Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Anri II

Drhtovim rukama skinuo je grof Montgomeri šlem sa glave svog protionika. Iz desnog kraljevog oka virio je vrh koplja.

Juna 1559. godine stanovnnci pariske ulice Sent Antoan nisu imali mnogo razloga da se raduju. Kraljevski glasnici objavili su na svim gradskim trgovima da je zaključen mir između Francuske i Španije i pozvali narod da učestvuje u velikim svečanostima koje dvor priređuje u čast dvostrukog venčanja jer se kraljeva kći Elizabeta udaje za španskog kralja Filip II a kraljeva sestra Margareta za Emanuela Filiberta vojvodu od Savoje. Ulica Sent Antoan kao najšira u tom delu grada bila je određena za održavanje velikog viteškog turnira a to je značilo da će se opet ko zna koji put, povaditi kamenje kojim je ulica kaldrmisana, da se neće moći živeti od silne  buke i galame i da će visoke tribine koje se podižu s obe strane zatvoriti prozore građana. A stanovnici ove ulice bili su naročito osetljivi na čist vazduh jer se u njihovoj neposrednoj blizini nalazilo groblje sa koga se širio strašan zadah. Jedina uteha bila im je što je u istoj ulici i palata Gurnel u kojoj je privremeno boravio kraljevski dvor i što će i krunisane glave patiti isto kao i oni.

Filip II nije došao

Mladoženja kraljeve kćeri španski kralj Fillp II bio je dvostruki udovac. Pošto je sahranio prvu ženu, portugalsku kraljicu Mariju, i drugu, englesku kraljicu Meri Tjudor zvanu Krvava Meri, odlučio je da se ponovo oženi i izabrao francusku princezu Elizabetu. Ona nije bila naročito oduševljena svojim budućim suprugom što se ne bi moglo reći za njene roditelje kralja Anrija II i kraljicu Katarinu Mediči. Kao i svi iz čuvene firentinske porodice Mediči i Katarina je imala nepogrešiv njuh za dobre poslove. A imati za zeta kralja Španije bio je svakako odličan posao. Kćerino durenje nije joj mnogo diralo.

Vojvoda od Savoje, mladoženja kraljeve sestre Margarete, došao je u Pariz s velikom pratnjom. Španski kralj, međutlm, poslao je ambasadora vojvodu od Albe da ga zastupa na venčanju jer je mrzeo gužve i ceremonije i bio poznati čudak. Posle obreda u crkvi održano je i venčanje u kraljevskoj palati. U prisustvu najviših plemića Francuske i Španije trinaestogodišnja princeza Elizabeta legla je u bračnu postelju a počasne dame izule su joj desnu cipelu i čarapu. Zatim je u odaju ušao vojvoda od Albe. I on je legao u krevet ali je njemu izuvena leva cipela i čarapa. Vojvoda je levim tabanom svečano dodirnuo desnu nogu Elizabete Francuske i na taj način španski kralj zvanično je preko svoga ambasadora obavio propisane bračne dužnosti. Venčanje Margarete i vojvode od Savoje zakazano je za juli.

Crno i srebro na oklopu

Ulica Sent Antoan uređena za turnir izgledala je veoma svečano. U nju se slegao čitav Pariz da bodri borce. Prvoga dana na programu su bili dvoboji između francuskih i španskih vitezova. Koplja su prštala, oklopi zvečali. Sve je obećavalo odličan provod. Kralj Anri II, hrabar i vešt ratnik, bio je pobednik turnira 28. i 29. juna.

Najveća svečanost trebalo je da se održi 30. juna i već u 10 časova toga dana zvanice su počele da zauzimaju mesta. Masa sveta tiskala se između tribina zavidljivo gledajući raskošno odevene dame i gospodu. Na velikom balkonu palate Turnel ukrašenom najlepšim ćilimima i goblenima sedela je kraljica Katarina Mediči u svojoj omiljenoj haljini od zelenog somota ukrašenoj brilijantima. Pored nje nalazile su se Elizabeta, novopečena španska kraljica, s bleštavom dijademom u kosi, mlada Meri Stjuart, kraljica Škotske i buduća kraljica Francuske, i Anrijeva sestra vojvotkinja Margareta odevena u ljubičasto.

