Golden Homolje Set za ispiranje zlata

Autor Tema: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)  (Pročitano 17975 puta)

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« poslato: 17.08.2014. 13:13 »
Vinsent Viljem van Gog(1853-1890) je nadaleko čuveni Holandski slikar koji je svoj umetnički lik prikazivao za vreme post-impresionizma tokom druge polovine XIX veka i jedan je od najuticajnijih, ujedno i najpoznatijih slikara ikada. Slikarstvom se počeo baviti tek nakon dvadesete godine, naslikavši kasnije preko 2000 crteža i slika, što je zaista veliki broj obzirom da je u trideset sedmoj godini života platio danak bolesti epilepsije i ubio se pištoljem nakon neuspelog stvaranja nove slike negde u poljima na jugu Francuske. Tokom života nije doživeo počasti koje donosi popularnost. Tek nakon što je vesto o njegovoj šokantnoj smrti stigla do ušiju javnosti, njegova dela počinju da dobijaju na materijalnom značaju, a danas spadaju u neke od najskupljih kolekcionarskih zadovoljstava na svetu.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Van Gog- Autoportret

Biografija

Rođen je 30.3.1853. u selu Groot-Zunderd u južnom delu Holandije. Otac mu je bio Poglavar Reformisane Holandske crkve. Vinsent je ime dobio po svom dedi, takođe i po, na nesreću, bratu koji je mrtvorođen godinu dana pre njega, što nije bila neuobičajena praksa davanja imena u to doba, naručito uzevši u obzir da je u van Gog familiji bilo dosta ljudi sa ovim imenom. Njegov deda je takođe bio teolog i imao je šest sinova od kojih su tri kasnije postali trgovci umetničkim delima, a jedan od njih je i čuveni stric Sent koji se kasnije pominje u slikarovim čuvenim pismima o kojima će kasnije biti reči. (Sticajem okolnosti, stric Sent se takodje zvao Vinsent Van Gog). Njegov deda Vinsent takodje je dobio ime po stricu svoga oca, čuvenom skulptoru svoga vremena, takodje Vinsentu van Gogu(1729–1802). Kao dete, slikar je bio jako miran, tih i povučen. U školu se prvi put upisuje 1860. godine u selu Zudert gde je jedan katolički učitelj radio na obrazovanju preko dvesta đaka. Godinu dana kasnije, njegova starija sestra ga uzima pod svoje dajući mu najosnovnije obrazovanje da bi 1864. nastavio da se školuje u novoj osnovnoj školi 32 kilometra od mesta u kom je živeo. Godine 1866. odlazi na koledž Willem II gde se susreće sa Konstantinom Hismasom, istaknutim umetnikom iz Pariza koji mu prenosi osnove crtanja čime se van Gog prvi put bliže susreće sa slikarstvom. Iznenada, nezavršenu školu napušta i vraća se kući govoreći svojima: "Moj život je hladan, sumoran i sterilan".

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Na pragu večnosti

Priča se da su najsrećnije godine njegovog života bile kada je uz pomoć strica bio zaposlen u nekim, u to vreme uglednim kompanijama za prodaju umetničkih dela kada je radio i boravio u Engleskoj. Bavio se raznim poslovima, u glavnom trgovinskim kada je u dvadesetoj godini života, nakon što je otputovao u Brasels, uspeo da proda neke od svojih prvih crteža. Inače tih godina postaje zaokupiran ljudima i prostorom koji ga okružuje pokazavši to svojim prvim umetničkim delima. Tokom narednih godina života, van Gog je putovao po svetu živeći od svog rada, onako kako je i želeo ali naravno slike i crteže nije mogao ni izbliza toliko naplatiti koliko se danas kreće njihova cena, no ipak je bio poznat krećući se u krugu različitih umetnika sa kojima je sarađivao, takođe i učeći od nekih, kasnije njegovih uzora kao što je na primer Peter Pol Rubens. Vrhunac obrazovanja stiče odlaskom u Pariz gde se obučavao u studiu Fernand Komon. Tamo je proveo izvestan deo života slikajući Francuske ulice i ljude koji su njima prolazili, mada se o tom periodu njegovog života zna nešto manje, izmedju ostalog zato što zamire komunikacija pismima koja su inače bila od velike koristi kao dokument u vreme istraživanja istorije i zaostavštine ovog slikara.

