Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Preorali dvorište niškog logora  (Pročitano 1185 puta)

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Preorali dvorište niškog logora
« poslato: 15.05.2013. 23:14 »
Preorali dvorište niškog logora


Autor M. Micić i A. Stankov Izvor Južne vesti | NIŠ  15.05.2013.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Oranice u dvorištu logora, foto: N.Ozimić

Radnici JKP "Gorica" bez dozvole Zavoda za zaštitu spomenika traktorom su preorali veći deo dvorišta poznatog muzeja. Kustos muzeja šokiran.

Direktor Gorice Branimir Jezdimirović tvrdi da je "sve urađeno u okviru projekta za parterno uređenje", ali priznaje da potrebne dozvole nije bilo.

Jezdimirović dodaje da je konsultovan i Zavod za zaštitu spomenika, ali da je projekat "vraćen iz kabineta gradonačelnika zbog određenih primedbi", ne precizirajući o kojim primedbama je reč.

-Očekivali smo da će prcedura oko usvajanja projekta biti u redu, pa smo zato krenuli sa radovima - kaže Jezdimirović.
Javnost je o ovom skandalu obavestio istoričar i kustos muzeja Nebojša Ozimić, koji je na svoj Fejsbuk profil postavio fotografiju oranice i svoj komentar.

- Na logor ''12. februar'' bahato - bez najave i odobrenja Zavoda za zaštitu spomenika - došli su radnici JKP ''Gorica'', preorali plac ispred zgrade, uradili ostale zemljane radove kao da je njiva u pitanju sa idejom da postave šljaku na ovom prostoru - navodno, zbog autentičnosti iako to ne odgovara faktografiji - napisao je Ozimić.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Ozimić je dodao i da će,. ukoliko šljaka bude postavljena, napraviti konferenciju za štampu na toj "oranici Kraljevića Marka" i otkazati sve događaje vezane za predstojeću manifestaciju "Noć muzeja".


On je za sutra najavio i sastanak u dvorištu logora kome će prisustvovati i jedan od preživelih logoraša Vladimir Jovanović, koji će, kako kaže Ozimić, potvrditi da je i za vreme rata dvorište bilo travnato.

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Preorali dvorište niškog logora
« Odgovor #1 poslato: 16.05.2013. 17:30 »

Republički zavod odlučuje o logoru

Autor Aleksandar Stankov Izvor Južne vesti | NIŠ 16.05.2013.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Radovi u logoru, foto: N. Ozimić

Svi koji brinu o niškom logoru dogovorili su se da konačnu reč, da li će ispred glavne logorske zgrade biti šljunak ili trava, da Republički zavod za zaštitu spomenika.


Kako pojašnjava kustos koji brine o niškom logoru Nebojša Ozimić, dopis je već poslat u Beograd, a odgovor se očekuje u narednih desetak dana.


- S obzirom da je logor kulturno dobro od izuzetnog značaja, on potpada pod Republički zavod za zatitu spomenika. Usaglasili smo se da zatražimo mišljenje od njih i to je kompromisno rešenje - kaže Ozimić.
Ovu ideju su pored Ozimića podržali i predstavnici JKP “Gorica”, kao i stručnjaci iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika. Prema rečima kustosa za desetak dana znaće se da li će ispred glavne logorske zgrade biti šljunak ili trava.


Podsetimo, problem je nastao kada su radnici Gorice, kako je rekao Ozimić, preorali dvorište logora sa idejom da vrate autentičnost ovom spomeniku, iako nisu konsultovali nikog pre toga.


- Nisu konsultovali nikog i priznali su tu grešku. Radili su po projektu Sime Gušića iz 2007. godine, ali Sima je više obraćao pažnju na enterijer, a ne na to da li će prašina štetiti posetiocima - objašnjava Ozimić.
On kaže da su radovi sada završeni i da je u dvorištu logora zemlja pomešana šljunkom. Logor je otvoren za posetioce, a tako će biti i u “Noći muzeja”.

Van mreže Carica Teodora

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 625
  • Ugled: +109/-2
  • Pol: Žena
Odg: Preorali dvorište niškog logora
« Odgovor #2 poslato: 16.05.2013. 22:10 »
Логор Црвени крст

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Логор Црвени крст, познат и као концентрациони логор Црвени Крст или Lager Niš а немачко званично име нем. Das Anhalterlager – Nisch, је био концентрациони логор лоциран у индустријској зони града Ниша у Србији. Њиме су управљали Немци током Другог светског рата. Логор је био смештен у непосредној близини железничке станице „Црвени крст“ у Нишу, у зградама које су до окупације служиле као војни магацин.
Логор је формирао шеф Гестапоа у Нишу СС капетан Хамер.

Изглед

Логор се састоји од централне зграде затвора, три помоћне зграде, четири стражарске кућице, две куле осматрачнице и два торња. Централна логорска зграда има два спрата и поткровље на ком се налазило 20 самица. У приземљу се налази сто и клупе као и сено на коме су логораши спавали. У поткровљу се налазе 20 самица, а у некима од њих је под био покривен бодљикавом жицом. И данас се још увек се на зиду могу видети аутентничне поруке које су логораши исписивали. Поруке говоре о неким логорашима и датуму када су отишли у Немачку.

Жртве

Процењује се да је око 30.000 људи прошло кроз овај логор, од којих је 12.000 убијено на локацији Бубањ. Многи други заточеници су пребачени у логор Сајмиште или друге логоре широм Европе. Жртве логора су били симпатизери покрета отпора, комунисти, Јевреји и Роми. Више од 300 српских Рома је убијено у кампу.
До сада је утврђено само 1910 имена стрељаних.
Логор је радио од септембра 1941. до 14. септембра 1944., када су Савезници ослободили Ниш.

Музеј

Зграде логора сачувале су аутентични изглед, обележене су спомен-обележјима и претворене у меморијални музеј „12. фебруар“ 1967. године.
Комплекс некадашњег концентрационог логора „Црвени крст“ у Нишу утврђен је за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију одлуком Извршног већа СР Србије из 1979. године („Службени гласник СР Србије“, бр. 14/79). у Централни регистар непокретних културних добара уписан је под редним бројем СК 240.
Конзерваторско-рестаураторски радови су изведени 1979. и 2004. године.
Тренутно камп ради као музеј, међутим постоји мањак средстава за одржавање. Током 2006. музеј је вандализован графитима

Бекство


Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Логор је посебно познат по бекству 105 затвореника 12. фебруара 1942. године. У одмазди после бекства, за 11 погинулих немачких војника, стрељано је 1.100 родољуба. Организовано бекство логораша био је јединствени догађај у поробљеној Европи.
До бекства логор је био опасан бодљикавом жицом, а после бекства је цели комплекс ограђен зидом.
Мање бекство шест затвореника одиграло се 2. децембра 1942

Занимљивости

Године 1987. снимљен је истоимени филм у режији Миомира Стаменковића.

Једна општина у Нишу добила је име по овом концентрационом логору.
Неке логораше су стављали у самице у којима је под био покривен бодљикавом жицом. Логораши су ту могли само да стоје и никако нису могли да спавају. Недостатак сна их је врло често доводио до лудила.


извор: Википедија