Šiling star 435 godina, otkriven na zapadu Kanade, vratio je „na noge“ teoriju da je jedan britanski istraživač tajno doputovao u Kanadu dva veka pre nego što su je „otkrili“ španski moreplovci.

Amaterski lovac na blago „naoružan“ detektorom za metal okrenuo je istoriju Kanade naglavačke kada je pronašao šiling iz 16. veka zakopan u glini na obalama ostrva Vankuver.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kembel u akciji i šiling koji je pronašao

Novčić star 435 godina, koji je otkriven na zapadu zemlje, vratio je „na noge“ teoriju da je jedan britanski istraživač tajno doputovao u Kanadu dva veka pre nego što su je „otkrili“ španski moreplovci.

Prema zvaničnim podacima, Španci su prvi Evropljani koji su kročili na tlo kanadske provincije Britanska Kolumbija 1774. godine.

Četiri godine kasnije tu je stigao i britanski kapetan Džejms Kuk.

Penzioner Brus Kembel pronašao je novčić sredinom decembra, kao i redak kanadski novčić iz 1891. i penije s početka 20. veka i iz šezdesetih godina.

„Ugojio sam se i smučilo mi se da gledam televiziju“, opisao je Kembel, koji je nekada radio na postavljanju bezbednosnih sistema, zašto je krenuo u lov na blago.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

„Drejk teorija“ „ljulja“ granicu između SAD i Kanade

Njegov dom u Viktoriji prepun je avanturističkih romana i nekoliko komada iskopanog blaga.

Brus Kembel kaže da nikada nije očekivao da će njegovo najnovije otkriće izazvati takvu buru.

Teoretičari zavere i pojedini istoričari smatraju da je srebrni novčić (proizveden između 1551. i 1553. godine) dokaz da je engleski istraživač ser Frensis Drejk stigao do severnog dela pacifičke obale Kanade tokom svoje ekspedicije 1579. godine, kada je obilazeći Kaliforniju i okolinu bio u potrazi za Severozapadnim prolazom.

To je, međutim, zataškao na zahtev kraljice Elizabete Prve koja je želela da izbegne sukob oko nove teritorije sa Španijom.

U to vreme, piše AFP, španski istraživači držali su se južnijih delova kontinenta posle razočaranja (loši životni uslovi, manjak luka) u Kaliforniji.

Semjuel Boulf, pristalica takozvane Drejk teorije i autor knjige na tu temu iz 2003. godine, kaže da je novčić dokaz da su Englezi ovde stigli prvi.

Svoju teoriju Boulf je potkrepio i otkrićem novčića iz 1571. koji je 1930. pronađen u dvorištu jedne kuće u Viktoriji, ali i još jednog novčića iz doba Tjudorovih nađenog na obližnjem ostrvu Kvadra.

„Drejk je svoje novčiće dao lokalnom stanovništvu kako bi onima koji dođu posle njega pokazali da je Engleska već pronašla ove zemlje“, rekao je Boulf AFP-u.

Kustos Muzeja Britanske Kolumbije Grant Kedi je, međutim, skeptičan i navodi da nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili ovu teoriju.

Kedi ukazuje i na to da su Drejkovi dnevnici i dokumenta izgubljeni u požaru koji je pogodio London vek kasnije.

Za Kembela, novčić nije ništa drugo nego slučajno otkriće koje će teško moći da premaši.

„Biće teško naći nešto starije“, kaže uz osmeh ovaj ljubitelj avanture.

Od šilinga do državnih granica

Ako teorija o dolasku Frensisa Drejka, pak, ikada bude potvrđena, to će imati posledice i po Kanadu i po SAD čija je granica „povučena“ delimično na osnovu ranijeg izgleda teritorija evropskih kolonija.

Za zapadnu granicu SAD i Britanske kolonije je 1818. izabrana 49. paralela, ali su od tada nekoliko puta izvbijale rasprave oko interpretacije sporazuma.

Poslednji sukob rešen je 1903. godine kada je britanski, kanadski i američki tribunal zajednički utvrdio granice Kanade i Aljaske.

Izvor: RTS