Poslednje godine života proveo je boreći se sa bolešću epilepsije koja je pored teških životnih situacija kroz koje je prolazio (Smrt bližnjih, depresija izazvana prekomernim konzumiranjem alkohola i cigareta...) dovela do toga da van Gog završi u duševnoj bolnici na lečenju. Usled teškog stanja i nekih okolnosti koje su stvarale u njemu grižu savesti, nezadovoljan svojim postupcima, samokažnjavajući se, odseca sebi uvo. Poznat je i autoportret iz ovog doba na kome se vidi zavijen povređeni deo tela. Nakon malo boljeg mentalnog stanja ipak biva otpušten iz bolnice i povlači se u prirodu slikajući različite motive. Kako u to doba medicina nije bila razvijena, epilepsija uzima svoj danak i slikar nezadovoljan svojim radom i gubitkom inspiracije uzima revolver koji je nosio sa sobom zbog opasnosti od divljih životinja i puca sebi u grudi. Napola mrtav vraća se u svoj smeštaj u kome je tada živeo i tek nakon dva dana 27. Jula 1890 umire ostavljajući za sobom veliki deo temelja savremene likovne umetnosti. Sahranjen je dan kasnije na groblju Auvers-sur-Oise u Francuskoj.

Rad i tehnika

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Žitna polja sa čempresima

Za van Goga kažu da je sve samo ne akademski slikar. Njegova tehnika se ne može konkretno svrstati ni u jedno od poznatih kao što su "ulje na platnu" ili "grafitna olovka" ali se zasigurno može potvrditi da je korišćen miks pomenutih. Činjenice govore da je koristio stara platna, odnosno prepravljao platna na kojima su već bile neke slike u pokušaju. Izvestan krug ljudi sa univerziteta Delft u Holandiji pokušava da pomoću X zraka razotkrije portret koji se nalazi ispod slike "Parče trave". Kao vrsan umetnik nije bio ograničen samo jednim načinom slikanja kao ni motivima već prolazi kroz najrazličizije faze i vizije dela počevši od najobičnijih crteža, preko vodenih boja pa sve do ozbiljnih ulja na platnu koja se opet veoma razlikuju i govore o mnogo čemu ukazujući time na umetnikovo stanje duše. Mnogo je nerečenog rečeno ovim slikama.

Čempresi

Jedan od van Gogovih najpopularnijih ciklusa slika su takozvani čempresi. Leta 1889 sestra mu je predložila da napravi nekoliko novih, manjih verzija već nastale slike "Žitno polje sa čempresima". Slike su se međusobno razlikovale a iz nove kolekcije nastala je čuvena slika "Zvezdano nebo". Ovu fazu slikanja odlikuju čempresi, maslinova drva, žitna polja, deo planinskih venaca Francuske u pozadini i tome lsično.

Cveće

Cveće je takođe bilo jedna od inspiracija ovog velikog slikara, pa je iz toga proizišao niz pejzaža koji su oslikavali predele sa karakterističnim cvetovima kao što su irisi, suncokreti, ruže, oleanderi i slično. Poznate su dve serije "Suncokreta", u prvoj su opisani živim bojama i posađeni u zemlju, a u drugoj venu u vazi. Veruje se da je prva serija nastala u periodu umetnikovog retkog optimističkog stanja. Za neka od dela iz ovog perioda bili je insinuacija oko autentičnosti. Sumnjalo se da su rukotovorina nekih od ljudi iz van Gogove okoline, ali ono oko čega su se svi učesnici debate složili je činjenica da je delo plod genijalnog rada.