Ali, svi pogledi bili su upravljeni u jednu drugu ženu koja je sedela na tribini, na mestu rezervisanom za kraljicu. Bila je odevena u crno, zrele lepote i hladnog pogleda koji je postajao mekši samo kada bi pogledala u kralja Anrija II. Neobična dama zvala se Dijana od Poatjea vojvotkinja od Valentinoa i imala je 60 godina ali joj niko ne bi dao više od 35. Već godinama bila je ljubavnica Anrija II i apsolutni gospodar kraljevih misli. To što je kralj povremeno primećivao i svoju zakonitu ženu Katarinu Mediči bila je njena zasluga. Kralj je na svome oklopu nosio Dijanine boje, crnu i srebrnu, jer od dana kada joj je umro muž Dijana od Poatjea nije skidala crninu. Katarina se na sve to više nije vređala; bila je navikla.

Kralj je nervozan

Visoko i jasno zaorio se zvuk trube. Počeo je turnir.

Tačno po sredini ulice Sent Antoan postavljena je drvena ograda koja odvaja borce. Borba je imala da se vodi tako što dva protivnika u punom galopu jure jedan prema drugom, svaki sa svoje strane barijere, držeći dugačko drveno turnirsko kollje sa gvozdenom kuglom umesto vrha. Pobednik je onaj ko udarcem kugle u grudni oklop zbaci protivnika iz sedla. Prva borba toga dana pripada Anriju II i vojvodi od Savoje. Vojvoda od Savoja koji je brže navukao oklop teškim korakom prilazi budućem zetu sa kojim kroz nekoliko trenutaka treba da ukrsti koplja.

— Držite se, rođače! — sa osmehom mu se obraća kralj — jer ću vas dobro protresti bez obzira što ste mi zet i saveznik!

Uz pomoć štitonoša kralj i vojvoda penju se na oklopljene konje. Trube objavljuju nalet. Anri II je u odličnoj formi i vojvoda se jedva spasao da ne tresne na zemlju koliko je dug i širok. Anri je pobednik. Sledeći kraljev protivnik je vojvoda od Giza. On je čuveni ratnik poznat po tome što nikada ne nosi šlem zbog čega mu lice krase brojni ožiljci koje su tadašnje dame toliko volele. Kralj ne može tako lako da iziđe na kraj sa vojvodom od Giza i rezultat borbe je nerešen.

Počinje i treći kraljev dvoboj. Vojvoda od Savoje daruje mu divnog konja uz molbu da ga odmah oproba. Anri mu šalje heralda sa zahvalnicom. Međutim, kralj je veoma nervozan, verovatno zbog nerešenog ishoda borbe sa vojvodom od Giza, a vrućina neizdržljiva. Plemići iz pratnje savetuju mu da odustane i zadovolji se dosadašnjim pobedama.

— Tako mi viteške časti, tek su mi se udovi odrešili! — gromko odgovara kralj. — Donesite mi još jedno koplje da ga ukrstim pre nego što odem!

Kobno predosećanje

Po kraljevoj milosti za trećeg protivnika izabran je Žak de Lorž grof od Montgomerija, odličan borac, pravi sin svoga oca koji je pre više godina u turniru teško ranio kralja Fransoa  I, oca  Anrija  II.

Trube i fanfare oglašavaju se još jednom. Kopita tutnje po nabijenoj zemlji. Tresak kopalja i oklopa odzvanja ulicom Sent Antoan ali nijedan borac ne pada iz sedla. Oba koplja su polomljena. Anri II nervozno traži novo koplje. Na tribinama vlada neuobičajena tišina, kao predosećanje da se ova borba neće dobro završiti. Grof Montgomeri prilazi kralju i moli ga da prekinu dvoboj.

— Naređujem vam da branite svoju čast! — besno grmi kralj. Kraljica Katarina sva uznemirena viče sa balkona: — Neka prestanu! Neka prestalu!

