Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Mata Hari je bila poznata egzotična plesačica i kurtizana sa početka 20. veka. U legendu ju je odvela sumnja da je nemačka špijunka, zbog čega je i streljana 15. oktobar 1917. Neki drugi izvori tvrde da je bila dvostruki špijun a treći da se nikada nije bavila tim poslom. Bilo kako bilo o njoj su isrepletene mnoge priče, ali neke nisu potvrđene.

Rođena je kao Margareta Gertruda Zele (Margaretha Geertruida Zelle), u imućnoj holandskoj porodici 7. avgusta 1876. Sa devetnaest godina udala se za Kembela mek Leoda, škotskog oficira u holandskoj vojsci koji je službeno živeo na Javi i Sumatri, gde se Margareta upoznala sa lokalnim običajima i plesom.

Ipak, porodični život nije joj išao baš najbolje. Dvoje dece koje je rodila preminuli su još u detinjstvu, a kada se sa suprugom vratila u Evropu — razvela se. 1905. počela je da radi kao egzotična plesačica u Parizu, nadenuvši sebi ime Mata Hari, što na indonežanskom i malajskom znači „sunce“ (doslovno „oko dana“). Izmislila je i lažno poreklo, rekavši da je princeza sa Jave i na taj je način, svojom mističnosću privlačila pažnju.

Izlažući svoje telo na opušten, provokativan i zavodljiv način, očarala je i publiku i širu javnost i preko noći postala slavna. Nastupanja u oskudnoj odeći, privukla su veliki broj muškaraca; imala je nekoliko bogatih ljubavnika koji su joj omogućili raskošan život. Putovala je po raznim zemljama Evrope, nastupala, pozirala fotografima i sastajala se sa ljubavnicima.

Početak Prvog svetskog rata, doneo je mnogima bedu i siromaštvo, ali ne i njoj. Putovala je često na relaciji Francuska, Engleska, Holandija i Španija. Bila je kurtizana mnogih visokih savezničkih oficira. Kolale su glasine da radi kao špijun za Francusku. Međutim, na njenom spisku ljubavnika bili su i mnogim nemački oficiri. Ove veze su joj i došle glave.

U januaru 1917. nemački vojni savetnik u Madridu slao je radio poruke u Berlin u kojima je opisao korisno delovanje nemačkog špijuna pod šifrom H-21. Francuska tajna služba hvatala je te poruke i zaključila da je H-21 Mata Hari. Neobično je što su Nemci koristili šifru za koju su znali da je već razbijena u Francuskoj, pa neki istoričari tvrde kako je Mata Hari zapravo radila za Francuze, a nemačka poruka ju je prikazala kao dvostrukog špijuna — s ciljem da je upropasti.

13. februara 1917. u njenu hotelsku sobu u Parizu upada Francuska tajna služba i hapsi je, pod optužbom da je ona misteriozni špijun H-21. Neki izvori tvrde da je Tajna služba zapravo zabrljala na drugom zadatku, kada im je dotični špijun pobegao, i da je Mata Hari bila samo žrtveno jagnje.

Iako njen stvarni angažman u ulozi špijuna nije nikada potvrđen, osuđena je na smrt streljanjem. Sam čin streljanja uokviren je legendom, jer ima više verzija. Po jednoj verziji, Mata Hari je bila neobično sabrana, te je odbila da joj vežu ruke ili povežu oči (zato što je navodno mislila da je streljački vod podmićen i da će pucati ćorcima). Po drugoj verziji, Mata Hari je poslala poljubac streljačkom vodu (koji je uostalom možda bio upućen njenom advokatu, bivšem ljubavniku, koji je prisustvovao smaknuću). A po trećoj verziji, da je raširila ogrtač i pokazala vojnicima svoje nago telo. Navodno su joj zadnje reči bile „Merci, monsieur“.

Kako nije bilo članova porodice koji bi zatražili njeno telo radi sahrane, ono je iskorišćeno za medicinske svrhe. Glava joj je balsamovana i smeštena u pariski Muzej anatomije. 2000. godine je otkriveno da je glava nestala, možda još prilikom preseljenja muzeja 1954. godine. Zapisi iz 1918. pokazuju da je muzej dobio i ostatak trupla, kojem se takođe izgubio svaki trag.