Верује се да је 312. године Ред Св. Георгија основао Нишлија Константин Велики. Прво помињање овог братства је у књизи коју помиње поп Дукљанин. Та књига коју Дукљанин помиње може бити само светачко житије или неки сличан хагиографски
спис.

Стефана Немању (1166 – 1196) је, према том житију, из сужањства спасио Св. Георгије, а Стефан Немања у ту част организује братство. Братсво је деловало јавно све до доласка османлија када је велики број витезова страдао на Косову. Можда би братство отишло у заборав да већ у априлу 1453.год.(6962.год.) не постоји запис како су „чувари копља Св. Георгија“ помагали Константину XИ у одбрани Цариграда. Тачније седам витезова овог братства са знаком Св.Ђорђа (црвени крст на белој подлози) на грудима је дуго одолевало османлијским нападима, како запис каже.

Иначе град је бранило 4800 Грка и 200 странаца од којих су седморицу чинили „Чувари копља Светога Ђорђа“, нападало их је око 200 000 Турака. После ове битке хрончари „чувара копља Св. Георгија“ континуирано прате историју овог братства све до данашњег дана.

    Прича је наша звук даљине, бљесак сећања, моћ вере. Мисли су наше мач правде, дела су наша копље добра. Ми живимо у срцу о нама прича само било. Ми смо последње уточиште правде. Ходамо небеским простором као жудња уплаканих, пловимо бескрајним морем као освета преварених. Нас препознају само добри, који више никог другог не препознају. Са нама иду само они који су се одрекли свега земаљског. Ми смо ватра и вода, ми смо ваздух и земља. О нама причају слаби, о нама сањају моћни. Нас је тражио Александар гледајући Дарија. Константин је градио Цариград нама. А ми смо чекали коначни обрачун.
    Они имају темпларе, ми имамо веру, они нас траже, а ми смо се сместили у њиховом страху.

    Они имају лаж, ми имамо истину, чистоћа је наша оно што желе.
    Они имају ноћ, ми имамо дан, све очи овог света упрте су у нас!

„Чувари копља Св. Ђорђа“ су били познати по својим чудима, а та чуда су приписивана реликвијама које су они поседовали. Међу „чуварима“ кружи прича о тројици витезова који су у црквици на Црној стијени чували Плаштаницу. Крсташке хорде које су надирале са Запада те 1187 године, пљачкале су иуништавале све пред собом. У страхотама које су чинили крсташи, нарочито су се истицали „Темплари“ којима је једино било стало да дођу до реликвија.

Наоружани до зуба у металним панцирима и са три црне главе на грудима , појавили су се у сумрак пред црквицом на Црној стијени, јашући коње знојне и запењене, а јахали су
само црне коње. Стотињак Темплара имало је само један циљ. Узети Плаштаницу из
Цркве.

Тог сумрака три српска витеза, три „чувара копља Св. Георгија“ стала су пред
страшну војску зла желећи да сачувају Плаштаницу. Метални звук се чуо до дубоко у ноћ.
Учинило се да је зло надвладало. Кад је пао и задњи витез, на Црној стијени указао се бели анђео Гаврило  показујући прстом на Плаштаницу која је полако нестајала у Стијени. На том месту је касније, 1227. године краљ Владислав, унук Стефана Немање, саградио
Манастир Милешево.

Чувени прст белог анђела као путоказ

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Након пада Цариграда 1453. године братство витезова „чувари копља Св. Георгија“ променило је начин рада братства и прилагодило га тајном раду. Извршене су мале измене у хијерархији братства. Као и до тад на челу братства је био „Свети Георгије „.

Седећи прстен братства били су дванаест „Стефан витезова“, затим прстен са двадесет четири „копљоноше“, а онда прстен од четрдесет осам „штитоноша“. Наредни прстен
су чинила „браћа“.

Стефан витез није био само један човек, већ седам витезова који су носили исти знак, а
први међу једнакима носио је титулу Рас. Тако су били организовани и остали прстенови.
Братство је држало до високих моралних и етичких начела, тако да би се филозофија братства могла пресликати у једној српској изреци:

„…боље ти је сине изгубити главу, него своју сагријешити душу…“

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Братство витезова “чувари копља Св. Георгија ” никада није престало са постојањем како тврде његови хроничари. Братство делује и данас !!!
Један од важних постулата “чувара копља Св. Георгија ” је Слобода. Пролазећи
кроз бурна историјска искушења од самог настанка до данас, братство је дошло до своје дефиниције Слободе.

“САМО НАОРУЖАН ЧОВЕК ЈЕ СЛОБОДАН”

Појам “наоружан” требало би посматрати можда више филозофски, мада је култ “Божијег мача правде” поред духовног имао и материално отеловљење. Братство је имало специфичну технику израде мачева, а самим тим и технику борбе, прилагођену својствима мача. За разлику од осталих европских борбених техника које су се састојале од искорака напред и задавања коначног ударца. Техника “чувара копља Св. Георгија” је у потпуности била другачија, мач Стефана витеза није имао завршни ударац јер је он био константно у покрету. Кружни покрети мача давали су Стефану витезу већу покретљивост, а самим тим бољи темпо и ефикасност. Наравно за такву технику био је потребан и специфичан мач, добро одмереног тежишта, тежине прилагођене власнику углавном лакши од сличних европских мачева.

Све ове особине довеле су Братство у ред најцјењенијих витешких редова у Европи.

Извор:Магацин