Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Hitlerovo samoubistvo režirano!  (Pročitano 1992 puta)

Van mreže Brasch

  • Opšti urednik
  • Mlađi član
  • *****
  • Poruke: 48
  • Ugled: +21/-0
Hitlerovo samoubistvo režirano!
« poslato: 25.12.2012. 04:23 »
DOGAĐAJ koji se zbio u firerovom bunkeru u Berlinu 1945. godine, kada su, prema zvaničnoj verziji, Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili samoubistvo - predstavlja jednu od najvećih prevara u istoriji. Bio je to surovi dramolet u veštoj režiji Hitlerove desne ruke Martina Bormana i Hajnriha "Gestapo" Milera, šefa Tajne državne policije. Prema dugo pripremanom scenariju ubijeni su dvojnici firera i Eve, a Hitler je zatim u složenoj i brižljivo pripremanoj operaciji nazvanoj "Vatrena zemlja" prebačen u Argentinu, gde je živeo punih 17 godina. Ovu (hipo)tezu, sastavljajući kockice raznih informacija, ali i na osnovu nesumnjivih dokaza, iznose britanski istoričari i publicisti Sajmon Dansten i Džerard Vilijams u knjizi "Sivi vuk", koja je u Britaniji postala veliki hit. Kod nas ju je ovih dana objavio "Admiral Books", na čiji poziv će se Vilijams sledećeg meseca družiti sa našim čitaocima u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu.

Autori ističu da ni Staljin nikada nije verovao da je Hitler mrtav i da je na Potsdamskoj konferenciji 17. jula 1945. insistirao na tome da je ovaj pobegao, verovatno "u Španiju ili Argentinu". Nekoliko nedelja kasnije maršal Žukov je rekao: "Nismo pronašli leš koji bi mogao biti Hitlerov", a dva meseca kasnije general Dvajt D. Ajzenhauer je izjavio: "Postoje sve pretpostavke da je Hitler mrtav, ali nema ni najmanjih dokaza za njegovu smrt".

Dansten i Vilijams prvi put dokazuju da se na poslednjim zvaničnim Hitlerovim slikama snimljenim 20. marta 1945. nalazi zapravo njegov dvojnik. To je, posle pregleda fotografija, utvrdio Alf Lini, profesor medicinske fizike na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Dubler je najverovatnije bio Gustav Veber, za koga je utvrđeno da je "igrao" firera posle pokušaja atentata u Vučijoj jazbini.

Hitlerovo bekstvo počelo je odmah posle ponoći 28. aprila 1945. godine. Dok su ostali žitelji njegovog bunkera pokušavali malo da odspavaju, firer, Eva, Borman, Fegelajn i još šest pouzdanih vojnika tiho su šmugnuli kroz Forbunker naviše do privatnih odaja u zgradi Stare rajhskancelarije. Panel od lakog betona kliznuo je u stranu i otkrio tunel za bekstvo. Na kraju prolaza ušli su u širi prostor trećeg nivoa bunkera, gde je grupa zatekla dvoje ljudi koji su ih čekali, a koje je Miler doveo. Bili su to dubleri.

Grupa je zatim ušla u sistem U-bana (lakog metroa), a zatim tunelom dugim šest i po kilometara stigli do stanice kod Ferbeliner placa, odakle su ih tenkovima i transporterima prevezli na priručnu pistu na Honcelerndamu. Odatle ih je put vodio u Dansku, u Tonder, nekadašnju bazu za cepeline carske Nemačke, pa u špansku vojnu vazduhoplovnu bazu u Reusu. Sledeća stanica za begunce bila su Kanarska ostrva posle čega je usledilo dugo putovanje tajnim podmornicama do Argentine.

Iako je cela ova maršruta držana u velikoj tajnosti, ipak je bilo svedoka. Pilot Peter Erih Baumgart, koji je vozio družinu do Danske, dao je izjavu u novinama decembra 1947. u kojoj je tvrdio da se rukovao sa Hitlerom koji mu je, u znak zahvalnosti, dao novac. On je zbog toga bio podvrgnut psihijatrijskim ispitivanjima, posle kojih je proglašen zdravim; ponovio je svoju priču o pojedinostima pred sudom u Varšavi, a kada je pušten iz zatvora 1951, niko više nije čuo za njega. Firera je na aerodromu u Tonderu prepoznao i Fridrih fon Angeloti - Makenze 24-godišnji SS poručnik koji se tu sticajem okolnosti zatekao.

Dok je Hitler putovao do krajnjeg odredišta, u njegovom bunkeru odigravao se poslednji čin velike obmane. Popodne 30. aprila dublerka Eve Braun, dovedena iz "ergele" mladih glumica koje je ministar propagande Jozef Gebels držao zbog sopstvenog zadovoljstva, otrovana je dok je Hitlerovog dvojnika Vebera izbliza ustrelio lično Miler.

- Uvijena u ćebad, dva tela su izneta gore kako bi bila spaljena u vrtu Rajhskancelarije preoranom granatama, kako je to pisao Erih Kempka, šef voznog parka. Iako su izjave svedoka zbrkane i povremeno protivrečne, taj upečatljiv prizor pretvoren je u prihvaćenu istorijsku činjenicu. Štaviše, sve u vezi s tim može biti tačno - izuzev stvarnog identiteta dva zapaljena tela - ističu autori.