Pisma

Ono što može dosta doprineti razumevanju van Goga kao umetnika jeste kolekcija njegovih pisama. Ovo su dokazi o njegovoj iskrenosti, neposrednosti i čistoći umetničke duše i još jedan od pokaztelja njegovih osećanja i težnji kao i mogućnosti da određena stanja dočara i rečima a ne samo slikom. Postoji nekoliko prepiski u ovoj kolekciji, najistaknutije su prepiska sa njegovim bratom Teom, trgovcem umetničkim delima, zatim Van Rapardom, Emilom Bernardom, njegovom sestrom Vil i prijateljem Lin Kruzom. Statistika govori ta je slikar svom bratu Teu poslao preko 600 pisama a da mu je uzvraćeno oko 40, kao i da postoji oko 200 pisama na Francuskom, Engleskom i pisama upućenih prijateljima u Holandiji. Citat:"Ne moram ići stranputicom života da bih spoznao tugu i usamljenost", "...Jer mi umetnici ne slikamo dela onakvim kakva su, nego onakvim kakvim naš duh oseća da treba da budu".

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« Odgovor #1 poslato: 17.08.2014. 13:24 »
Suncokreti

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti
Vinsent van Gog, 1888.
ulje na platnu
92,1 × 73 cm
Nacionalna galerija, London

Suncokreti su tema dve serije slika mrtve prirode holandskog slikara Vinsenta van Goga. Prva serija slika, naslikana u Parizu 1887, predstavlja na zemlju položene suncokrete, za razliku od druge serije, nastale u Arlu godinu dana kasnije, koja predstavlja buket suncokreta u vazi. Dve slike iz pariskog perioda kupio je Van Gogov prijatelj - umetnik Pol Gogen. Oko osam meseci kasnije, Suncokreti su postali dekoracija jedne od soba Žute kuće, sobe u kojoj je Gogen trebalo da odsedne.



Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« Odgovor #2 poslato: 17.08.2014. 13:57 »
Pariski Suncokreti

Van Gog je dve godine živeo sa svojim bratom Teom u Parizu, 1886-1888. godine. O Van Gogovim aktivnostima iz tog vremena se malo zna, osim da je u tom periodu promenio tehniku kojom je stvarao slike mrtve prirode. Upoznao je ključne umetnike impresionizma, poentilizma i drugih pokreta u umetnosti i ono što je od njih naučio unosio je u svoja dela. Raspoloženje u njegovim delima se znatno menja, eksperimentiše sa bojom, svetlošću i novim tehnikama.

Dve slike suncokreta iz ovog perioda Van Gogovog stvaralaštva posedovao je Pol Gogen.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti, ulje na platnu,
43.2 x 61 cm,
Muzej Metropoliten,
Njujork

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti,
ulje na platnu,
60 x 100 cm,
Kruler-Miler muzej,
Oterlo

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti,
ulje na platnu,
50 x 60.7 cm,
Muzej umetnosti,
Bern

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti,
ulje na platnu,
21 x 27 cm,
Muzej Van Goga,
Amsterdam

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« Odgovor #3 poslato: 17.08.2014. 14:05 »
Suncokreti iz Arla

U avgustu 1888. godine Vinsent van Gog je u Arlu počeo da slika seriju verovatno svojih najpoznatijih slika. To je serija slika Suncokreta u vazama. Smatra se da ove slike predstavljaju životni ciklus koji je naslikan različitim tonovima boje suncokreta.

Tokom svog boravka u Arlu u Francuskoj, Vinsent van Gog je pozvao svog prijatelja slikara Pola Gogena da mu se pridruži, kako bi zajedno osnovali atelje. U pismu bratu Teu napisao je: ''Sada kada se nadam da ću živeti sa Gogenom u našem ateljeu, želim da napravim dekoraciju za atelje. Ništa osim velikog cveća.''

U avgustu 1888. godine Vinsent van Gog je započeo svoje čuvene slike sa motivima suncokreta. Suncokreti su cvetali u avgustu, a on je očajnički želeo da ih naslika u seriji od 12 slika. Zato što su cvetovi venuli veoma brzo, on je slikao svaki dan. Želeo je da ovim slikama dekoriše sobu Gogena u kojoj bi odseo kada stigne u Arl. Veruje se da je izabrao suncokrete za motiv zato što je Gogen obožavao njegove slike suncokreta. Nažalost Vinsentova trka sa promenama godišnjeg doba je bila neuspešna i mogao je da naslika samo četiri slike suncokreta u avgustu 1888. godine. Nastavio je da ih slika i naredne godine.

