Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Čuvaj se martovskih ida!

Gaj Julije Cezar, čuveni rimski vojskovođa i državnik, nije mnogo verovao u proročanstva. Neki prorok ga je upozorio: „Bogovi ti nisu naklonjeni, čuvaj se martovskih ida!“ Ide su u rimskom kalendaru bile svaki petnaesti dan u martu, maju, julu i oktobru, a trinaesti u svim drugim mesecima.

Petnaestog marta 44. godine pre naše ere, na putu za Senat, pedesetšestogodišnji Cezar sreo je tog istog proroka i u prolazu mu dobacio:

— Kao što vidiš, martovske ide su došle!

— Ali, još nisu prošle! — odgovorio mu je ovaj.

Na ulici ispred Senata grčki učitelj logike Artemidorus dodao je Cezaru cedulju tiho mu rekavši da je smesta pročita. Cezar to nije učinio, a bolje da jeste. Jer, to je bilo upozorenje da će ga patricijski zaverenici pokušati da ga ubiju.

Cezar je mirno ušao u hol, na njega su se bacili Brut, Kasije i Trebonije i ubili ga bodežima.

Da nisu, Cezarove pristalice govorile bi pred Senatom u prilog njegovom zvaničnom proglašenju za apsolutnog vladara Rima što je on, mada nezvanično, i bio. Te iste večeri održala bi se u Cezarovom domu velika gozba. I Rim više ne bi bio republika.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nije stigao da večera

Samo nekoliko dana posle završetka američkog građanskog rata između Severa i Juga na šesnaestog predsednika Sjedinjenih Američkih Država pedesetšestogodišnjeg Abrahama Linkolna pucao je u Fordovom pozorištu u Vašingtonu glumac Vilkis But u deset sati i petnaest minuta uveče na Veliki petak 14. aprila 1865. godine. Slavni Linkoln, veliki borac protiv ropstva i rasne nejednakosti, umro je sledećeg dana.

Da nije bilo ovog atentata, koji je ožalostio ceo svet, Linkoln bi do kraja odgledao predstavu „Naš američki rođak“, a zatim se upoznao s glumcima. Iz pozorišta je, sa ženom, mladim prijateljem majorom Henrijem Retbounom i njegovom verenicom Klarom Heris, trebalo da se vrati u Belu kuću na mali prijem sa zakuskom jer Linkoln tog dana nije stigao da večera.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Proslava dvadesetpetogodišnjice diplome

Kao žrtva atentata pao je i dvadeseti predsednik Sjedinjenih  Američkih Država Džejms Garfild koji je to bio jedva godinu dana. Na njega je, dok je sedeo u vozu koji je upravo napuštao železničku stanicu Baltimor i Potomak u Vašingtonu, 2. jula 1881. godine u pola deset ujutro, pucao Čarls Gito. Pedesetogodišnji Garfild umro je 19. septembra.

Predsednik je nameravao da napusti glavni grad i praznik 4. jul provede s porodicom. Trebalo je da vozom ode do Elberona, država Nju Džersi, gde bi mu se pridružila žena Lukrecija i sinovi Hari i Džejms. Zatim bi zajedno nastavili do koledža Viljems u Viljemstaunu, država Masačusets, gde je Garfild hteo da prisustvuje proslavi dvadesetpetogodišnjice diplomskog ispita svoje generacije i upiše sinove na prvu godinu studija.

Veče i noć proveli bi u gostima kod industrijalca Sajrusa Filda, čoveka zaslužnog za postavljanje prvog transatlantskog telegrafskog kabla.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Redak trenutak u životu

I dvadeset peti predsednik Sjedinjenih Američkih Država pedesetosmogodišnji Viljem Mekinli, za čije je vreme došlo do rata sa Španijom, pripojeni Filipini, Havaji, Portoriko, zavedena kontrola nad Kubom i sprovedena politika „otvorenih vrata“ u Kini, stradao je u atentatu.

