Francuska kraljica Katarina Mediči verovala je u proročanstvo i zato je izbegavala sve što je bilo u vezi s tim imenom.

Francuski Jevrejin Mišel de Notr Dam, poznatiji kao Nostradamus, bio je veoma cenjena ličnost u francuskom društvu 16. veka. Kao i ostali dvorski lekari Bordžija — Ruđeri, Toreli, i mnogi drugi — i on se bavio astrologijom, proricanjem ljudske sudbine na osnovu položaja zvezda na nebu. Rezultat njegovog rada bila je knjiga „Proročanstva“ (u originalu „Centurije“) koje je samo u Francuskoj dosad doživela 18 izdanja! Dok ga zbog te knjige jedni smatraju samo pesnikom (knjiga je napisana u četvorostihovima) drugi tvrde da je Nostradamus najveći šarlatan koji se ikad pojavio.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Nostradamus

Mesto u istoriji obezbedila mu je strofa od četiri stiha koja glasi:

„Mladi lav starog nadvlađuje
Na bojnom polju u dvoboju:
Izbiće mu oči u zlatnom kavezu
— strašne smrti prvi je to od dva udarca.“

Ova pesmica smatrana je kao predskazanje smrti francuskog kralja Anrija II i gašenje njegove dinastije Valoa, iako Nostradamus nigde ne pominje ni imena ni događaje, kao što to, uostalom, ne čini ni u celoj svojoj knjizi.

Prvi udarac

Prvog juna 1559. godine priređen je viteški turnir na kojem je učestvovao i francuski kralj Anri II. Nadmetao se sa mladim grofom od Montgomerija. Dvoboj se završio tragično: vrh Montgomerijevog koplja probio je kraljev šlem. Tom prilikom jedan iver od koplja zario se u kraljevo oko i posle desetak dana kralj je umro.

Katarina Mediči, žena umrlog francuskog kralja, povezala je njegovu smrt sa Nostradamusovim proročanstvom. Sve se slagalo: i Anri II i Montgomeri imali su u času sudara ambleme lava na štitovima; zlatni kavez bio je pozlaćeni kraljev šlem; smrt je nastupila usled povrede oka u dvoboju.

Iako je Nostradamus u svojoj pesmici pomenuo dvoboj mlađeg čoveka sa starijim i nesreću sa očima, rekao je to uopšteno. Slično se moglo dogoditi svakom ratniku na bojištu ili učesniku na viteškom turniru. Razume se da su porodice svih na taj način nastradalih mogle da kažu da se Nostradamusovo proročanstvo odnosi baš na njihovog poginulog srodnika. Lav koji se pominje u pesmici može biti hrabar, snažan, okretan čovek, može biti amblem na štitu ili nekom drugom delu turnirske opreme... A svaki zlatan ili pozlaćen šlem može biti — zlatan kavez.

Mračni srednji vek bio je pun sujeverja, verovanja u natprirodne sile u Boga „u čijim je rukama bila ljudska sudbina“. Proroci su bili na ceni jer su predviđali ljudima šta im je predodređeno u životu. Ljudi su im verovali.

Tako je i udovica francuskog kralja našla objašnjenje za smrt svoga muža u Nostradamusovom proročanstvu koji je u to vreme bio najugledniji prorok.

Ono što je Katarinu Mediči još više pogodilo i uplašilo bio je poslednji stih Nostradamusovog proročanstva: „...strašne smrti prvi je to od dva udarca“. To je moglo značiti da je smrt njenog muža Anrija samo prva nesreća i da će porodicu Valoa zadesiti još jedan udarac!

Posle smrti svoga muža Katarina Mediči je o tome svakodnevno razmišljala. Prolazili su meseci, ali misli o Nostradamusovom proročanstvu nije mogla da se otrese. Jednog dana 1560. godine naredila  je  da  joj pripreme karuce. Istog dana uveče stigla je u zamak Šomon na Loari.

