Orden belog orla je državno odlikovanje u Kraljevini Srbiji (1883—1918), Kraljevini Jugoslaviji (1918—1945) i Republici Srbiji od 2009. Orden je imao pet stepeni, a dodeljivan je srpskim i jugoslovenskim državljanima za zasluge u miru ili ratu, ili za posebne zasluge prema kruni, državi i naciji. U periodu od 1883. do 1898. godine Orden belog orla bio je najviši orden Kraljevine Srbije. Godine 1898. postaje stariji u rangu od njega kraljevski Orden Miloša Velikog, a od 1904. privilegovano mesto zauzima Orden Karađorđeve zvezde. Orden Belog orla, po mišljenju mnogih heraldičara, jedno je od najlepših srskih i jugoslovenskih odlikovanja.

U Republici Srbiji je 2009. izglasan zakon o odlikovanjima u kojem se dodeljuje Orden belog orla sa mačevima u tri stepena za naročite zasluge u izgradnji sistema odbrane ili naročite zasluge u komandovanju i rukovođenju vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama i njihovom osposobljavanju za odbranu Republike Srbije.

Istorija

Na reversu ordena su se u vreme dinastije Obrenović nalazili inicijali kralja Milana. Posle Majskog prevrata (1903) Srbija je postala parlamentarna kraljevina na čelu sa dinastijom Karađorđević, kralj Petar I je nastavio da u skladu sa svojim ovlašćenjima dodeljuje orden na osnovu Ukaza. Ali su inicijali osnivača uklonjeni sa reversa i zamenjeni godinom proglašenja kraljevine 1882, zbog toga je i sa reversa plavih traka koje se spuštaju od krune uklonjen datum proglašenja kraljevine, jer nije bilo više potrebe za istim. Trideset dve godine posle osnivanja, 1915. godine, u vreme Prvog svetskog rata, kralj Petar I osnovao je Orden belog orla za ratne zasluge sa mačevima.

Čuvene radionice u glavnom gradu Austrougarske Beču kao što su Rote & Sinovac, Vincet Majer i sinovi, Karl Fismajster i Vilhelm Kunc su izrađivale ordenske insignije sve do Prvog balkanskog rata. Od 1912. do 1945. godine ordenske insignije su izrađivale čuvene radionice, Artis Bertran u glavnom gradu Francuske Parizu i Braća Igenen iz Le Lokla u Švajcarskoj.

Stepeni

Orden belog orla, po tadašnjem zakonu imao je pet stepeni. Prvi stepen, Veliki krst, po zakonu je bilo određeno da mogu da dobiju samo pet zaslužnih ličnosti. Drugi stepen, Veliki oficir, po zakonu moglo je da dobije dvadeset lica. Treći stepen, Komandir, moglo je da dobije četrdeset lica. Četvrti stepen, Oficir, njih sto pedest. Peti stepen Ordena belog orla, Kavalir, moglo je da dobije tri stotine lica.

    Veliki krst (5 članova)
    Veliki oficir (20 članova)
    Komandir (40 članova)
    Oficir (150 članova)
    Kavalir (300 članova)