На локалитету Борђош, удаљеном 12 километара од Новог Бечеја, пронађено је насеље за које се претпоставља да је с краја каменог доба, касног неолита. Неистражено археолошко налазиште, смештено на левој обали Тисе и удаљено око 200 метара од реке, посетили су стручњаци Музеја Војводине и Института за праисторију и рану историју „Кристијан Албрехт“ Универзитета из немачког града Кила.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Најмодернијим методама истраживали које је величине било насеље

Кустос Музеја Војводине Александар Медовић каже да су домаћи и немачки стручњаци последњих дана боравили у новобечејској општини да би најмодернијим методама открили које је величине било насеље, колико се кућа у њему налазило и какав је значај имало. Испоставило се да је у питању изузетно велико насеље. Медовић очекује да ће после опсежнијих истраживања археолози моћи одговорити и на питање колико је оно имало становника.

- Наишли смо на пуно керамике, затим камења које су људи доносили са Карпата, а ту су и опсидијан, радиолари и кремен. Од тога су правили изузетно оштре ножеве, јер у то време нису знали за метал. Људи из потиске културе имали су те сировине и са Винчанцима, који су се налазили у близини, успоставили су трговину. Верујем да су становници Потисја давали камен са Карпата Винчанцима, а заузврат су добијали најлепше комаде винчанске грнчарије – објашњава Медовић.

По речима Медовића, овај крај је пре 7000 година био већи центар, на површини од седам хектара, окружен ровом. Прва истраживања говоре да је дубина рова око насеља била око пет метара, што га чини озбиљним утврђењем.
- Претпостављамо да је капија била према Тиси. Морате да имате на уму да су велике реке у то време биле као аутопутеви. Оне су представљале комуникацијске токове и на њима се одвијала трговина – наглашава Медовић.

Планови су да у септембру, у Нови Бечеј дође већи број научника, још разноврснијих профила - археолога, геолога, геоморфолога, зоолога, ботаничара... Биће то мултидисциплинарно истраживање, какво је до сада у Србији ретко виђено.

Izvor: www.dnevnik.rs