Na njega je 6. septembra 1901. godine u četiri sata i sedam minuta po podne, za vreme ceremonije rukovanja na prijemu u Paviljonu muzike na Sveameričkoj izložbi u Bafalu, država Njujork, pucao anarhista Leon Čolgoš. Mekinli je umro 14. septembra.

Da je atentator zakasnio samo tri minuta, predsednika više ne bi zatekao jer je ovaj, tačno po planu, imao nameru da se privatnim automobilom odveze do palate Džona Milbarna gde je odsedao kad god je boravio u Bafalu.

Tog dana premoreni Mekinli jedva je čekao na trenutak, redak u životu predsednika — da sa ženom i najintimnijim prijateljima opušteno provede jedno veče. Pre odlaska na počinak morao bi i da se spakuje jer je sledećeg jutra trebalo da otputuje u svoju porodičnu kuću u Kantonu, država Ohajo.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Viva Zapata!

Legendarnog vođu meksičke revolucije, idola miliona seljaka, Emilijana Zapatu mučki su ubili na hacijendi Ćinameka, u blizini Kuautle u Meksiku, vojnici 50. regimente pukovnika Hesusa Guaharda 10. aprila 1919. godine u dva i deset po podne.

Četrdesetdvogodišnji Emilijano Zapata, koji je iznenada napadnut dok je na konju ulazio u hacijendu, došao je da s pukovnikom koji ga je izdao ruča. Pukovnik ga je, u dogovoru s meksičkom federalnom vladom, namamio u klopku pošto ga je prethodno uverio da se odmetnuo i da će mu biti saveznik.

Posle ručka Emilijano je nameravao da s pukovnikom razgovara o načinu zajedničke borbe i da od njega za svoje ljude dobije dvanaest hiljada pušaka s municijom. Zatim bi se vratio u svoj geriljeroski logor u Sausesu udaljenom manje od četiri kilometra od hacijende Ćinameke.

I posle Emilijanove smrti Meksikom se orio poklič „Viva Zapata!“ („Živeo Zapata!“) i on je ostao večito vezan s patetikom meksičke revolucije.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Članak o Staljinu

Lava Trockog, sovjetskog revolucionara i političara koga je Staljin oterao u progonstvo, smrtno je ranio u njegovoj rođenoj kući u Meksiko Sitiju Žak Mornar, nešto pre šest po podne 20. avgusta 1940. godine i to dok su raspravljali o napisu u vezi sa Četvrtom internacionalom. Šezdesettrogodišnji Trocki umro je sutradan. Njegov ubica, koji ga je posećivao kao istomišljenik i prijatelj, bio je, verovatno, Staljinov agent.

Trocki je nameravao da večera sa svojom ženom Natalijom a verovatno da bi, kao i toliko puta ranije, pozvao i Mornara da im se pridruži. Posle večere Trocki bi malo čitao nedavno objavljene francuske ekonomske statistike a zatim radio na svom prilogu o Staljinu za časopis „Harpers“.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Kao i obično

Indijskog političara i narodnog vođu, pristalicu nenasilnog otpora britanskom imperijalizmu i protivnika podele Indije, Mohandasa Gandija, nazvanog Mahatma — Velika Duša — ubio je hinduski fanatik Nathuram Godse 30. januara 1948. godine u pet sati i trinaest minuta po podne čim je Gandi stigao u vrt Birla Hausa u Nju Delhiju gde je trebalo da održi molitvu i govor pred nekoliko stotina svojih pristalica.

Posle toga vratio bi se u dom Ganšijama Das Birle čiji je bio gost u Nju Delhiju. To veče proteklo bi sasvim uobičajeno: posle kraćeg razgovora s rodbinom i prijateljima sedamdesetdevetogodišnji Gandi povukao bi se da čita i piše a u devet bi otišao na počinak.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Rodeo u Teksasu

Trideset peti i, dosad, najmlađi predsednik Sjedinjenih Američkih Država četrdesetšestogodišnji Džon Ficdžerald Kenedi ubijen je na Dili Plazi u Dalasu, država Teksas, 22. novembra 1963. godine u pola jedan po podne. Ko ga je zaista smrtno ranio dok se predsednička kolona automobila lagano kretala dosad nije otkriveno. Predsednik je ubrzo umro u bolnici ne dolazeći svesti.

