Rani starosedeoci severnoameričkog kontinenta živeli su ceo milenijum u oblasti Beringovog pojasa (koji je sada ispod vode) pre nego što su se pojavili na Aljasci i ostatku Severne Amerike, pokazala je nova studija.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ovo otkriće, piše AFP, pruža odgovore na dugogodišnju misteriju oko toga gde su ljudi prvi put kročili u Novi svet pošto su se posle poslednjeg Ledenog doba odvojili od svojih azijskih rođaka pre 25.000 godina.

"Ova studija popunjava nedostajću kariku od 10.000 godina u priči o naseljavanju Novog sveta", rekao je Skot Elijas sa odeljenja za geografiju Kraljevskog Holovej koledža u Londonu.

Insekti i fosili biljaka pronađeni u danas Beringovom moreuzu otkrili su da je stotine hiljada ljudi više od 5.000 godina nazivalo centralnu Beringiju svojim domom.

Ovu teoriju su prvi put predložili 1997. genetičari iz Latinske Amerike a deceniju kasnije "obradio" ju je i tim sa Univerziteta Tartu u Estoniji koji je proučavao mitohondrijsku DNK više od 600 američkih Indijanaca. Mutacije u DNK pokazale su da je grupa direktnih predaka Indijanaca najverovatnije bila izolovana nekoliko stotina godina u oblasti Beringove prevlake.

Taj zemljouz sada je 50 do 60 metara pod vodom Beringovog mora ali pre više hiljada godina taj pojas zemlje i okolne oblasti bio je prekriven žbunastom tundrom tipičnom za današnju arktičku Aljasku.

"Verujemo da su ovi preci živeli u tundrama Beringove prevlake jer je to bio jedini region na arktiku gde je raslo i drveće" - patuljaste vrbe, breze i mahovina.

"Drvo im je bilo potrebno kako bi naložili vatru u ovom ledenom delu sveta". Elijas je objasnio da je tadašnje stanovništvo koristilo žbunje kako bi zapalilo vatru, a potom na vrh lomače stavljalo kosti mamuta pošto bi koštana srž održavala plamen satima.

Mnogi arheolozi sada tvrde da su prvi ljudi migrirali u Novi svet pre 15.000 godina pošto su se glečeri povukli i otvorili put ka Severnoj Americi.

Elijas i njegove kolege takođe su analizirali pojedine vrste buba koje žive u određenim temperaturnim zonama i došli do zaključka da su na vrhuncu poslednjeg ledenog doba pre 27.000 do 20.000 godina temperature bile relativno blage.

"Sa moje tačke gledišta genetski i paleološki podaci su se lepo uklopili", kaže Džon Hofeker sa Univerziteta Kolorado. Hofeker kaže i da su praistorijski stanovnici Beringije možda bili i lovci i da su "pokrivali" region stepe i tundre koji se nalazio istočno i zapadno od Beringovog mosta.

Suvlji uslovi i više trave u tim oblastima značili su više životinja poput stepskog bizona, konja ili mamuta.

Izvor: Tanjug