Tim arheologa sa univerziteta u Jorku putuje na krov sveta kako bi istražili malo poznatu praistoriju nepalske strane Himalaja...

Tim za arheološko istraživanje Himalaja (The Himalayan Exploration and Archaeological Research Team – HEART) će provesti četiri nedelje dokumentujući arheološke artefakte, kamena skloništa i ručno isklesane pećinske sisteme rasprostranjene po velikim visinama za koje se smatra da su korišćene kao naseobine ili grobnice još u trećem veku p.n.e.

Tim od pet naučnika, koji predvodi dr Hejli Saul sa odeljenja za arheologiju u Jorku, biće baziran u Mustang dolini na Anapurna masivu gde će koristiti digitalno 3D snimanje za istraživanje i dokumentovanje u okviru nove inicijative da se istraži praistorija visokih Himalaja.

Sa idejom da arheologiju Himalaja prouče i iz ugla mreže globalnih događaja, tim će istražiti način na koji su se kulture naseljavale i prilagođavale planinskim terenima kroz vreme. U to spadaju i uticaj regiona na razvoj kultivacije i uzgoja pirinča, proučavanje eksploatacije planinskih prirodnih bogatstava, kao i posmatranje širenja Budizma.

„Iako se dosta važnih procesa odigralo ovde, poput pripitomljenja i uzgajanja brojnih biljnih vrsta, zapravo se veoma malo zna o praistoriji Himalaja“, kaže Dr Saul, vođa ovog naučnog tima.

Izviđačka ekspedicija je 2011. godine utvrdila da su kao rezultat spoljašnjih uticaja na velikim planinskim visinama brojni arheološki nalazi dehidrirani i stoga veoma dobro očuvani, ali ostaju nezabeleženi i njihova starost nikada nije proučavana.

„Ovi ostaci imaju potencijal da daju veliki doprinos našem trenutnom razumevanju bitnih praistorijskih događaja. Prilikom istraživanja ćemo se truditi da svedemo naš uticaj na minimum i da u  rad uključimo lokalno stanovništvo,“ dodao je dr Saul.