O slikanju suncokreta Van Gog je pisao svom bratu Teu: ''Naporno radim na tome, slikam sa entuzijazmom. Iznenadićeš se kada saznaš da slikam suncokrete. Ako sprovedem ovu ideju biće desetak slika. Tako će sve biti simfonija plavog i žutog. Radim na tome svakog jutra do zalaska sunca, cvetovi se sparuše tako brzo. Sada sam na četvrtoj slici suncokreta. Ova četvrta je buket od 14 cvetova na žutoj pozadini.''

Seriji suncokreta iz Arla pripadaju tri slike sa petnaest suncokreta u vazi, dve slike sa dvanaest suncokreta u vazi. Takođe, i slika sa tri suncokreta u vazi i slika sa pet suncokreta u vazi. Slika sa pet suncokreta u vazi je uništena u Drugom svetskom ratu u požaru 6. avgusta 1945. godine.

Slike prikazuju suncokrete u svim fazama njihovog života, od punog cvetanja do uvenuća, tako da je u njihovoj osnovi i iskonska priča o samom životu, od rađanja do umiranja. Na slikama se primećuju sličnosti koje lebde od jedne do druge slike. Mada su slike veoma slične u mnogim aspektima, svaka je ipak jedinstvena.

Boje na slikama suncokreta vibriraju, a blistave forme predstavljaju vitalnu snagu sunca. Žuta boja, koju je Van Gog najviše osećao bila je po njegovom shvatanju i osećanju izraz ljubavi i prijateljstva. Koristio je paletu žute boje u raznim nijansama, od blede, sunčano žute do rumeno oker. I osim nekoliko dodira zelene na drškama suncokreta i plavih linija kontura može se reći da su ove njegove slike više simfonija u žutom.

Slika Četrnaest suncokreta u vazi je možda najpoznatija slika Vinsenta van Goga. Jednostavno naslikani u vazi suncokreti predstavljaju jedan sjajan prizor. Suncokreti su isečeni i Van Gog ih je prikazao u različitim fazama u njihovom brzom propadanju. Naslikao ih je briljantno, verno usklađujući teksturu, kao i oblik i boju glave suncokreta sa semenom koje je prikazano sa tačkama malih mrlja boje na platnu. Neki cvetovi su otvoreni i živi, dok su drugi klonuli kao ljudske glave. To predstavlja ne samo buket cveća, već je to i priča koja predstavlja krug života od rađanja do smrti. Slika se danas nalazi u privatnoj kolekciji.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti,
prva verzija: tirkizna pozadina,
ulje na platnu

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti,
druga verzija: kraljevskoplava pozadina,
ulje na platnu

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti,
treća verzija: plavozelena pozadina,
ulje na platnu

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Suncokreti,
četvrta verzija: žuta pozadina,
ulje na platnu

Sam Vinsent van Gog je smatrao seriju slika Suncokreta iz Arla svojim najboljim slikama. Zato, je možda i upadljivo pisao na vazama sa suncokretima Vinsent, kao da je znao i da će ove slike biti neka vrsta njegovog autoportreta.

Za slike Suncokreta Vinsenta van Goga su verovatno zaslužna i nova otkrića u proizvodnji boja u XIX veku. Neki smatraju da bez vibriranja novih boja, kao što je hromatska žuta Vinsent van Gog možda nikada ne bi dostigao takvu intezivnost i živost boja na svojim slikama Suncokreta.
« Poslednja izmena: 17.08.2014. 14:33 Miloš21 »

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« Odgovor #4 poslato: 17.08.2014. 15:04 »
Vinsent van Gog - Irisi

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Irisi - Vinsent van Gog, 1889

Još dok je živeo u Arlu, 1888. godine bio je očaran lepotom ljubičastih irisa, i slikao ih je kako cvetaju u polju. Njegova najpoznatija slika irisa, pod istoimenim nazivom je iz 1889. godine. Slika se danas nalazi u muzeju Geti u Los Anđelesu.