Hitler je živeo na nekoliko velikih, strogo čuvanih imanja, ali se slobodno šetao i nije mogao da ne bude primećen. Slikao se s drugim nacistima visokog ranga, potpisivao primerke knjige "Mein Kampf", a jedan od svedoka tih susreta rekao je kako je Hitler često bio duboko zamišljen. U to vreme, FBI je izveštaje o tome da je Hitler u Latinskoj Americi uzimao krajnje ozbiljno, ali...

- Hiljade dokumenata u vezi sa Hitlerom iz tih godina još su kvalifikovani pod oznakom "strogo poverljivo" s obe strane Atlantika; bez obzira na to, i uprkos veoma jakoj cenzuri onih malobrojnih dokumenata, koji su postali dostupni javnosti, neke informacije je moguće napabirčiti - pišu autori.

Tako se, za dosta pouzdano, može uzeti svedočenje jednog Francuza, koji je prilikom posete brazilskom gradu Kazinu u Rio Grandeu, tvrdio da je video kako Eva i Hitler sede za stolom u prepunoj hotelskoj trpezariji. Nekoliko godina, (od juna 1947. do oktobra 1955) firer i njegova pratilja proveli su u luksuznoj palati u Inalku, kraj jezera Nahuel Huapi, gde su ih posećivali i Peronovi. Poslednje godine života Hitler je proveo bez Eve, koja ga je u međuvremenu napustila, na imanju "La Klara", u društvu ličnog lekara Ota Lemana i podoficira Hajnriha Betea. Na osnovu njihovih zapisa, čiju je verodostojnost teško proveriti, Hitler je pokušavao da se vrati svojoj staroj strasti prema slikanju, ali je zbog Parkinsonove bolesti teško držao kičicu. Patio je od migrene i depresije, brzo se urušavao mentalno i fizički, i umro 13. februara 1962. u 15.00 sati.

U svojoj knjizi Sajmon Dansten i Džerard Vilijams pišu i ovo:

- Verovatno je najrečitiji komentar u našem lovu na Hitlera i podmornice koje su njega i njegov pokraden plen dovezle u Argentinu, potekao od tadašnjeg argentinskog ministra pravde i ljudskih prava Hanibala Fernandesa. Kada smo 2007. izlazili iz njegovog kabineta u Buenos Ajresu, posle podužeg razgovora, on se učtivo rukovao s nama i rekao: "Godine 1945, u Argentini je sve bilo moguće". I bio je u pravu.

IMALI DVE ĆERKE

Jedna od senzacija koja se iznosi u knjizi jeste da su Hitler i Eva imali dve ćerke.

- Ima mnogo informacija o rođenju njihove ćerke Uši u predratnoj Nemačkoj, kao i mrtvorođenčetu za vreme rata, o čemu je posvedočila Evina majka - kaže Vilijams.

- Izgleda da je Eva bila ponovo trudna, u maju 1945. Kolale su glasine, koje do sada nismo uspeli ni da dokažemo ni da osporimo, da je ona bila živa 2000. godine, kada bi imala 88. Njihove dve ćerke bi sada bile u kasnim šezdesetim i ranim sedamdesetim godinama.

Svoju tvrdnju autori knjige potkrepljuju izjavom advokata, koji i danas živi u Buenos Ajresu, a koji je vodio brakorazvodnu parnicu Adolfa i Eve. On kaže da su ćerke u početku živele sa ocem i majkom, a da su posle razvoda ostale sa Evom. Posle smrti majke, napustile su Neukuen i danas žive negde u Argentini.

Citat
HITLER I PAVELIĆ

NEMAČKI nacisti nisu bili jedini fašisti koji su posle rata pobegli u Argentinu, pišu autori. Jedan od njihovih najkrvoločnijih saveznika bio je Ante Pavelić, vođa ustaškog režima u kratkotrajnoj marionetskoj državi koju su Nemci osnovali u Hrvatskoj. Kontakti u Vatikanu omogućili su Paveliću i celom njegovom kabinetu da pacovskim kanalima otputuju u Argentinu. Stolar Erman Ansin, radeći u Pavelićevoj firmi u Mar del Plati, svedočio je o nekoliko susreta dvojice poglavnika. Jedan naročit trenutak ostao mu je u pamćenju: "Kada je Hitler stigao, podigao je pesnicu desne ruke koju je ispružio. Pavelić mu je prišao i spustio svoju šaku na Hitlerovu pesnicu, obujmivši je. Potom su se osmehnuli, i Pavelić se s Hitlerom rukovao. Uvek su se tako pozdravljali".

Citat
PODRŠKA PERONOVIH

Prema Bormanovom planu, još od avgusta 1942. godine Nemci su plen iz porobljene Evrope preko paravan kompanija za prekookeanski transport i avio-linijama, kao i podmornicama, prebacivali u Argentinu. Tako je kasnije ustanovljeno da je u argentinskim bankama Gering imao 20 miliona dolara prebačenih iz Ženeve, Gebls 1,8 miliona, Ribentrop 500 hiljada. Ali to je bio, kako navode Dansten i Vilijams, običan sitniš u poređenju sa Bormanovim pošiljkama u okviru plana "Vatrena zemlja". Samo preneto zlato vredelo je 1,12 milijardi dolara (današnjih 50 milijardi) čemu valja dodati drago kamenje, umetnička dela, obveznice i akcije. Više od 200 nemačkih kompanija otvorilo je u to vreme svoje glavne kancelarije, podizana su i luksuzna skrovišta za izbegle naciste, sve to uz podršku argentinskih vlasti, a posebno Huana i Evite Peron.