Jedan od najvećih i najužasnijih sukoba koji su obeležili ljudsku istoriju krije u sebi mnoge tajne: od maloletnih vojnika, izuzetno tvrdoglavih boraca pa do jezivih planova koji se nikada nisu ostvarili.

Bitke, godine i činjenice nisu svima interesantne dok ne isplivaju činjenice koje su manje poznate, a koje će svaku priču učiniti mnogo zanimljivijom.

Evo nekoliko „lekcija” iz istorije koje će probuditi vašu radoznalost.

Dvanaestogodišnji vojnik

Najmlađi vojnik koji se borio u Drugom svetskom ratu imao je samo 12 godina. Njegovo ime bilo je Kelvin Graham i mobilisan je 1942. godine u Američku mornaricu, ubrzo nakon napada na Perl Harbor. Ovaj dečak imao je aktivnu ulogu u bici kod Guadalkanala. Tada je i zaslužio odlikovanja Bronzana zvezda i Ljubičasto srce.

Kelvin je pušten iz mornarice kada je njegova sestra zapretila da će javnosti otkriti njegovo pravo godište. On je pušten i nepravedno optužen da je lagao za svoje godine. Tada su mu oduzeta i sva odlikovanja.

Japanci koji se nikada nisu predali

Japanski vojnici, stacionirani na ostvima širom Pacifika, odbijali su da se predaju, ili nisu znali da se Japan predao. Oni su ostali izolovani na ovim ostrvima, po više godina, čak i decenija. Najpoznatiji ovakav slučaj je Hiro Onada koji se konačno predao tek 1974. godine, čak 29 godina nakon predaje Japana.

Lažni američki gradovi

Tokom rata, fabrike aviona u SAD pravljene su tako da liče na male gradove, da ne bi postale mete bombardera.

Lažni gradovi su bili bezvredni pa su i fabrike od velike važnost za ratovanje građene tako da podsećaju na njih. Na primer, fabrika aviona Lokhed Burbank izgrađena je tako da iz vazduha liči na manji grad i koristila je razne vidove kamuflaže kako bi se sakrila od japanskih napada.

Drugi Evropljani među nacistima

Mnogi veruju da su samo Nemci služili kao nacisti, ali ovo nije istina. Programi za regrutaciju vršili su se u mnogim okupiranim zemljama, i najčešće su obuhvatali dobrovoljce i bivše vojnike. Postojali su čak i čitavi bataljoni, koji su obuhvatali Belgijance, Dance, a pravljeni su i u Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Norveškoj, a čak je postojao i jedan Britanski nacistički bataljon, koji je obuhvatao 27 vojnika, sa različitih strana, uključujući Novi Zeland, Australiju i Kanadu.

Japanski vatreni baloni

Od jeseni 1944. godine sve do rane '45. Japanci su lansirali u vazduh oko 9000 vatrenih balona sa ostrva Honšu. Ovi baloni bili su punjeni hidrogenom i eksplozivom. Planirano je da budu pušteni u pravcu Severne Amerike gde bi eksplodirali. Plan je bio vrlo neuspešan i samo oko 1000 ovih balona je dospelo u Severnu Ameriku.  Ipak, 6 Amerikanaca je ubijeno u jednoj eksploziji.

Veštački izazvane vulkanske erupcije

Naučnici su razmatrali bombardovanje japanskih vulkana kako bi izazvali erupciju.

Profesor Harold O. Vitnal je 1944. godine izneo teoriju pod nazivom „Možemo li da uništimo Japan odozdo?” u kojoj je izneo da su Japanci napravili božanstva od vulkana i da je strah od njih duboko ukorenjen u njihovoj svesti.

On je tvrdio da je ovaj strah toliko veliki da bi bombardovanje vulkana izazvalo „kataklizmatički strah”. Cilj je bio ne samo da se koriste psihološka sredstva za dobijanje rata, već i da se vulkani iskoriste kao potecijalno oružje.

Ovaj predlog došao je do predsednika Ruzvelta ali nikada nije ozbiljno shvaćen.