz Beograda i muzej Toplica iz Prokuplja . Istraživanjima se priključio i UKL Univerzitet iz Londona, istraživanjima rukovode arheolozi Julka Kuzmanović- Cvetković I Dušan Šljivar.

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
Odg: Pločnik
« Odgovor #5 poslato: 07.06.2013. 21:40 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van mreže Aleksandar

  • Administrator
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1042
  • Ugled: +122/-0
Odg: Pločnik
« Odgovor #6 poslato: 03.12.2013. 00:05 »
„Vaskrslo“ praistorijsko selo Pločnik

Arheološko nalazište Pločnik kod Prokuplja, koje datira iz perioda vinčanske civilizacije, uskoro će biti jedna od zanimljivijih turističkih destinacija u Srbiji. U toku su završni radovi na projektu „Pločnik, prošlost uživo“, koji obuhvata zaštitu kuća sagrađenih od drveta, blata i slame u „selu iz doba neolita“.

Na arheološkom nalazištu Pločnik kod Prokuplja koji datira iz perioda vinčanske civilizacije, u toku su završni radovi koji obuhvataju prepokrivanje i zaštitu kuća sagrađenih od drveta, blata i slame, kao iz doba neolita, navodi Tanjug.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Deo kompleksa Pločnik

Projekat „Pločnik, prošlost uživo“ podržalo je Ministarstvo kulture i finansira ga sa 600. 000 dinara.

Direktorka prokupačkog muzeja, arheolog Julka Kuzmanović Cvetković kaže da će završetak ovih radova značiti i kraj ovogodišnje kampanje radova na najznačajnijem nalazištu koje datira iz 7.500 godina pre nove ere.

„Ova godina je bila veoma uspešna za arheologe koji su radili na iskopavanju Pločnika. Radovi koji su počeli avgusta a nastavljeni septembra i trajali su šest nedelja su u stvari nastavak projekta 'Razvoj metalurgije u Evroaziji'. Radi se o projektu koji sa 500.000 funti finansira britanska vlada i ovo je druga od tri godine, koliko traje čitava realizacija projekta“, rekla je Kuzmanović Cvetković.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Naglašava da je najznačajnije arheološko otkriće tokom ove godine bakarni prsten koji će kada stignu rezultati analize dati odgovore na mnoga pitanja, među kojima je od kakvog je metala rađen, od koje rude, kako je liven, kojom vrstom tehnologije.

„Osim bakarnog prstena, pronađeno je i mnogo keramike, izuzetno kvalitetno rađene, lepe, različite. Na osnovu tog materijala vidimo u stvari kako se živelo, odnosno koji je nivo života bio. Kruna našeg iskopavanja u ovoj godini bio je eksperiment topljenja bakarne rude. Eksperiment je prvi put ovako ciljano izveden, od sitnjenja rude pa do livenja predmeta. Čitav tehnološki proces je sproveden onako kako se to radilo u neolitu, na osnovu rezultata istraživanja“, objasnila je Kuzmanović Cvetković.

Projekat „Razvoj metalurgije u Evroaziji“ traje od 2012. do 2014. godine. Idejni tvorac projekta je doktor arheologije Miljana Radivojević, koja je i doktorirala na metalurgiji Vinčanske kulture.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Nakit iz Pločnika

„Za kraj ovog projekta, tokom 2014. godine planirana je prezentacija rezultata i izrada publikacija. Hoćemo da Pločnik približimo posetiocima i turistima. U saradnji sa turističkim organizacijama imaćemo nastupe na sajmovima turizma, a u tu svrhu otvorićemo i postavku stalne izložbe na samom lokalitetu, u zgradi koju nam je ustupila na korišćenje železnica. Predstojeće godine nas očekuje nastup i prezentacija na Evropskoj radionici u Istambulu gde ćemo kolegama prezentovati rezultate dosadašnjih istraživanja“, najavljuje direktorka prokupačkog muzeja i nosioc iskopavanja u Pločniku.

Ove godine, arheološko nalazište Pločnik pored velikog broja turista, posetili su i VIP gosti iz Amerike koji obilaze najznačajnije svetske destinacije, kao i studenti i profesori arheologije iz Hrvatske.

Za njih je ponovljen eksperiment topljenja metala, a ova poseta znači i početak zajedničke saradnje arheologa iz nekada jedne zemlje, kroz projekte vezane za istraživanja Vinčanske kulture.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tokom 2014. godine mogu se očekivati i konačni rezultati analiza svih uzoraka koji su prikupljeni tokom godine. Analize rezultata koji treba da stignu iz Londona i Nemačke, u mnogome će doprineti da se saznaju jasni datumi kada se šta dešavalo na ovom prostoru.

„Ono što i dalje ne znamo, a što može da bude zanimljivo je kako su izgledali Vinčanci. Još uvek nismo našli nijedan grob, i o njima sudimo samo na osnovu predstava na statuetama“, navodi Julka Kuzmanović Cvetković.

Neolitsko nalazište Pločnik slučajno je otkriveno prilikom radova na izgradnji pruge Niš - Priština još 1927. godine.

Iskopavanja su nastavljena 1996. godine, u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu i Narodnim muzejom „Toplice“ u Prokuplju, a radovima rukovode magistar Dušan Sljivar i Julka Kuzmanović Cvetković.

Izvor: RTS

Van mreže Nikola560

  • Mlađi član
  • **
  • Poruke: 24
  • Ugled: +0/-0
Odg: Pločnik
« Odgovor #7 poslato: 09.01.2015. 18:28 »
"Misterije Pločnika"

Dokumentarni film o metalurškom nalazištu mlađeg neolita, otkrivenom u selu Pločnik nadomak Prokuplja.


Van mreže Zoki

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 405
  • Ugled: +61/-0
Odg: Pločnik
« Odgovor #8 poslato: 03.05.2015. 23:36 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ovde su pronađeni dokazi o najranijoj preradi bakra u Evropi.  Prisustvujemo projektu „Pločnik –  prošlost uživo“. Na nalazištu je rekonstruisano neolitsko naselje iz vinčanske kulture, 5500-4700 g p.n.e.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Napravljeno je pet kućica po iskopinama,  sa oznakama na kućama gde su radile tkalje, kovači, grnčari, sve od ekološkog materijala.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Arheolozi se bave eksperimentima, prave neolitski hleb u peći po modelu iz onog doba, raženi, odličan, probali smo.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Tale metale sa  duvaljkama kakve su tamo našli (taljenje malahita traje 3 sata). Gledamo krug duvaljki od zovinog drveta, gde su samo jastučići iz našeg vremena.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ruda malahita

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Drveni razboj

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nađene su lepe figurine, žene koja sedi, žene u mini haljini itd.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ni ovde nisu nađeni grobovi! Utvrđeno je da je Pločnik nestao u požaru. Kako god, ljudi u neolitu nisu živeli primitivno, a po tome što nisu ratovali preko 1000 godina, mogli bismo mnogo od njih naučiti.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete
Ničega se ljudi toliko ne plaše kao nečije hrabrosti da bude onakav kakav je.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Pločnik
« Odgovor #9 poslato: 21.12.2018. 19:33 »