Ovaj uzvik razvedrio je kralja i on joj galantno maše dovikujući da će u sledećem naletu ukrstiti koplje u njenu čast. Kraljev stari štitonoša Vijvij pokušava da ubedi Anrija da odustane od borbe govoreći mu da već tri noći sanja smrt njegovog veličanstva. Ništa ne pomaže. Trubači daju znak za nalet. Strahovit sudar, oba koplja se lome. Jahači jedva uspevaju da se održe u sedlima. Dok se kralj okreće da uzme novo koplje, Montgomeri stoji kao ukopan s prelomljenim kopljem u ruci. Očajan je jer oseća da će se nešto strašno dogoditi. U tom trenutku čuje se iz publike dečji glas: — Sire, nemojte se boriti!

Da li kao posledica ovog neočekivanog uzvika u opštem muku, događa se neobična stvar: trubači iznenada sviraju nalet a da im niko nije dao znak. U magnovenju, skoro nesvesno, kralj i Montgomeri mamuzaju konje i jure jedan na drugog. Užasnuta publika vidi da Montgomeri u ruci drži prelomljeno koplje koje nije stigao da zameni. Opet strašan tresak. Oba konja se propinju i teško svaljuju na bok. Gledaoci ustaju. Najednom svi vide kako kraljeva glava pada na grudi, kako se Anri II mlitavo svaljuje niz vrat konja. Montgomeri koji se podigao pritrčava kralju obuzet panikom. Sa svih strana jure paževi i heraldi. Drhtavim rukama Montgomeri otkopčava kaiš koji drži kraljev šlem. Ukazuje se strašan prizor. Iz kraljevog desnog oka šiklja krv. Koplje je udarilo u kraljev grudni oklop i, kako je bilo slomljeno, kliznulo pre ma vratu, rascepilo se i jedna cepka je kroz vizir na šlemu prodrla u oko.

Venčanje u ponoć

Kralj je smesta prenet u palatu Turnel gde već čeka slavni hirurg Ambroaz Pare. Rana je veoma teška jer je iver prošao kroz oko i izišao na desno uvo a jedan deo zadržao se u mozgu. Pare ga previja, daje mu sredstvo za čišćenje i pušta krv iz vene. U ono vreme to su svemoćni lekovi. Soba u kojoj kralj leži u nesvesti puna je sveta. Katarina Mediči i Dijana od Poatjea grcaju u suzama. Montgomeri kleči kraj postelje. Tu su i sva kraljeva deca i rođaci.

Uskoro je nastupila groznica. Jedini spas je da se otvori lobanja i izvuče iver koji se zadržao u mozgu. Sličnu operaciju izveo je jednom prilikom Ambroaz Pare kada je vojvoda od Giza ranjen kopljem u glavu. Tada mu je Pare stao nogom na lice, uhvatio koplje obema rukama i izvukao ga. Giz nije ni jauknuo samo je škrgutao zubima. Iz Brisela je hitno pozvan slavni lekar Andrea Vezalijus, otac anatomije. Međutim, ni on se ne usuđuje da preduzme operaciju. Najzad on i Ambroaz Pare naređuju da se odseku glave desetorici robijaša iz zatvora Šatle i na njima izvode probne operacije. U oči im zabadaju drvene cepke i vežbaju način vađenja. Dok oni vežbaju, kralj umire.

U jednom trenutku Anri II se budi iz nesvesti i slabim glason naređuje da se smesta obavi venčanje njegove sestre Margarete i vojvode od Savoje. On predoseća da će umreti a pošto dvorska žalost traje godinu dana to bi omelo Morgaretin brak. Venčanje obavljeno u ponoć u crkvi Sen Pol više liči na pogreb nego na svadbu. Čuju se uzdasi i jecaji, svatovi nose buktinje i sveće.

Anri II izdahnuo je sutradan. Tako se ispunilo predskazanje slavnog proroka Nostradamusa koji je svojim čuvenkm stihovima pre turnira upozorio kralja da će poginuti.