Slika Irisi datirana je na juni 1889. godine, mesec dana nakon njegovog dolaska u Sen Remi. Sliku je nazvao "gromobran za moje bolesti", jer je smatrao da može da ga spreči da ne poludi ako nastavi da slika.

Motiv slike Irisi Van Gog uzima iz bolničke bašte. Slika prikazuje dve grupe cveća, jedna je u ljubičastoj, a druga u narandžastoj boji. Irisi se dodiruju međusobno, osim jednog usamljenog belog koji je jasno odvojen od ostalih, i nalazi se na granici između dve grupe cveća. Svaki od irisa na slici je jedinstven, ali svi imaju zakrivljene forme omeđene talasastim linijama.

Vinsent van Gog je smatrao da je slika Irisi studija i poslao je svom bratu Teu. Teo je veoma brzo ovu sliku pridružio godišnjoj izložbi Društva nezavisnih umetnika u septembru 1899. godine. On je Van Gogu pisao o ovoj izložbi. "Slika pada u oči iz daljine. Irisi su lepa studija puna vazduha i života."

« Poslednja izmena: 17.08.2014. 15:09 Miloš21 »

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« Odgovor #5 poslato: 17.08.2014. 15:46 »
Zvezdana noć

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Zvezdana noć
Vinsent van Gog, 1889.
ulje na platnu
73 × 93 cm
Muzej moderne umetnosti,
Njujork

Zvezdana noć je Van Gogovo ulje na platnu, slavno remek-delo postimpresionizma, iz 1889. godine.

Van Gog je ovu sliku naslikao tokom boravka u bolnici u Sen Remiju. Datirana je u junu 1889., mesec dana nakon njegovog dolaska i 13 meseci pre samoubistva. Umetnik je svom bratu Teu o tom razdoblju napisao:

“Moja me kukavna bolest tera da radim s nemim besom, veoma polako, ali bez prekida od jutra do mraka ... Verujem da će mi to pomoći da ozdravim.”

„Večno je pitanje, je li nam dato da pre smrti spoznamo samo jednu hemisferu. Što se mene tiče, odgovora nema, ali zvezde me uvek podstiču na razmišljanje.“

Slika prikazuje seoski pejzaž noću, sa brežuljcima u pozadini. To nije tiha, mirna noć, već prizor uznemirenog treperenja elemenata prirode i ljudskog sveta, dok se selo pruža prema nebu uz spiralne i zapletene pokrete.

Jednostavna otvorena kompozicija, u kojoj tamnoplavo nebo zauzima dve trećine slike, usredsređena je na odnos između vertikalnih linija čempresa i zvonika i snažnih izvijenih poteza četkicom (kratki, debeli i naočigled neprekinuti) koji, pojačavajući ritam sleva nadesno i vodeći promatračevo oko, nanose snažan i dinamičan udarac liniji horizonta. U sredini neba se nalazi kružni vrtlog boje koji svojim položajem i veličinom postaje centralni motiv kompozicije. Oblik vrtloga podseća na taoistički krug (Yin-Yang) koji je sastavljen od dva suzolika dela, pozitivnog i svetlog yanga i negativnog i tamnijeg ženskog yina, koji utiču na sudbinu. Prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz boje – čiste i snažne, sa neočekivanom svetložutom koja naglašava hladnoću plave. Poetski sjaj zvezda, određen svetlijim bojama, razvija se u mahnito i neprekidno pulsiranje (poput treptanja pravih zvezda). Može se reći da je ovo najuspješniji rani pokušaj da se slikarstvu doda još jedna dimenzija – vreme.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Umetnikov kasniji crtež perom i tušem prema slici.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« Odgovor #6 poslato: 17.08.2014. 16:03 »
Žitno polje sa vranama

