Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Nova otkrića o najvećoj zavodnici u istoriji.

Zvali su je bludna kraljica, a imala je samo dvojicu.
     
Pre svega, uopšte nije bila lepa, mada njen nos i nije bio onako dug kako se obično misli. Bio je samo ružan — kukast, pa još i grbav. Dovoljno je da bacite pogled na Kleopatrin profil na novčićima u Arheloškom muzeju u Aleksandriji ili Britanskom muzeju u Londonu. Lice najveće zavodnice u istoriji, žene koja je zavrtela mozak Cezaru i Marku Antoniju, ne deluje nimalo privlačno. Za to su krivi geni — mnogi Kleopatrini preci, kraljevi iz dinastije Ptolomejaca koji su tri veka vladali Egiptom, nosili su nadimak „grifoi“, odnosno „krivonosi“. Nekima, međutim, ta prozaična realnost nije delovala dovoljno ubedljivo. Tako je, na primer, istoričar Majkl Grant tvrdio da su pomenute novčiće iskovali Kleopatrini neprijatelji i da su oni instrument propagande.

Da, propagande! Priča o Kleopatri nije onakva kakvu su ljudi prepričavali vekovima: melodrama o ljubavi i smrti, o manama i vrlinama, koja se premešta iz ložnica na bojna polja i obrnuto. Kao stvorena za Holivud. Ona je, po mnogim istoričarima, neverovatno svedočanstvo o moći propagande. Egipatska kraljica je bila „žrtva jedne od najžešćih kampanji mržnje u istoriji čovečanstva“, tvrdi istoričar Volter Tarn. Žrtva kampanje dezinformacija u režiji Oktavijana, budućeg Avgusta, koji je tu veliku kraljicu pretvorio u zlu i perveznu zavodnicu.

Kleopatra, koja je na presto sela kada je imala 18 godina, bila je obrazovana i govorila je više jezika — pored jezika kojim su govorili Egipćani, a koji njeni preci nisu znali, poznavala je i „jezik Etiopljana, Jevreja i Arapa“. Latinski je, međutim, nije zanimao. I pored toga, sporazumevanje sa Cezarom joj nije predstavljalalo problem. Kada su se upoznali, ona je imala 21, a on 50 godina. Njihovu ljubav je krunisalo rođenje sina Ptolomeja Cezariona 47. godine pre Hrista. Cezar je kraljicu poveo sa sobom u Rim, ali mi danas ne znamo ništa o danima koje je provodila na obali Tibra. Znamo samo da je Ciceron smatrao da je previše ohola. „Mrzim kraljicu“, pisao je on jednom svom prijatelju. Kada je Cezar ubijen, Kleopatra je pobegla nazad u Egipat, gde kasnije sreće Marka Antonija. Taj susret se dogodio u Tarsu. Egipatska kraljica je došla u barci sa zlatnim pramcem, obučena kao Afrodita. Antonije je zbog nje ostavio ženu Oktaviju, iako je ona bila neuporedivo lepša.

Oktavijan, koji u to vreme sedi na prestolu Rima, tada počinje da plete mrežu intriga. O Antoniju se govori kao o pijancu, kraljičinom robu koji je stalno pod dejstvom čarobnih napitaka, dok Kleopatru nazivaju „bludnom kraljicom“, iako je u životu imala samo dva maškarca — Cezara i Antonija. U poređenju sa tadašnjim Rirnljankama, koje su živele prilićno raskalašno, ona je bila primer čestitosti i smernosti.