Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ugroženi večni snovi velikog Keopsa.

Na sasvim neobičan način egipatske piramide nisu samo spomenik vremena u kojem su nastale. Svi kasniji „posetioci“ trudili su se da na njima ostave neki svoj znak.

Dvanaest hiljada Mameluka na nemirnim konjima vitla blistavim sečivima jatagana. Iza njih je armija od preko 60 hiljada egipatskih pešadinaca, glasnih raspuštenih vojnika, KOJI se vikom, pesmom, udaranjem u svakakve muzičke instrumente hrabre pred sveti boj za islam. Samo je Murad 6eJ, zapovednik te ogromne vojske, nepomičan. Na belom konju, sa zelenim turbanom na glavi ukrašenim brilijantima i u kaftanu opšivenim zlatom, on preko peska na KOJI se polako spušta senka kamenih piramida dugo zuri u neprijatelja.

Murad 6ej oseća da je protivnik pred njim sasvim drukčiji od svih onih sa kojima su se dosad susreli njegovi Mameluci. Stizali su mu izveštaji o njihovom iskrcavanju u Egipat, o tegobnom putu po pustinji, konačno je s visokih kula Kaira mogao da vidi te izmršavele vojnike kako se osvežavaju u Nilu. Zna da su gladni, bolesni i neispavani. ali bedem koji je stvorilo 25 hiljada tela u šarenim uniformama s bajonetima okrenutim napred čini mu se neprobojnim. Osećao bi se mnogo gore da su mu cenjeni čitači zvezda pre toga rekli da je na čelu tih nevernika jedan mali čovek čija će vojnička zvezda uskoro silovito da blesne svetom — Napoleon Bonaparta.

Dvanaestog jula 1798. godine francuska armija je u dvočasovno) bici kod piramida raspršila egipatsku vojsku i otvorila sebi put u Kairo. Tako je uspešno počela Napoleonova „Egipatska kampanja“, koja će se ubrzo završiti potpunim neuspehom. Sulude ratne avanture „malog Korzikanca“, kojima je želeo da utaba put za osvajanje Indije, ipak su imale izvesne koristi. Grupa naučnika i crtača, koja je pratila francusku vojsku, prvi put je Evropi predstavila arheološko blago Egipta.

Grmljavina njegovih topova zauvek će prekinuti relativan mir u kome su polako starile ove kolosalne građevine, čiju tajnu čovek još nije uspeo u potpunosti da dokuči.

Mudrac iz Male Azije

Tri  piramide kod  Gize, svrstane u antici među sedam svetskih čuda, podignute su oko dve i po hiljade godina pre Hrista. Kako su građene, kako su izgledale neposredno pošto su završene, i čemu su zapravo služila ova zdanja od ogromnih naslaganih blokova — niJe poznato. U staroegipatskim tekstovima nema niJednog zapisa o ovim piramidama.

Prvo takvo poznato svedočanstvo ostavio Je u šestom veku stare ere otac grčke geometriJe Tales iz Mileta. Nisu sačuvani detalji o toj poseti, osim priče kako je mudrac iz Male Azije uspeo da izmeri visinu najviše, Keopsove. piramide. U trenutku kad je njegova senka na pesku bila potpuno ista s njegovom visinom, izmerio je senku piramide. Prilično jednostavno, ali je trebalo da prođe dve i po hiljade godina da bi se neko toga dosetio.

Zamašan broJ antičkih autora je opisivao piramide ali su ti zapisi propali ili su se sačuvali samo u fragmentima. Herodot donekle uspeva da popuni tu prazninu. U SVOJOJ „Istoriji“ prenosi šta su mu Egipćani pričali o načinu na koji su piramide građene. Napominje i da je najveća piramida bila pokrivena izvanredno lepo složenim tesanim kamenom. Na jednom mestu je postojao zapis koliko su repe, crnog i belog luka potrošili radnici za dvadeset godina koliko je trajala gradnja.

Geograf Strabon je proveo duže vreme kraj Nila, ali je 47 knjiga njegove „Istorije“ izgubljeno. U sačuvanom dodatku tom monumentalnom delu opisao je ulaz u Veliku piramidu sa severne strane. Od njega nadole ide uzan i strm prolaz po ČIJIM su neravnim zidovima i tavanici antički turisti bakljama ispisivali svoja imena.

„Grafiti“ su se množili. Arapski istoričar Abd al--Latif je u 13. veku sa žaljenjem tvrdio da Je glupih napisa na piramidi toliko da bi mogli da se smeste na deset hiljada stranica.

Vladavina Arapa u ovim krajevima nije donela samo drukčiji oblik slova koje su na zidovima piramide ostavljali posetioci, već i dotad najozbiljniji pokušaj da se prodre unutra. Sin legendarnog bagdadskog kalifa Haruna al-Rašida, junaka priča iz „Hiljadu i jedne noći“, kalif Abdulah al Mamun 820. godine daje zadatak grupi inženjera, arhitekata, građevinara i radnika da po svaku cenu nađu blago za koje se verovalo da ga čuvaju masivni zidovi piramide. Mladi vladar, koji je zlatom plaćao prevode dela starogrčkih pisaca i naučnika, verovao je da će pored neizmernog blaga u skrivenoj odaji piramide naći i geografske mape Zemlje i one na kojima je ucrtan nebeski svod.

