Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: KELTSKI NOVAC U ISTOCNOM SREMU  (Pročitano 3393 puta)

Van mreže Konstantin

  • Opšti urednik
  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 1532
  • Ugled: +137/-1
  • Pol: Muškarac
KELTSKI NOVAC U ISTOCNOM SREMU
« poslato: 07.06.2013. 00:56 »
Jedna od najvažnijih pojava koja prati učvršćivanje keltske politicke i ekonomske vlasti jeste upotreba i kovanje sopstvenog zlatnog, srebrnog i bronzanog novca.

U vreme kada su se Kelti Skordisci naselili u Podunavlju najpopularnija moneta na ovim prostorima bila je srebrna tetradrahma Filipa II Makedonskog. Na aversu je imala predstavu bradate glave zevsa (možda i Filipa), a na reversu konjanika sa natpisom  ФIЛIППОY.

Posthumne emisije Filipove tetradrahme kovane su do početka 3.veka stare ere, a prve imitacije, verovatno, su se pojavile na prelazu izmedju 4. u 3. vek pre nase ere. To su verna podražavanja, koja sa više ili manje uspeha oponašaju original, i nastala su na teritorijama severno od Makedonije, prvenstveno u Podunavlju.

Kovanje ovog novca mogli su započeti Tracani, ali su im se ubrzo pridružile i ostale populacije koje su naseljavale ove krajeve. Filipova tetradrahma bila je prva široko prihvaćena moneta i verovatno je u svesti balkanskih varvara dugo predstavljala osnovni pojam za novac. Iako će se imitirati i neki drugi tipovi novca (Aleksandra Velikog, peonskog kralja Audoleonta itd.) motiv bradate glave sa lovorovim vencem na aversu i konjanikom ili konjem na reversu, i pored raznih transformacija, ostaće do kraja odlika varvarskog kovanja.

Skordisci su se brzo uključili u voaj proces i prekinuli sa „ropskim podražavanjem“ originalnog novca, dajući sopstvenom novcu sasvim autentičan izraz, tako da su nastali posebni, u nauci prihvaćeni, tipovi kao što su SREMSKI TIP,  TIP KRČEDIN I  i  KRČEDIN II.

To su emisije srebrnog novca kovane u njihovoj prestonici smeštenoj na lokalitetu VIS kod Krčedina, veoma dobrog kvaliteta i često zavidnog umetničkog izraza. O nalazima novca 3. i 2. veka stare ere imamo dosta podataka. Pojedinačni nalazi su veoma česti. Očigledno je, na osnovu dobre očuvanosti, da novac nije bio često u opticaju, već se, po svemu sudeći, nalazio u rukama lokalne keltske aristokratije.

Kao osnovu izučavanja keltskog novca uzimamo dve ostave iz Krčedina. Jedna je pronađena na potesu Planina i sadržavala je 72 komada, a druga na potesu Vec i sastojala se od 881 komada, i u njima  se, uz keltske imitacije, nalazio i novac Aleksandra velikog, Filipa II, Lizimaha, Antigona, Kasandra i denari rimske republike.

Ostave iz Krčedina predstavljale su značajnu imovinu, koja je stečena najverovatnije vojničkim uslugama jer pojava keltskog novca u njima svedoči da nikako nisu mogle biti rezultat neke pljačke, već samo nagrade.

Tako je i lokalni i strani srebrni novac uglavnom cirkulisao unutar višeg sloja i prevashodno služio za zadovoljavanje političkih ciljeva i društvenih obaveza.

Od kraja 3. i početka 2. veka stare ere, kovanje je sve intenzivnije i počinju da se javljaju neke karakteristike koje vode formiranju jednog jedinstvenog keltskog tipa novca.

Ova pojava se odvijala zajedno sa formiranjem prave političke uprave keltske zajednice i rezultirala je pojavom SREMSKOG TIPA novca.
Negde od sredine 2. veka stare ere u istočnom Sremu počinje kontinuirano kovanje novca koji je veoma specifičan pa ga možemo nazvati pravom monetom Skordiska, a ne pukom imitacijom makedonskih i grckih kovanica.