Neobična poseta

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Katarina Mediči

Zamak je pripadao Kozimu Ruđeriju, astrologu, hipnotizeru, mađioničaru i dvorskom lekaru. Katarina ga je dovela iz Italije kada se udala za Anrija II i prešla u Francusku jer je Kozimo bio sin starog Ruđerija, lekara porodice Mediči iz koje je poticala.

Ruđeri je poznavao medicinu, ali je više vremena provodio u proricanju ljudske sudbine. Za razliku od Nostradamusa, koji je proricao pomoću zvezda, Ruđeri je to činio gledajući u uglačanu čelićnu ploču, takozvano „čarobno“ ogledalo.

Poseta francuske kraljice nije ga iznenadila. Znao je da je muči ona poslednja Nostradamusova rečenica, odnosno sudbina njena tri sina, jedinih članova njene uže porodice na koje je to proročanstvo moglo da se odnosi.

Kozimo Ruđeri je bio mudar čovek. Shvatio je da je kraljica preplašena i da veruje da će njenu porodicu zadesiti i druga nesreća koju pominje Nostradamus. Njemu je ostalo još samo da kraljici „predskaže“ budućnost.

Osim toga, Ruđeri je dobro procenio da su dani dinastije Valoa na francuskom prestolu odbrojani i da će ih vladari Navare silom svrgnuti. Ako se to svrgavanje ne završi smrću kraljičinih sinova, mislio je Ruđeri, oni će umreti, ovako ili onako, to sve ljude čeka...

Pogledajte u ogledalo

Poznati lekar je u kraljičinoj poseti video priliku da se kao prorok po ugledu približi Nostradamusu jer su kraljevima proricali sudbinu samo najbolji u tom poslu.

Kao i svi proroci u to vreme, i Ruđeri je za proricanje koristio posebnu prostoriju koja je tako sumorno izgledala da je sujevernog posetioca lišavala i ono malo zdravog razuma s kojim je dolazio. U odaji je bila alhemičarska peć, mnoštvo epruveta, retorti, tegli i bokala, a na sredini sto sa knjigama i rolnama pergament-papira. Na belo okrečenim zidovima bili su nacrtani neki nerazumljivi simboli. Kraj prozora je stajao astrolab, sprava koja je služila za merenje udaljenosti nebeskih tela od Zemlje, i peščani sat. Prostorija je bila ispunjena oštrim mirisom nane i ricinusovog lišća.

Čim su astrolog i kraljica ušli u prostoriju, Ruđeri je prišao čarobnom ogledalu i pri slaboj svetlosti sveće počeo štapićem šarati po njemu. Umakao ga je u posudu u kojoj se nalazila krv goluba. Zatim je u manju posudu sa žarom bacio nekoliko raznih trava i ogledalo prekrio belim platnom. Prekriveno ogledalo je odneo do prozora, skinuo platno i čeličnu ploču izložio mesečevoj svetlosti. Ruđeri je radio polako.

Miris trava, izgled prostorije i njegovi spori pokreti delovali su sablasno u polumraku. Iako je sve ono što je radio bila puka besmislica, francuska kraljica je polako zapadala u neku vrstu poluhipnotičnog stanja. Ruđeriju nije bilo teško da u njoj slomi i poslednji ostatak volje i nametne joj svoju. Njegov cilj da je natera da u čarobnom ogledalu vidi ono što on bude želeo, polako se ostvarivao.

Kada je zaključio da je kraljica u stanju potpune opčinjenosti, uzeo je u ruku štapić i njime joj pokazao ogledalo koje je smestio pored ognjišta.

— Pogledajte, vaše visočanstvo!

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Kozimo Ruđeri

Šta znače krugovi?

Kraljica je okrenula glavu prema ogledalu na kojem se pojavila nejasna silueta koja kao da se kretala odajom.

— To je vaš sin Fransoa — rekao joj je Ruđeri.

