Nalazi se u Engleskoj i niko još nije siguran kako i zašto je Stonhendž sagrađen. Svake godine milioni turista poete ogromne kamene gromade, a mnogi pokušavaju da postave teoriju kako je spomenik nastao i ko ga je sagradio.
Stonhendže je star oko 5.000 godina, a najveće gromade od kojih je sastavljen visoke su i do devet metara i teške oko 25 tona. Manji kameni blokovi teški su oko četiri tone.
Pretpostavlja se da su gromade, na mesto ge je Stonhendž, graditelji doneli iz 250 kilometara udaljenog mesta. Nije jasno kako su ljudi u tome uspeli. Ali to je tek jedna od teorija. Neki naučnici veruju da su tokom Ledenog doba ledenjaci doneli blokove blizu mesta gde su danas.
Postoji puno teorija o tome zašto je Stonhendž napravljen, ali u vreme kada je napravljen ljudi na tom području su bili farmeri i zemljoradnici koji nisu ostavili nikakve pisane tragove, pa možda nikada nećemo saznati tačne odgovore.
Prema jednoj teoriji Stonhendž je drevno groblje.
Mesto terapeutskog hodočašća?
Bolesni i povređeni odlazili su u Stonhendž zbog isceliteljske moći koja se pripisivala menhirima, smatra Timoti Darvil, vođa arheološkog odseka na Univerzitetu Bornemut, i DŽefri Veinrajt, predsednik Društva arheologa iz Londona.
Arheolozi su otkrili rezultate iskopavanja – posebna boja blokova, donesenih iz kamenoloma udaljena 250 km odande, naterala je na verovanje u njihova terapeutska svojstva, dodali su stručnjaci. Brojni mrtvi ljudi zakopani su oko kruga Stonhendža.
Naučnici su otkrili grobnicu mladića sahranjenog sa komadima plavog kamena. Komadići tog kamenja korišćeni su i kao talismani.
“Svi dokazi podupiru ideju da kakva god bila funkcija Stonhendža, a može biti da ih je bilo više, plavo kamenje je bilo centralni element”, rekao je Darvil.
Šta ne žele da vidite?
Ali, na stranu teorije čemu je tačno Stonhendž mogao da služi, kako je uopšte izgrađen i ko su mu bili kreatori, postoji nešto što arheolozi znaju, a kriju od javnosti.
Naime, jedna od činjenica za koju zna tek mali broj ljudi je da preostalo kamenje koje stoji u sklopu drevnog spomenika nije staro 5.000 godina, piše “Ancient Code”.
Zapravo, ono datira tek pre 50 godina, kada je u brojnim restauracijama postavljeno. Prema rečima jednog arheologa, većina kamena u krugu su restaurirana u serijama “Makeovera” pa su sasvim “proizvod industrije nasleđa 20. veka”.
Sama restauracija je započela davne 1901. godine, a iako je i tada izazvala veliku pažnju, pa i bes javnosti, retko se spominje u zvaničnim udžbenicima i vodičima.
Vilijam Goulend, koji je nadgledao prvu veliku restauraciju spomenika, uključujući izravnavanje i betoniranje sarsenskog kamena broja 56 koji je bio u opasnosti od pada.
U izravnavanju tog kamena, on je pomeren pola metra od mesta gde se prvobitno nalazio. Tokom restauracije 1920. godine, Vilijam Holi, iskopao je bazu od šest kamena, a ono je ponovno iskopano 1940-ih i 50-ih, kad su na toj lokaciji otkrivene rezbarene sekire i noževi.
Godine 1958. započela je nova restauracija , a poslednja je sprovedena 1963. Osim toga, pitanje je koliko je i početkom restauracija kamenje bilo na svojim izvornim mestima, jer se pretpostavlja da se do samog početka 20-og veka, većina kamenja koja sačinjava Stonhendž nije nalazila na svojim originalnim lokacijama