Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kapetan je pred smrt dao Kolumbu svoj dnevnik i mapu na kojoj su bile ucrtane — nepoznate zemlje. To je jedan od argumenata kojim raspolaže nova teorija o istorijskoj plovidbi tri španske karavele.
     
Gotovo pola milenijuma Kolumbovo putovanje u Novi svet je predmet mnogih naučnih i kvazinaučnih rasprava — ali u jednom su svi bili saglaski: veliki moreplovac pošao je da traži zapadni put za Ihdiju i slučajno stigao do Amerike. Međutim, istraživanja koja su preduzeta poslednjih godina, čini se, mogu uneti korekciju u postojeću istoriju Kolumbovog  puta. “Sve je bilo drugačije” — tvrde danas pojedini sovjetski istoričari, i ne samo oni! Kao potvrdu svojoj tvrdnji navode neke podatke koje su još Kolumbovi savremenici primetili.
     
OTVORITI POSLE BURE
     
Otpravljajući velikog moreplovca, španski dvor je, verovatno, znao šta će naći ekspedicija. Kako inače, tvrde oni, objasniti neobičnu darežljivost škrtog kralja Ferdinanda i kraljice Izabele: dva miliona moravedisa, tri broda (karavele) i komandu nad 120 ljudi. Kraljica je, pored toga, Kolumbu kao dar obećala titulu “admirala mora i okeana” i vice-kralja svih otkrivenih zemalja.
     
Da li 6i španski dvor, koji je u to vreme ratovao sa Granadom, finansirao neizvesnu prekomorsku ekspediciju, da Kolumbo nije pružio sigurne dokaze da će doneti dovoljno zlata, bisera, začina, dovesti potrebno roblje?
     
Pobornici tvrdnje da je Kolumbo znao kud je upravio svoja tri broda kao dokaz navode svedočanstva samih učesnika istorijske ekspedicije. Jaki vetrovi i morske struje plašili su mornare. Svima se činilo da povratka nema. Međutim, u toj skupini od 120 ljudi samo je jedan čovek sačuvao mir tokom cele plovidbe — Kolumbo.
     
Još na Kanarskim ostrvima Kolumbo je kapetanima brodova podelio paketiće s natpisom: “Otvoriti posle bure!”. A u njima se nalazilo naređenje da od Kanara, na rastojanju od 4150 km. karavele ni po koju cenu ne smeju ploviti noću. Stvar je bila u tome što se na toj udaljenosti od Kanara nalaze ostrva Karipskog mora. Pa, otkud je onda Kolumbo to mogao znati?
     
Istoričari koji su protivni već uvreženom mišljenju da je Kolumbo slučajno stigao do Amerike, navode još jedan zaista zanimljiv podatak: slavni moreplovac je za vreme putovanja vodio dva dnevnika — jedan za sebe, a drugi za članove ekspedicije. I još nešto: 11. oktobra 1492. godine Kolumbo je samouvereno rekao da će sutra ugledati zemlju. Kao što je poznato, karavele odvažnog Đenovljanina bacile su sidro na obale Amerike 12. oktobra 1492.
     
Znači li to da je Kolumbo imao prethodnike u pohodu na Ameriku? Ali, kojim su kanalima do njega stigli tačni podaci o okeanskim putevima i zapadnim zemljama?
     
REČI UMIRUĆEG
     
Osamdesetih godina 15. veka Kolumbo je preduzeo plovidbu pored zapadnih obala Afrike. Hteo je da odgonetne pitanje koje ga je odavno mučilo: da li su tačni podaci Vikinga da se zemlje, otkrivene na severu, na jugu spajaju s Afrikom?

Stigao je na ostrvo Madera i, dok je posada obnavljala zalihe potrebne za nastavak putovanja, iznenada se u blizini nasukao jedan brod sa posadom polumrtvom od iscrpljenosti. A kada je kapetan nakratko došao k sebi, ispričao je Kolumbu kako su ih talasi Atlantika dugo nosili da bi ih, na kraju, izbacili na jedno ogromno ostrvo... Kapetan je pred smrt dao Kolumbu svoj dnevnik i jednu mapu na kojoj su bile ucrtane — nepoznate zemlje.
     
Taj podatak su brižljivi istoričari našli u zapisima Las Kasasa, saputnika odvažnog moreplovca u tom pohodu, i tvrde da su taj dnevnik i mapa, po svoj prilici, podstakli Kolumba da krene u — u istoriju.
     
Drugo vrelo podataka o zemljama na zapadu bila je rimska crkva: sve što su odvažni Vikinzi otkrili tokom svojih vekovnih plovidbi ostalo je zabeleženo i u spisima crkvenih velikodostojnika. Dovoljno je samo pomenuti da je još 999. godine Viking Lejf Erikson, sin čuvenog osvajača Grenlanda Erika Riđeg, u vreme svoje plovidbe u Vinland Rt Kod na Novoj Zemlji, imao podršku katoličkog sveštenstva. A to je bilo gotovo pet vekova pre Kolumba. Pored toga, Kolumbo je u luci svog rodnog grada pažljivo slušao istine i izmišljotine, veliki izvor znanja o ostrvima i vetrovima, jer bolje izvore podataka o životu mora i na moru u to vreme bilo je teško naći...
     
Brižljiva analiza zapisa iz brodskog dnevnika, dodaju oni istoričari u prilog svoje tvrdnje, dokazuje da se Kolombo nijednog trenutka nije kolebao u izboru maršrute, samouvereno je vodio svoju ekspediciju kroz nemirne vode Okeana. Zaobišavši Kanarska ostrva, njegove karavele su se uporno držale 28. paralele (širina Floride). A to nikako, znao je i sam Kolumbo, nije moglo voditi Indiji ili Indoneziji. Izbor tot puta dozvoljavao je brodovlju ekspedicije da ide zonom kojom stalno duvaju vetrovi u pravcu zapada, do ostrva Karipskog mora. Bolja maršruta morem od Evrape do Novog sveta još nije pronađena.
     
Bilo bi normalno pretpostaviti, navode oni, da brodovi, krećući se nepoznatim putem, plove isključivo danju, a da noću usporavaju ili se čak zaustavljaju. Međutim, Kolumbove karavele su čitavim putem plovile punom brzinom i danju i noću, jer je admiral bio tvrdo ubeđen da ne može biti ničeg neočekivanog. A krenuo je u neizvesnost!?
     
Koliko je Kolumbo bio ubeđen u tačnost izabrane maršrute, svedoči i podatak da je, jednom prilikom, odlučno odbijao navaljivanje oficira da krene na jug, iako su ga oni uporno uveravali da su tamo videli zemlju. Ništa ga nije moglo pokolebati: beskrajno je verovao da će ga jedino kurs kojim je krenuo dovesti do cilja!
     
I DANjU I NOĆU
     
Kolumbov drug iz detinjstva i učesnik druge ekspedicije Migel de Kunas pisao je 1495. godine: — Kada je Kolumbo izjavio da je Kuba — obala Kine, jedan od učesnika plovidbe se nije složio sa tim, a zatim ni ostali. Tada je admiral zapretio kaznama i prisilio komandu da izgovori, verovatno, već ranije pripremljene reči: “Uvek ću biti saglasan sa svojim admiralom i nikada neću glasno iznositi svoje mišljenje!" Na taj način on je, uporni su istoričari koji tvrde da Kolumbo nije slučajno dospeo do obala  Amerike, stvorio lažno mišljenje da su zemlje na koje su stupili — Azija i ništa više.
     
Očigledno, Kolumbo i njegovi pokrovitelji hteli su da sakriju Novi svet od ostalog sveta.