Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dragoljub Alaksić je čitav niz godina bio beogradska atrakcija. Osim Beograda, nastupao je širom tadašnje Jugosavije i u inostranstvu, i to uvek besplatno. Leteo je iznad grada držeći se zubima za (najčešće) avionsko uže, hodao ili vozio bicikl na užetu razvučenom iznad najviših građevina, savijao gvozdene šipke, zubima kidao lance… Bio je toliko popularan da se jednom prilikom glumac i komičar Mija Aleksić našalio da mu se prilikom upoznavanja sa izvesnom osobom desilo da mu je dotična osoba rekla: — A, da, vi ste onaj što visi.

Dragoljub Aleksić je rođen 1910. g. u selu Vina kod Knjaževca. Završio je kovački zanat; ali je ubrzo došao u Beograd i osnovao svoju akrobatsku artističku trupu. Zbog svojih spektakularnih nastupa brzo je postao jedna od najslavnijih ličnosti između dva rata. Umro je 1985. g. u Beogradu, u staračkom domu, u krajnjem siromaštvu, zaboravljen od Beograđana i svih onih koji su uživali u njegovim akrobacijama.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, kada su u Jugoslaviji snimani samo dokumentarni filmovi i reportaže, filmski žurnali, Dragoljub Aleksić 1942. g., donosi odluku da, snimi igrani film u sopstvenoj produkciji, i to bez ikakve pripreme. Takvu odluku donosi čovek koji ne samo što nije imao bilo kakvog znanja o filmu, štaviše nije nikada ni prisustvovao snimanju nekog filma.

Ipak, bio je to je prvi srpski tonski film — „Nevinost bez zaštite“. Scenarista, režiser, producent i tumač glavne uloge bio je, razume se — Dragoljub Aleksić. (Pre toga, naručio je snimanje dokumentarnog filma o svojim akrobacijama, i prikazivao ga u bioskopu 1942. g. Film je imao uspeha kod publike i tu se Aleksiću rodila ideja da snimi i igrani film.) Napravio je sentimentalnu polu-autobigrafsku priču o lepoj sirotoj devojci koju okrutna maćeha rastavlja od voljenog mladića i želi na silu da uda za bogatog i nasilnog gospodina Petrovića. U poslednjem trenutku iz neugodnog zagrljaja devojku spašava Aleksić, koji uz pomoć svojih akrobatskih veština, spektakularno upada kroz prozor. Film je ocenjen kao krajnje diletantski, naivan i smešan. Iako je kritika film ocenila veoma nepovoljno, publika ga je volela i podržavala.

Nemačka okupacina vlast je optužila Aleksića za pobunu, jer je projekcija njegovog filma izazvala ovacije, koje su nadjačale ton u susednom nemačkom bioskopu. Posleratna komunistička vlast ga je osudila zbog sumnje da je kao nemački kolaboracionista dobio filmski materijal i kamere. Međutim, u oba sudska procesa, Aleksić je bio oslobođen.

Iz zaborava ga je izvukao reditelj Dušan Makavejev 1968. g., kada je napravio kolaž-film sastavljen od delova njegovog filma, dokumentarnih snimaka iz tog doba i novosnimljenih razgovora sa akterima i tvorcima „Nevinosti bez zaštite“.