Bilo je predviđeno da Kenedi, posle paradne vožnje, održi govor u novoj zgradi Trejd Markit. Zatim bi odleteo do vazduhoplovne baze Bergstrom kod Ostina gde je trener fudbalskog tima teksaškog univerziteta trebalo da mu pokloni loptu s potpisima svih igrača.

U Ostinu je, takođe, bila predviđena paradna vožnja automobilima a zatim banket u korist Demokratske stranke za koji je pripremljeno osam hiljada šnicli. Predsednik je pristao da se posle večere helikopterom prebaci do ranča svog potpredsednika Lindona Džonsona u Džonson Sitiju gde bi se za gosta priredio rodeo i hvatanje goveda lasom.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Crnački bluz

Dobitnik Nobelove nagrade za mir, najistaknutiji vođa američkih Crnaca u borbi za rasnu ravnopravnost, tridesetdevetogodišnji dr Martin Luter King izlazio je iz svoje sobe u motelu Loren u Memfisu, država Tenesi, 4. aprila 1968. godine kada ga je nekoliko minuta pre šest po podne hicima iz pištolja ubio Džejms Erl Rej.

King se spremao da ode na takozvanu crnačku večeru kod svešteniKa Semjuela Kajliza. S njim su bili njegovi prijatelji i pristalice uključujući dr Ralfa Abernetija, sveštenika Džesa Džeksona, Endrjua Janga i advokata Čonsija Eskridža.

Martin Luter King je posle večere trebalo da se pridruži mitingu podrške crnim đubretarima koji su bili u štrajku. Zamolio je i Bena Brenča, prvog pevača grupe „Bredbaskit bend“ da na mitingu peva crnački bluz i duhovne pesme.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


U diskoteci sa zvezdama

Četrdesettrogodišnji Robert Bob Kenedi, rođeni mlađi brat ubijenog Džona Kenedija, bio je, posle Lindona Džonsona, kandidat Demokratske stranke za predsednika Sjedinjenih Američkih Država i tim povodom nalazio se u Los Anđelesu, u Kaliforniji.

U njega su, oko podne, u dvanaest sati i petnaest minuta, dok je u hotelu „Ambasador“ iz kuhinje išao prema Kolonijalnoj sali na konferenciju za štampu jer je pobedio u prvoj rundi izbora u Kaliforniji, pucali Širan Širan i bar još jedan čovek koji je ostao nepoznat. Bob Kenedi je umro sutradan.

Posle konferencije za štampu Kenedi bi se vratio u svoju sobu, apartman 511. gde su ga čekali prijatelji i filmske i druge kalifornijske zvezde. Nakon intimnog koktela i odmora slavlje bi se nastavilo u diskoteci „Fektori“, najekskluzivnijoj u Los Anđelesu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Lična usluga od kralja

Kralja Saudijske Arabije Fejsala ibn Abda al-Aziza al-Saudija ubio je pred samo podne 25. marta 1975. godine u Ri Asa palati u Rijadu, Saudijska Arabija, rođeni bratanac Ibn Musad Abd al-Aziz i to pred celom svitom i brojnim rođacima.

Šezdesetdevetogodišnji kralj očekivao je delegaciju iz Kuvajta, u kojoj se nalazio i kuvajtski ministar za naftu, da bi pregovarali o teritorijalnim razmiricama oko komada pustinje bogate naftom.

A, pošto je bio i rođendan proroka Muhameda, kralj bi, kasnije, održao tradicionalni „majlis“, neku vrstu otvorenog prijema na kome svaki Saudiarabljanin, bio plemić ili najsiromašniji seljak, može da razgovara s kraljem i od njega traži neku ličnu uslugu.