Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Uspon i pad Sumera i Akada  (Pročitano 1386 puta)

Van mreže Milan77

  • Stariji član
  • ****
  • Poruke: 250
  • Ugled: +9/-0
Uspon i pad Sumera i Akada
« poslato: 26.09.2015. 19:48 »
Sumeri su bili prvi koji su naselili Mesopotamiju pre oko 7.000 godina. Sumer, smešten u najjužnijem delu Mesopotamije između Tigra i Eufrata (današnjeg Iraka), često je nazivan kolevkom civilizacije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Do 4. milenijuma pre nove ere, oni su uspostavili napredni sistem pisanja, napravili neverovatna umetnička dela, ali se pokazali i u arhitekturi, astronomiji i matematici. Akadijanci su došli posle Sumera, pozajmivši njihovu kulturu, napravivši novi jezik i stvorivši prvo carstvo na svetu.

Poreklo Sumera je i dalje misterija. Oni su sebe nazivali Sagiga („crnoglavi“ ili „ćelavi“), a svoju državu Kengi („civilizovana zemlja“). Neki veruju da su oni došli iz Anadolije, oblasti u današnjoj Turskoj.

Drugi smatraju da su došli iz Indije i da su kavkaskog porekla. Nastanili su se u južnoj Vaviloniji, današnjem Iraku, najkasnije do 3500. godine pre nove ere.

Smešten u Mesopotamiji, što na drevnom grčkom znači „zemlja između dve reke“, Sumer je bio skup gradova-država ili gradova koji su istovremeno predstavljali nezavisne nacije, od kojih su neke opstajale i po 3.000 godina.

Sumeri su počeli da prave gradove oko 3500. godine pre nove ere, kada su napravili i svoju prestonicu, Ur.

Svaki od ovih gradova je posedovao javne ustanove, pijace, radionice i napredne vodovode, a bili su okruženi selima i zemljom na kojoj je primenjivana poljoprivreda. Politička moć je prvobitno pripadala građanima, ali kako se rivalstvo između gradova-država povećavalo, svuda su uspostavljene kraljevine.

Verovalo se da svakim gradom-državom upravlja lokalni Bog ili Boginja, a njihovi hramovi su dominirali u gradskoj arhitekturi. Najčuveniji hram, zigurat iz Ura, bio je građevina na tri sprata, visoka 15 metara i sagrađena od blatnih cigala u vidu piramide.

On je uključivao kompleks hramova i kraljevsku palatu. Na vrhu građevine se nalazio hram posvećen Bogu tog grada.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Sumeri su bili prva poznata kultura koja je razvila mnoge odlike koje definišu „civilizaciju“. Njima se pripisuje uspostavljanje zakonika, izmišljanje rala, čamca i mesečevog kalendara.

Oni su takođe razvili numerički sistem zasnovan na broju 60 koji se još uvek koristi za merenje sekundi i minuta. Međutim, njihova najpoznatija zaostavština jeste pismo. Sumeri su osmislili jedno od najranijih pisama poznato kao klinasto pismo.

Prvi tekstovi na klinastom pismu su pronađeni u donjoj dolini Tigra i Eufrata u današnjem jugoistočnom Iraku i potiču negde iz 3000. godine pre nove ere. Ovi simboli su stvarani tako što se šiljati instrument po imenu stilus utiskivao u vlažne glinene table.

Table su zatim sušene na suncu kako bi se očuvao tekst. Danas postoji na stotine hiljada ovih tabli koje predstavljaju prozor u sumersku kulturu, ekonomiju, zakone, literaturu, politiku i religiju. Njihovo pismo je uticalo na stil pisanja u regionu u naredih 3.000 godina.

Iako su klinasto pismo prvi napravili i koristili Sumeri, ubrzo su ga prihvatile i druge susedne grupe. Do 2500. godine pre nove ere, Akadijanci, koji su živeli severno od Sumera, takođe su počeli da koriste klinasto pismo kako bi zapisali svoj jezik.

Međutim, upravo uspon akadijanske dinastije 2300. godine pre nove ere je doveo do toga da akadijanski postane primarni jezik u Mesopotoamiji, umesto sumerskog.

Sumerski jezik je vremenom izumro, dok se akadijanski govorio još naredna dva milenijuma, postepeno evoluirajući u vavilonski i asirski.

Možda su Sumeri bili prva poznata civilizacija, ali Akadijanci su formirali prvo poznato carstvo. Ova grupa Semita je došla u južnu Mesopotamiju početkom trećeg milenijuma pre nove ere, ostvarivši političku kontrolu nad tom oblašću.

Civilizaciju je osnovao Sargon Veliki, a ona se sastojala iz skupa gradova-država koji su bili pod kontrolom Sargonovog grada Akada.

Sargon je vladao otprilike od 2334. do 2279. godine pre nove ere, osvojivši čitavu južnu Mesopotamiju i delove Sirije, Anadolije i Elama (današnjeg zapadnog Irana), uspostavljajući prvu semitsku dinastiju u regionu.

Sargon je poznat po legendama o njegovom životu, a ne po dokumentima zapisanim za vreme njegovog života.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nedostatak zapisa se objašnjava činjenicom da grad Akad, kojim je on upravljao, nikada nije pronađen i iskopan. On je uništen sa završetkom Sargonove dinastije i nikada više nije naseljen pod imenom Akad.

„Kletva Akada“ je napisana oko 100 godina nakon pada carstva i pripisuje pad Akada besu bogova koji je nastao kada je opljačkan hram Enlil:

Po prvi put otkad su gradovi napravljeni,

Poljoprivreda nije davala žita,

Vodene površine nisu davale ribu,

Navodnjavani voćnjaci nisu davali ni sirupa ni vina,

Okupljeni oblaci nisu davali kiše, a biljke nisu rasle,

Tada je opala i cena ulja,

Opala je i vrednost žitarica,

Ova dobra su se prodavala po toj ceni na svim pijacama u svim gradovima!

Ko je spavao na krovu, umro je na krovu,

Ko je spavao u kući, nisu ga sahranjivali,

Ljudi su dizali ruku na sebe zbog gladi.

Sargon je 2350. godine pre nove ere osvojio sve sumerske gradove-države, ujedinjujući ih pod svoju vladavinu i stvorivši prvo Mesopotamsko carstvo. On je pobedio vojske Sumera u dve bitke i uhapsio Lugalzagesija, sumerskog kralja koji je ujedinio sve Sumere i nosio nadimak „Kralj Kiša“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U naredna dva veka, Akadijanci su vladali Sumerom, pri čemu je bilo puno pobuna protiv njihove vladavine.

Oko 2100. godine pre nove ere, kada je Akad pao, grad Ur ga je zamenio, a gradovi-države su opet postali nezavisni. Akadsko carstvo je palo negde posle 2200. godine pre nove ere.

Istoričari smatraju da su za pad odgovorna plemena planinskih ljudi, poznatih kao Gutejci, koji su osvojili mnoge delove Sumera. Asirija i Vavilon su posle postali dominantni u ovoj oblasti.

Od 2112. do 2004. godine pre nove ere, dinastija sa sedištem u gradu Uru oživela je sumersku kulturu, iako se sumerski jezik više nije koristio. Do 2000. godine pre nove ere, akadijanski jezik je potpuno zamenio sumerski.

Iako je Sargonova dinastija trajala samo oko 150 godina, ona je stvorila model vlasti koji je uticao na svu civilizaciju na Bliskom istoku i koji je ostavio trajan otisak na milenijum koji je usledio.

(Webtribune)