Katarina Mediči je i dalje opčinjeno gledala i drhtala od straha. U sobu koju je „videla“ u ogledalu ponovo je neko ušao.

— Sigurno prepoznajete svog drugog sina Šarla? Pogledajte kako kruži sobom.

I ponovo je odaja ostala prazna da bi se u njoj uskoro pojavila i treća „osoba“.

— Vaš treći sin... Anri — muklo je rekao dvorski lekar.

Kraljičina ramena su se i dalje tresla od straha. Jedva je promucala:

— Zašto šetaju unaokolo po sobi? Šta znači to kruženje?!

— Godine njihove vladavine! — tiho je odgovorio Ruđeri. — Biće na prestolu onoliko godina koliko su načinili krugova po sobi!

Kraljica je bila iscrpljena. Nalazila se na granici snage. Ipak, uspela je da „vidi“ još jednog čoveka koji se pojavio u ogledalu i počeo da šeta unaokolo po prostoriji. Krugovi su se ređali jedan za drugim...

— To je Anri IV od Navare, naslednik burbonske dinastije koja će smeniti vašu na francuskom prestolu! — nežno je dodirnuo Ruđeri kraljicu. — Što se tiče vaše smrti, nju će videti Sen-Žermen!

Kraljica nije brojala krugove, ali je čvrsto verovala da se „proročanstvo“ Kozima Ruđerija obistinilo. Njen najstariji sin Fransoa II umro je posle godinu dana, drugi sin Šarl IX posle četrnaest, a treći Anri III posle petnaest! Od uže porodice Katarine Mediči u životu je ostala još samo ona.

Srce nije izdržalo

Odmah posle posete Kozimu Ruđeriju Katarina je, užasno uplašena, napustila svoje najomiljenije prebivalište — zamak Sen-Žermen Le koji se nalazio u blizini francuske prestonice. Kraljevski dvorac u Luvru pripadao je parohiji Sen-Žermen l'Oksroa pa kraljica više nije ni tamo odlazila. Izbegavala je sve što je bilo u vezi s imenom Sen-Žermen.

Izgledalo je da se proročanstvo Kozima Ruđerija, bar što se nje tiče, neće ispuniti. Ali jednog dana, kada se nije osećala dobro, u posetu joj je došao sveštenik.

Mladi opat nije ni bio njen stalni kapelan s kojim je često razgovarala i prekraćivala dosadu. Ovoga je, umesto njenog odsutnog, poslao majordomus. Kraljici se govorljivi sveštenik dopao.

— Kako se zovete? — upitala ga je na rastanku.

— Sen-Žermen, vaše visočanstvo! — odgovorio je mladić.

Kraljica ga je pogledala širom otvorenih ociju. Počela je nešto nerazumljivo da govori, a zatim se uhvatila rukom za grudi.

— Došao si, znači! — jedva je promucala.

Sveštenik je bio zbunjen. Ništa nije shvatio. Pritrčao je kraljičinom krevetu da joj pomogne, ali je ona ispružila ruku s namerom da se odbrani njegovog prisustva.

— Ne! — kriknula je i kroz nekoliko minuta izdahnula.

Drugi deo Nostradamusovog i celo Ruđerijevo proročanstvo bili su „ispunjeni“.

Objašnjenje je jednostavno. Katarina Mediči je očekivala njihovu i svoju smrt kao drugi deo Nostradamusovog proročanstva i sve što se kasnije desilo njenim sinovima objašnjavala je samoj sebi da je to videla u Ruđerijevom ogledalu. Uverila je čak sebe da su njeni sinovi onoliko puta prošli odajom koliko su kasnije godina vladali.

Pod teretom Ruđerijevog proročanstva tolilko se plašila imena Sen-Žermen da je bilo dovoljno da se čovek s takvim imenom pojavi pa da tog trenutka od straha umre od srčane kapi.