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete

Žitno polje sa vranama,
Vinsent van Gog, 1890.
ulje na platnu
50,2 × 103 cm
Muzej Van Goga,
Amsterdam

Žitno polje sa vranama izdvaja se kao jedna od nasnažnijih slika Vinsenta van Goga. Ova slika je bila predmet mnogih tumačenja, nagađanja i mitova. Često se navodi da je to njegova poslednja slika, ali o tome ne postoje jasni istorijski zapisi. Njegova pisma iz tog perioda ukazuju da je slika završena oko 10. jula 1890. godine u Overu. Slika prenosi osećaj nemira i usamljenosti umetnika u njegovim poslednjim godinama života. Danas se ova slika nalazi u muzeju Van Gog u Amsterdamu.

Vinsent van Gog na slici Žitno polje sa vranama prenosi i izražava svoj unutrašnji nemir i borbu. Dramatična paleta, vijugave linije i visoke stabljike pšenice stvaraju atmosferu uznemirenosti. Vrane, prikazane sa nekoliko poteza crne boje kruže nisko iznad žitnog polja, pod zloslutnim nebom kome preti letnja oluja. Tako ova slika kao da više govori o ushićenju, koje se surovo pretvara u očaj, i nije čudo što se smatra tragičnim završetkom umetničkog stvaralaštva Van Goga.

Van mreže Miloš21

  • Heroj
  • *****
  • Poruke: 945
  • Ugled: +70/-0
Odg: Vinsent Viljem Van Gog - (1853-1890)
« Odgovor #7 poslato: 30.11.2014. 15:56 »
Forenzički ekspert šokirao svet: Van Gog se nije ubio, UBIJEN JE!

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Slavni slikar Vinsent Van Gog je ubijen! Ovo tvrde vodeći stručnjaci za forenziku, koji smatraju da velikan postimpresionizma nije izvršio samoubistvo pucavši u sebe, u polju pšenice, nedaleko od Pariza 1890. godine.

Stručnjak za prostrelne rane dr Vinsent Di Majo pregledao je ponovno dokaze i veruje da slikar nije mogao da se sam upuca u grudi, piše Dejli Mejl.

Pre nego što je došao do ove šokantne tvrdnje Di Majo je pregledao sva svedočanstva iz tog vremena i da ranu koju je Van Gog imao na telu slikar nije mogao da nanese sam sebi.

Prema svedočenju sina Van Gogovog lekara slikareva rana imala je „crno i ljubičasto oivičenje”. Raniji istoričari su smatrali da ljubičasta potiče od modrice koju je napravilo pištolj kojom se slikar ubio, a da je braon deo izazvan opekotinama od baruta.

– U stvari, reč je o potkožnom krvarenju koje je načinio metak i obično se javlja kod ljudi koji žive neko vreme nakon što su upucani. Prisustvo ili odsustvo ovakvih rana ne znači ništa – objašnjava dr Di Majo.

Gosti ne mogu videti slike, molimo Vas da se registrujete ili ulogujete


Dakle, ove rane ne dokazuju vreme smrti umetnika, a naučnik u pitanje dovodi i činjenicu da je Van Gog, inače levoruk, upucan u levu stranu grudi.

– Bilo bi ekstremno teško da se neko upuca baš tu koristeći levu ruku. Najlakši način bi bio da palac stavite na oroz, dok ostalim prstima pridržavate pištolj, ali čak i onda bi bilo veoma teško – objašnjava ekspert.

Takođe, da je Van Gogo počinio samoubistvo, imao bi tragove baruta i opekotine na ruci, tvrdi Di Majo.

– Moj medicinski zaključak je da rane na Van Gogovom on nije naneo sam sebi. Drugim rečima, ubijen je – tvrdi Di Majo.

Prema nekim izvorima umetnik je umirao čak 29 sati, samo nekoliko dana nakon što je dobio narudžbenice za nove slike, što takođe ukazuje da nije imao nameru da sebi oduzme život.

Ipak, ovo otvara novo pitanje - ko je onda ubio slavnog slikara?