Sa postepenim  opadanjem težine, kvarenjem legure srebra i prelaskom na bronzu, kovanje ovog novca potrajaće sve do sredine I veka stare ere. Ali uprkos  slabljenju kvaliteta srebrnog novca, Kelti , ko zna na koji način, paralelno sa bronzanom i iskvarenom srebrnom, uvode zlatnu monetu, male težine, ali ipak i na taj način daju do znanja da njihova moć još uvek traje.

Novac Skordiska nalazimo na celokupnoj teritoriji kojom su vladali, ali ipak sa najvećom koncentracijom na teritoriji sadašnje opstine Inđija.

Pored SREMSKOG TIPA, na ovom prostoru pojaviće se jos dve vrste keltskog novca ISTOČNOSLAVONSKI TIP (iako se najviše nalazi i kovan je u istočnom Sremu, prvi put je pronađen u Slavoniji, pa je tako i dobio ime)  i TIP KRČEDIN (podeđen u dve varijante).

Poslednji pokušaj Skordiska da iskažu svoju moć i zadrže sopstvenu monetu pada u kraj 1. veka pre nase ere kada iz svojih istočnosremskih kovnica izbacuju velike kolicine takozvanih MINIMA, srebrnih i zlatnih novčića pojednostavljene predstave i veoma male težine.

Samostalno kovanje Skordiska obuhvata period njihove najveće politicke moci (2. vek star ere), a rapidno opadanje kvaliteta njihovog novca, poklapa se sa vremenom slabljenja i poraza koje im zadaju Rimljani.

Novac Skordiska postepeno potiskuju srebrne drahme grčkih gradova  Apolonije  (sada Valona) i  Dirahiona  (Drac), pronađen skoro na svakom keltskom lokalitetu u opštini Inđija. Mada se sporadično javljaju i ranije, od početka 1. veka stare ere, ove drahme će preplaviti veliki deo Balkana, Podunavlje i čak Karpatski basen, i potiskujući lokalna kovanja postaće čak neka vrsta međunarodne monete. Puteve kojima drahme stižu pratimo na osnovu mnogobrojnih nalaza.

Jedan put je vodio od jadranske obale, dolinama Neretve i Bosne do Save, a drugi sa juga, dolinom Morave. Koncentracija ovih drahmi oko Save i Dunava nije i kraj njihovog puta, čemu svedoče i mnogobrojni nalazi iz današnje Rumunije.

Od sredine 1. veka stare ere drahme Apolonije i Dirahiona postepeno će zameniti rimski republikanski denari, čija pojava prethodi rimskim operacijama za osvajanje Srema.

Rimski republikanski denari su, najverovatnije, jedno vreme i kovani na ovom prostoru, čemu svedoči i nalaz kalupa za kovanje novca, sa reversom legionarskog denara Marka Antonija, nedaleko od Sremske Mitrovice.

Denari Marka Antonija su nalaženi i u stotinama primeraka u istočnom Sremu, čak je i jedan par vekova stariji rimski novčić pronađen na lokalitetu Vodice kod Novih Karlovaca sa aversnim prikazom dvostruke Janusove glave i konjskim četvoropregom (Quadriga) na reversu.

Sličan novcic ali u bronzi pronađen je i u Krčevinama kod Inđije, takođe sa Janusom na aversu, ali sa pramcem rimskog broda, trireme, na reversu.

Zanimljivo je pomenuti da su balkanski varvari, napustajući lokalno kovanje novca, i tokom 1. veka pre nase ere nastavili sa praksom imitiranja monete koja je tada bila najviše u opticaju. Kao što su nekada preuzeli Filipovu tetradrahmu, sada su to sporadišna kovanja po ugledu na pomenute drahme Apolonije i Dirahiona ili rimske republikanske denare.

Nalazi novca, uglavnom, se mogu dovesti u vezu sa tadašnjim naseljima. Mnogobrojne drahme i denari koje nalazimo, posledica su sve gušce mreže naselja i sve intenzivnijih odnosa, u kojima je novac igrao značajnu ulogu. Kao oblast sa najvećom koncentracijom varvarskog novca, drahmi i denara, opet se izdvaja istočni Srem, kao najvitalniji deo teritorije Skordiska tokom svih perioda njihove vladavine.