Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Po­su­đe i na­kit iz ba­kar­nog do­ba  (Pročitano 1985 puta)

Van mreže Max

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 679
  • Ugled: +81/-0
Po­su­đe i na­kit iz ba­kar­nog do­ba
« poslato: 06.10.2013. 11:12 »
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Pri­je­dor - Ar­he­olo­ška eki­pa sa Uni­ver­zi­te­ta Kembridž, za­je­dno sa stu­den­ti­ma i pro­fe­so­ri­ma iz RS i BiH, ima­li su je­din­stve­nu pri­li­ku da na lo­ka­li­te­tu u Ze­co­vi­ma kod Pri­je­do­ra prvi ugle­da­ju de­lo­ve ke­ra­mi­ke i bron­za­nu iglu ko­ji su tu bi­li skri­ve­ni hiljada­ma go­di­na.

Ar­he­olo­zi pre­tpos­tavljaju da je reč o pre­dme­ti­ma iz mla­đe fa­ze ene­oli­ta (ba­kre­no do­ba) i ka­sne bron­ze, do sta­ri­jeg gvozde­nog do­ba, što je pe­ri­od od 2100. do 700. go­di­ne pre no­ve ere.

- Fra­gmen­ti ke­ra­mi­ke pro­na­đe­ni na ovom lo­ka­li­te­tu slu­ži­li su u sva­ko­dne­vnoj upo­tre­bi jer je reč o zde­la­ma, šoljama, vrče­vi­ma, tanjiri­ma, a me­tal­ni predmeti su deo na­ki­ta i ukra­sa - re­kao je di­re­ktor Mu­ze­ja Ko­za­re Mi­len­ko Ra­di­vo­jac.

On je do­dao da je ovim ot­kri­ćem za­vršen ar­he­olo­ški kamp u ko­jem je, po­red En­gle­za, učes­tvo­va­lo i 19 stu­de­na­ta i pro­fe­so­ra sa banjalu­čkog, sa­ra­jev­skog i tu­zlan­skog uni­ver­zi­te­ta.

U ra­du kam­pa, ko­ji je po­čeo 23. sep­tem­bra, eki­pu sa Kem­bridža pre­dvo­di­li su Čar­li Frenč, je­dan od naj­ve­ćih evrop­skih stručnjaka i Ton­ko Raj­ko­va­ča. Oni su pot­vrdi­li da su stu­den­ti pro­na­šli mno­go ke­ra­mi­čkog ma­te­ri­ja­la i bron­za­nu iglu.

- Sav ma­te­ri­jal se dos­ta osi­pao i ni­je sa­mo iz je­dnog kul­tur­nog pe­ri­oda, ta­ko da na po­vršin­skim slo­je­vi­ma ima os­ta­ta­ka iz rim­skog, gvozdenog i bron­za­nog do­ba, dok donji slo­je­vi pri­pa­da­ju ene­oli­tu. Ge­olo­gi­ja nas je po­tpu­no izne­na­di­la jer smo ko­pa­li prvo 40 cen­ti­me­ta­ra, pa smo nai­šli na gli­nu i ko­pa­li go­to­vo do dva me­tra du­bi­ne - re­kao je Raj­ko­va­ča i do­dao da je lo­ka­li­tet sam po se­bi izu­ze­tan, jer ima ži­vot dug oko 7.000 go­di­na, ne­gde od ka­snog ne­oli­ta do srednjeg ve­ka i još ni­je naj­bolje de­fi­ni­san, a to će izis­ki­va­ti ve­li­ka sred­stva.

Ra­di­vo­jac je is­ta­kao da su stu­den­ti ima­li pri­li­ku da vi­de je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih lo­ka­li­te­ta u BiH. On je po­ja­snio da su na Ze­co­vi­ma nas­tavljena is­tra­ži­vanja ko­ja su za­po­če­ta 2012. go­di­ne.

- Po­ku­ša­va­mo da ot­kri­je­mo dublju pro­šlost za ko­ju pos­to­je pre­tpos­tav­ke i da na­đe­mo od­go­vor na pi­tanje šta se de­si­lo sa Ze­co­vi­ma po­sle 4. ve­ka pre no­ve ere i za­što je odje­dnom na­pu­šte­no to na­selje, da bi se po­sle 400 go­di­na po­ja­vi­la je­dna rim­ska stra­ža­ra - re­kao je Ra­di­vo­jac.

Ana­li­za

- De­lo­vi ek­spo­na­ta pro­na­đe­ni u ovom ar­he­olo­škom kam­pu će po­sle sor­ti­ranja, in­ven­ta­ri­sanja i fo­to­gra­fi­sanja bi­ti na je­dno­go­dišnjoj ana­li­zi na Uni­ver­zi­te­tu u Kem­bridžu, na­kon če­ga će pos­ta­ti deo ar­he­olo­ške zbir­ke u Mu­ze­ju Ko­za­re u Pri­je­do­ru - re­kao je Ra­di­vo­jac.
Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete