Jeste li ikada kucali u drvo za sreću i verovatno usput rekli nešto poput “da se ne urekne”? Sigurno jeste, ali da li znate da Balkan nije jedini region na svetu gde se ovakvo ponašanje ne smatra čudnim već se veruje da ljudi kucaju u drvo za dobru, ili da oteraju lošu sreću? I na kraju, jeste li se ikada zapitali zbog čega to tačno kucamo u drvo?

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Ljudi često kucaju u drvo kada izgovore neku rečenicu koja izaziva sudbinu. Uglavnom nesvesno, kucnu u drvo kako bi bili sigurni da ništa neće krenuti po zlu. Odnosno, ako gledamo istorijsko značenje, kucnu u drvo kako bi oterali zle duhove koji se u njemu nalaze.

Pre dolaska hršćanstva i islama mnoge paganske grupe i kulture, sve od naroda Irske pa do Indije obožavale su, ili smatrale idolima - stabla. Neki su ih koristili za proricanje sudbine, drugi su ih koristili u religijskim ritualima, a treći (poput drevnih Kelta) smatrali su da su stabla domovi drevnih bogova i duhova.

Dok su prvi kucači u drvo još predmet rasprave, autori Stefan Behtel i Debora Aronson u svojim knjigama ("The Good Luck Book i Luck: The Essential Guide") pronalaze vezu između ovih starih duhova u drveću i današnjeg kucanja u drvo.

Jedna od mogućih verzija jeste da su prvi pagani koji su naselili Evropu kucali u drvo (od kojeg su bile napravljene kuće) kako bi isterali zle duhove iz drveta i sprečili ih da prisluškuju razgovore u domu.

Druga verzija opet kaže da su neke paganske grupe obožavale ove duhove u drveću tako što bi za dobru sreću stavili obe ruke na drvo. Tokom vekova ovaj verski obred je prerastao u kraći način obožavanja, to jest u brzinsko kucanje za sreću.

Oko 1800. godine mnoge su dečje igre u sebi sadržale i čin kucanja u drvo, iako je sama ideja daleko starija. Čini se da su ove igre duboko usadile običaj u decu, jer je do 1900. kucanje u drvo postalo široko prihvaćena tradicija Severne Amerike i Britanije, a kasnije i ostatka Evrope.

U raznim kulturama postoje i razne varijante ovog običaja. Na primer, u Španiji se dodirne drvo nakon nekog događaja koji bi mogao doneti lošu sreću. Amerikanci i Britanci često zadrže ruku par sekundi na drvetu, a ponekad i samo pokucaju.

U Rumuniji se veruje da se loše stvari mogu izbeći kucanjem u drvo, u Bugarskoj se kuca u drvo kako bi se izbegle loše vesti, dok se u zemljama bivše Jugoslavije uglavnom kuca kako bi se nešto dobro potvrdilo, odnosno kako ne bi pošlo po zlu (“da kucnem u drvo” ili “da se ne urekne”).

(Fokus)