Čekići njegovih radnika nisu mogli mnogo da učine protiv izuzetno tvrdog kamena piramide i morali su da pribegnu jednom starom i jednostavnom načinu. Vatrom su zagrevali kamen dok ne dobije crvenu 6OJU, a onda ga polivali vodom. Tako su probili oko tridesetak metara tunela sa severne strane i našli se u jednom kosom hodniku. Krenuvši gore, otkrili su tajni ulaz u piramidu, ali mnogo ih je više zanimalo šta će naći na drugom kraju.

Po garežu od baklji na svodovima, Arapi su zaključili da je ovaj hodnik imao posetioce još u klasično doba, što im je ostavljalo malo nade da će naći blago. Probijajući kamene prepreke, puzeći su ušli u prostoriju, poznatu kao „kraljičina odaja“. Nema podataka, i sumnja se da su supruge pratile faraone na onaj svet, ali je taj naziv ostao do danas.

Iznad nje se kretao jedan širok hodnik, na či)em se kraju nalazio veliki kamen, širok dva i visok jedan metar. Skrivao je ulaz u prostoriju, koja se danas naziva predvorje. Odatle je bio potreban još jedan mali napor: savijenih leđa, s bakljama u rukama, provukli su se u „kraljevu odaju“ gde se nalazio veliki kameni sarkofag.

Neki arapski pisci tvrde da je u njemu bila statua od zlata, ukrašena dragim kamenjem. Na glavi joj je bio rubin veličine jajeta, koji je zračio svetlost kao da je dan. Odeća je bila iscrtana misterioznim znacima, koje niko nije mogao da odgonetne. Čini se ipak, da su ove priče preterane i da je veliki kameni kovčeg bio prazan.

Napoleonova tajna

Velika piramida je uspela da izdrži graditeljski zanos sultana Hasana, KOJI je u 14. veku odvaljivao kamenje da bi podizao džamije u Kairu. Pola veka kasnije francuski avanturista baron D'Anglur prošao je ovuda i opisao piramidu kao veliki silos koji je podigao biblijski Josif da bi posle obilnih žetvi sačuvao faraonu žito za nastupajućih „sedam godina ršavih krava“.

Neki srednjovekovni Evopljani hteli su pošto-poto da objasne kako su piramide graditeljsko delo veštica i vilenjaka. Kasnije su u njima tražili skrivene matematičke znakove, KOJI treba da daju odgovore na sva pitanja koja se tiču Univerzuma. Takvom matematikom bavio se i Isak Njutn, mada nikad niJe bio u Egiptu.

Tako ove građevine odbrojavaju i 1764. godinu nove ere, kad se u njihovom podnožju pojavljuje Natanijel Dejvidson, KOJI će kasnije postati britanski generalni konzul u Alžiru. Žarko je želeo da otkrije Keopsovu tajnu. Sa svetiljkom u ruci boreći se sa hiljadama slepih miševa, KOJI su mu prosto zujali oko ušiju. Dejvidson je polako išao hodnicima i neprestano lupkao po zidovima i tavanici. Trud mu se isplatio: iznad velikog hodnika otkrio je uzan prolaz koji ga je odveo u malu prostoriju. Nalazio se iznad „kraljeve odaje“.

Sem što je ta prostorija nazvana njegovim imenom, drugo zadovoljstvo ovaj Englez nije imao. Nije našao blago, nikakve znake, ni materijal zanimljiv za arheologiju. Na zidu piramide je ucrtao svoje ime; pored njega se nalazi i ime čuvenog kartografa Merkatora, s godinom 1563.

Bilo je već krajnje vreme da i Evropa otkrije piramide. Zasluge za to pripadaju Napoleonu, ali isto tako i sjajnom crtaču koga je poveo sa sobom — Dominiku Vivantu Denonu. Osvojivši topovima i bajonetima Egipat, Napoleon nije uspeo da ga zadrži duže od jedne godine. Denon je Zemlju faraona osvojio olovkom za crtanje i sačuvao je za večnost. Na jednom kljusetu žurio je ispred vojske i grozničavo je crtao svaki kamen, svaki stub, stavljao je na svoJe papire cele hramove. Precrtavao i hijeroglife, iako ništa nije znao o njima. Rezultat tog rada je ogromno delo „Opis Egipta“, štampano nekoliko godina kasnije u Parizu.

Napoleonov veliki trijumf na početku osvajanja Egipta razbudio mu je taštinu. Ponaša se kao njegov davnašnji prethodnik — Aleksandar Veliki. Mesec dana posle bitke kod piramida, s velikom svitom sastavljenom od francuskih maršala i lokalnih begova, on dolazi na to mesto. Obilazi piramide, zagleda Sfingu. Traži da ga odvedu pred ulaz Keopsove piramide.

Želi da oseti uzbuđenje koje je na tom mestu obuzelo i njegovog slavnog prethodnika — ratobornog makedonskog kralja. Naređuje ljudima iz pratnje da ga sačekaju: sam ulazi u „kraljevu odaju“.

Posle izvesnog vremena je izašao bled i uzbuđen. Zabrinuti oficiri pitali su ga da li je video nešto neobično. Napoleon je odbrusio da ne želi da govori o tome, a onda je nešto blažim glasom zamolio da se to više ne pominje.

I u kasnijim godinama, dok se penjao stepenicama slave i srozavao kraj njih, odbijao je da govori o tome. Pred kraj života, u izgnanstvu na Svetoj Jeleni, na molbu da kaže šta mu se to dogodilo u piramidi, kratko je rekao.
- Ne. Nema potrebe. Nikad mi ne biste verovali.